З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet132/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

(crista ssterni) 
жойлашади. Бу 
суякнинг икки томонига ва туш суягига цанотларни харакатга келти- 
рувчи кучли кукрак мускуллари жойлашади. Хамма бел, думгаза (ик- 
кита) ва дум умуртцаларининг бир цисми харакатсиз бир-бири билан 
цуш илиб кетади ва цушлар учун хос булган мураккаб думгаза 
(synsacrum) 
хосил булади. Мураккаб думразанинг таркибида 10-22 та 
умуртца булади. Мураккаб думгаза билан чаноц камарининг суяклари 
Хам харакатсиз цушилиб кетади. Буларнинг хаммаси (кукрак умуртца­
ларининг харакатсиз цушилиши хам) умуртцаларнинг тана булими 
Харакатсизлигини таъминлайди ва кейинги оёцпари учун кучли таянч булади. 
Дум умуртцалари 5-9 тадан ошмайди. Охирги 4-8 дум умуртцалари узаро 
цушилиб, ён томондан яссилашган дум суяги 
(pygostyle)HH 
хосил цилади. 
Бу суякка рул патлари елпигичдек булиб жойлашади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


169
Кушларнинг 
бош скелеты
судралиб юрувчиларнинг бош скелетига 
ухшаш ва устки чакка ёйи редукцияланган диапсида типидаги бош 
скелетига киритиш мумкин. Бош скелет ю щ а суяклардан ташкил 
топган б^либ, улар орасидаги чегара (чок) фак,ат ёш кушларда аник, 
куринади. Шунинг учун кушларнинг бош скелегги нисбатан енгил була­
ди. Мия кутисининг *ажми анча катта, куз косалари \ам катта, ^озирги 
кушларнинг жакларида тишлари йук; ва ту мшу к, х,осил булади. Катта 
энгса тешиги ва ягона энгса буртмаси бош скелетнинг орка томонидан 
паст томонга силжиган, бу бошнинг буйинга ва танага нисбатан \apa- 
катчанлигини таъминлайди (120-расм).
Катта энгса тешиги атрофида туртта энгса суяклари жойлашади: 
ток, асосий, жуфт ён ва ток, устки энгса суяклари. Энгса тешигининг 
остида судралиб юрувчилардагидек битта энгса буртмаси булади. Эши­
тув капсуласида судралиб юрувчилардагидек учта кулок, суяги пайдо 
булади, бу суяклар бир-бирига ва энгса суягига анча барвацт кушилади. 
Кулокусти суяги устки энгса суякларига кушилади. Асосий энгса суя- 
гининг олдинги томонига Урнашган асосий понасимон суяк мия кути- 
сининг асосини ташкил этади. Унинг олдинги томонига олдинги пона­
симон суяк бирикади. Жуфт к,анот понасимон суяк билан куз-понаси- 
мон суяклари куз косасининг кейинги к,исми таркибига киради. Юпк;а 
кузлараро тусикнинг олдинги кисми токдидлов суяги (mesethmoideum) 
дан ташкил топган. Мия кутисининг ёнлари ва копкррини жуфт к;оп- 
ловчи суяклар: тангача суяк, тепа суяги, пешона суяги ва ёнпонасимон 
суяк (laterosphenoiceum^ap ташкил килади. Бош скелетнинг тагини к,оп- 
ловчи понасимон суяк х,осил килади, бу суякни к,опловчи асосий чакка 
суяги (basitemporale) ёпиб туради.
Устки тумшук, жаголди суякларининг кучли кушилиб кетиши нати- 
жасида хрсил булган. Тумшукнинг устки к,иррасини х,осил к,иладиган уст­
ки усимта бурун суякларига, тумшукнинг икки четини хрсил кдладиган 
ён усимталар эса устки жаг суякларига кушилиб кетади. Устки жаг суякла­
ри кейинги томонда бурун суяги усимталарига ва юпк,а ёнок; суякларига 
(jugale) кушилиб кетган, булар квадрат суякка бирикадиган таёк,часимон 
квадрат-ёнок; (quadratojugale) суяги билан бирга кушлар учун характерли 
булган пастки чакка ёйини \осил кдлади. Квадрат суяк мия кугисига х,ара- 
катчан бириккан. Огиз бушлиганинг крпкрга юпк,а димог суягидан ташкил 
топган. Танглай ва квадрат суяклари орасида кднотсимон суяк жойлашади. 
Суякларнинг бундай тузилиши ва кушилиши купчилик кушларда устки 
тумшукнинг ута ^аракатчанлигини таъминлайди.
Пастки тумшук; ёки пастки жаг тишсимон, кушилув ва бурчак 
суякларининг кушилишидан ^осил булади ва чоклари бутунлай йук,о- 
либ кетади. Пастки жагнинг унг ва чап ярми бир-бирига кушилиб 
симфизис хосил килади. Тилости аппарата тупик суякдан тузилган ва 
узун жуфт шохчалардан иборат.
www.ziyouz.com kutubxonasi


170
Ю 
12 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish