З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


з-ца- ларнинг айримларининг махсус номлари бор, маса-  лан, думусти патлари, кулок, коплагич патлари, Канотусти



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet129/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

з-ца-
ларнинг айримларининг махсус номлари бор, маса- 
лан, думусти патлари, кулок, коплагич патлари,
Канотусти 
коплагич патлари. Узун ва 
к;анот 
текисли- 
гини хосил килувчи каттик патлар кокув патлари 
дейилади. Кркув патлари икки хил булади: панжа-
114-расм. Контур
патчинг тузилиши:
1—пат танаси, 2 —ца-
лам учининг тешиги,
4—пат душо/и, 5—таш-
ци елпитчи, 6—ички
елпигичи, 7—елпи-
тчнинг парли щисми,
8—куишмча пат танаси.
www.ziyouz.com kutubxonasi


165
ларга кириб турадиган биринчи тартиб- 
ли кокув патлари ёки катта кркув пат- 
лари ва билак суягига бирикиб туради­
ган иккинчи тартибли кркув патлари ёки 
кичик 
кркув 
патлари. Контур патлари 
каби тузилган ва муртак ^олидаги би­
ринчи бармокда туп-туп булиб жойлаш- 
ган патлар к;анотча деб аталади. Кркув 
патларининг ички елпигачлари таищи 
елпигачларга нисбатан бирмунча сербар 
булади. Кднот ёйилганда таш^и елпигач 
юк;ори томондан ёнидаги 
кркув 
пати 
ички елпигачининг фак;ат бир чеккаси- 
ни крплаб туради. Патлар шу тарикд жой- 
лашганлиги ва хар к;айси 
кркув 
пати уз 
УКИ атрофида бироз айланадиган булган- 
иккинчи тартибли толапар (II) нинг
лиги туфайли, к;анот кутарилганда хаво , 
тузшшши:

„ 
1—пат танаси, 2—биринчи тартибли
патларнинг орасидан бемалол утади, 
та1ачалар, з-иккинни тартибли
кэнот туширилганда кркув патлари ЖИП- 
толачалар, 4-илмо^чалар.
слашиб, х^авога катта каршилик курса-
тадиган яхлит юза хрсил килади (116-расм). Крнотни кутариш учун кета­
ди ган 
B aigr 
уни тушириш учун кетади ган закгга нисбатан оз ва нисбат 2:3 
га тенг. Учиш вакгида рул вазифасини бажаради ган катта дум патлари 
йуналтирувчи ёки рул патлар деб аталади.
Контур патларнинг остида парли патлар ва \ак;ик;ий парлар жой­
лашади. Парли патнинг танаси ингичка булиб, елпигичларида ил- 
мокчалар булмайди. Шу сабабли туташган эластик пластинка \оси л 
булмайди. Пар Уки жуда калта тортилган парли пат \исобланади ва 
бутун толачалари унинг учидан бир тутам булиб ч и кади. Пар ва пар­
ли пат бутун терини контур патлар остида ёпиб туради. Пар ва парли 
паттанада иссикушкни сакутш вазифасини бажаради. Купчилик куш­
ларнинг бутун гавдаси буйлаб уки ингичка ипсимон патлар жойла­
шади. Буларнинг елпигичлари деярли йук. Бу патлар контур патлар- 
даги \авонинг ^аракати тугрисида белги беради. O
fh
3 бурчакларида- 
ги килчалар барча толачаларини бутунлай йукотган ва факат пат 
укидан ташкил топган. Булар сезиш вазифасини бажаради, баъзи куш- 
ларда (узунканот, калдиргоч, тентаккуш ) эса огиз кесимини кен- 
гайтиришда ва ^ашаротларни завода ушлашга ёрдам беради.
116-расм. Крк,ув патларининг х;олати. KftHom
туширилганда (I) ва кутарилганда (II) %аво
таъсирининг схемаси (%авонинг к,аиси томоига
таъсири стрелкалар билан курсатшкан).
115-расм. Пат елпитчи (I) ва
катталаштириб курсатилган
www.ziyouz.com kutubxonasi


166
Кушларнинг ранги хар хил булишини пат ^ужайраларида пиг- 
мент-ларнинг хосил булиши ва патнинг микроструктураси таъмин- 
лайди. Пигментларнинг асосий типи меланин ва липохромадир. Мела­
нин донача ва таёкча куринишида булиб, патларга кора, кук ва кул- 
ранг туе беради. Липохромалар эритма холида булиб, патларга кизил, 
сарик ва яшил ранглар беради. Бу рангларнинг аралашиши мураккаб 
ва х;ар хил рангдаги патларни хосил килади.
Кушларнинг патлари жуда енгил, пишик ва хаво билан иссик- 
ликни ёмон утказадиган тери коплагичидир. Патлар гавда температу- 
расини доимий саклаш ва учишни таъминлаш \амда организмни хар 
хил механик таассуротлардан саклаш учун хизмат килади. Бундан 
ташкари, патлар куш гавдасига суйри шаклини беради.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish