Нафас олиш органлари.
Кушларнинг нафас олиш системаси бошца
умурткдли хайвонларнинг нафас олиш системаларидан катор хусусият-
лари билан фарк; килади.
Жуфт ташки бурун тешикларидан хаво бурун бушлигига ва хоана-
лар оркали огиз бушлигига тушади. Тилнинг орка томонидан хикил
док ёриги устки хикилдокк3 (larynx) олиб киради. Хикилдокни ток
узуксимон тогай билан жуфт чумичсимон тогай тутиб туради. Сут-
эмизувчилардан фаркли уларок, кушларнинг устки хикилдоги овоз
аппарата вазифасини утамайди. Хикилдок тогай халкалардан ташкил
топган эгилувчан трахеяга очилади. Трахея, уз навбатида, иккита бронх-
га ажралади ва хар бири упкаларга кириб шохланади. Трахеянинг паст
ки кисми ва бронхларнинг устки томони факат кушлар учун хос булган
пастки хикилдок (syrinx)ни хосил килади ва бу сайраш (овоз чикариш)
вазифасини бажаради, бунга ташки товуш пардалари ва ички товуш
пардалари ботиб киради. Махсус сайраш
мускули кискарганда бу пардалар таранг
тортилади (125-расм).
Жуфт упкаларнинг улчами нисбатан
катта эмас, анча зич ва кам чузилувчан,
булар умуртка погонасининг ёни буйлаб
ковургаларга бирикиб туради. Бронхлар
упкаларга кириб, 15-20 та иккиламчи
бронхларга (126-расм) булиниб кетади,
булардан купчилигининг учи берк була
ди, бир кисми эса хаво халтачалари би
лан туташади. Иккиламчи бронхлар узаро
куп сонли майда парабронхлар билан
кушилади, парабронхлардан куп сонли
бронхиоллар чикади. Айнан бронхиоллар-
да кон кислород билан туйинади. Кушлар
нинг упкалари умумий нафас олиш юза-
си судралиб юрувчиларникидан анча ошик
ва сутэмизувчиларнинг упкаси нафас
олиш юзасига солиштириш мумкин. Куш-
126-расм. Куш упкасининг
тузилиш схемаси: 1—бронх,
2—иккиламчи бронхлар, 3—
иккиламчи бронхнинг %аво
халтачаси билан щушилган жойи,
4—парабронхлар, 5—бронхиоллар.
www.ziyouz.com kutubxonasi
179
ларни нг упкаси билан ^аво халтачалари богланган. Хаво халтачалари
тиник,, девори ю щ а булиб, эластик хусусиятга эга. Хаво халтачалари-
нинг \ажми упка ^ажмидан 10 баробар ошик;. Ток умроваро ва турт
жуфт буйин, кукраколди, кукракорти ва корин \аво халтачалари бор
(127-расм). Хаво халтачалари эса тери остига ва найсимон суякларнинг
ички бушлигига кириб боради.
Нафас олиш акти кукрак кдфасининг кенгайиши ва к;иск;ариши
натижасида юзага келади. Нафас олганда туш умуртк;а погонасидан узок,-
лашади, тана бушлигининг хажми ошади ва \аво халтачалари кенгай-
иб, \авони тортади. Бунда \аво упкадан олдинги \аво халтачаларига
тортилади, ^аво таищаридан трахея, бронхлар орк;али упкага ва
кукракорти ^амда к;орин ^аво халтачаларига боради (127,128-расм-лар).
Нафас чик;арилганда туш умурткр погонаси томон силжийди, тана бушли-
ганинг х;ажми пасаяди ва ички органларнинг босими остида *аво \аво
халтачаларидан сикдб чик^арилади. Кррин \аво халтачасидан кислородга
бой \аво упкага ютилади, олдинги ^аво халтачаларидан трахеяга итари-
либ, кейин таищарига чик;арилади.
Ш ундай к,илиб, кислород билан туйинган х;аво узлуксиз нафас
олганда \ам , нафас чик;ар ил ганда ^ам упкадан утиб туради, бунга
икки марта нафас олиш дейилади. Харакат вацтида нафас олиш тез-
72
7-раем. Куш хрво халтачаларининг
схемами (цорин томондан куриниши):
1—трахея, 2 —упка, 3—буйин цаво халта-
часи, 4—умроваро х,аво халтачаси, 5-6-7
ва 8—умроваро %аво халтачасининг усиц-
лари, 9—кукраколди %аво халтачаси,
10—кукракорти х,аво халтачаси,
11 —цорин %аво халтачаси.
www.ziyouz.com kutubxonasi
180
лашади, масалан, ёввойи урдактинч турганда 1 минутда 10-16 марта
нафас олса, учаётганда 1 минутда 90-120 марта нафас олади.
Хаво пуфакчалари: 1) нафас олишда иштирок этади, лекин \аво
халтачаларида газ алмашинмайди; 2) тана ^ароратини туширади,
чунки совук \а во билан доимо тулдирилиб туради; 3) тананинг со-
лиштирма огирлигини енгиллаштиради; 4) нозик органлар орасида
жойлашиб, уларни ишкдланиб, яллигланишдан саклайди.
Do'stlaringiz bilan baham: |