З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


ypyF  йули  (Вольф найига гомолог) бошланади ва бу клоакага очилади. Клоа-  кага очилишдан олдин  ypyF



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet141/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

ypyF 
йули 
(Вольф найига гомолог) бошланади ва бу клоакага очилади. Клоа- 
кага очилишдан олдин 
ypyF 
йули бироз кенгайиб, 
ypyF 
пуфагини 
\осил к;илади, бу ерда 
ypyF 
хужайралари вак,тинча сакданади. Туякуш- 
лар, тинаму ва гозсимонларнинг клоакаси деворининг бир к;исми 
буртиб, ток; копулятив орган х;осил килади, к;олган кушларда копуля- 
тив орган йук;. Бу кушларда уругланиш эркаги клоакасини уррочиси- 
нинг клоакасига тегизиши йули билан содир булади.
Уррочиларида фацат чап тухумдон ривожланади (131-раем). Унг ту- 
хумдон ва унг тухум йулининг редукцияланиши йирик тухумдон ва 
тухум билан боглик;. Тухумдон чап буйракнинг олдинги к,исмига жой­
лашади. Чап тухум йули (Мюллер найи) воронка билан тана бушлигига 
очилади, унинг кенгайган кейинги учи эса клоакага очилади. Купа­
йиш даврининг бошида фолликулаларнинг бир к,исми каттаради, чун­
ки булардаги ооцитлар жадаллик билан сариьушк модцасини туплай 
бошлайди. Шу билан бир вак^да ту­
хум йули х,ам узаяди ва унинг дево- 
ри буртади. Пишиб етилган тухум 
хужайра фолликула девори ёрилгач 
тана бушлигига, у ердан тухум йули 
воронкасига ва тухум йулига тушади.
Уругланиш тухум йулининг олдинги 
кисмида юз беради, кейин зигота ту­
хум йули деворидаги безлар томони- 
дан ишлаб чикдлган бир нечта кобик;- 
лар билан ураб олинади. Тухум йули- 
да тухум 12 соатдан 48 соатгача сак^а- 
нади. Бу кушнинг катга-кичиклигига
ва 
ОЗЩа 
^ОЛатига боклик;. 
2 —сарицлик, 3—сарицлик пардаси. 4—ок,сил
Тухум куйилганда унинг анимал 
пардаси, 5-халазалар, 6-пустлокости
кутбидаги сарик; моддада эмбрион 
пардаси, 7~%аво камераси, 8—пуст.
131-расм. Куш тухуми тузилишининг
узунасига кесими: 1—эмбрион диски,
www.ziyouz.com kutubxonasi


184
диски сузиб юради (131-раем). Сарик^ик юпк,а сариклик пардаси билан 
ураб олинган. Унинг устидан калин оксил парда коплаб туради. Оксил 
парда бир нечта кую к, ва суюк; каватлардан ташкил топган. Оксил пар- 
дани устидан иккита юпк,а пергаментсимон пустлокости пардаси ёпиб 
туради. Пустлокости пардаси тухумнинг пайноктомонида бир-биридан 
ажралиб, хаво камерасини хосил килади. Пустлокости пардасининг ички 
томонидан сариклик томон бурама оксил иплари — халазалар чикади. 
Сариклик тухумнинг энг марказида муаллак туради. Эмбрион дискнинг 
солиштирма огарлиги кам булганлигидан тухум кандай холатда булмасин, 
у хамма вакг устки томонда туради. Тухум ташки томондан охакдан 
ташкил топган катти к, пуст билан копланган. Пустда майда-майда те- 
шикчалар бор, бу тешикчалар оркали эмбрион билан ташки мухит урта- 
сида газ алмашиниб туради.
Тухумнинг оксил ва сарик/гаги орасидаги нисбат турли кушларда хар 
хил булади. Масалан, чумчуксимон кушларда сариклик тухум массасининг 
10-25% ини, оксил 70-80% ни ташкил килади, гозларда бу нисбат деяр- 
лик тенг, яъни 44% ни ташкил этади. Сарикпик озика модцасининг асо- 
сий захираси булиб хизмат килади, чунки сарикпик, асосан эмбрион 
тукималари шаклланишига ва сувга талабни крндиришга сарф булади. Оксил 
парда, асосан эмбрионнинг ривожпаниши учун сув ва энергия манбаи 
булиб хизмат килади. Кушлар тухумидаги оксил ва сарикликнинг кимё- 
вий таркиби фоиз хисобида куйидагича булади:
Ок,силда
Сарик^икда
Сув
8-90
40-56

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish