З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Артериал системаси.
Катта кон айланиш доираси чап юрак к;орин- 
часидан бошланади, яъни бу ердан битта унг аорта ёйи чикади (куш- 
ларда чап аорта ёйи тулик редукцияланиб кетган). Унг аорта ёйи юрак- 
дан чик;иб, Узидан иккита кон томири — Унг ва чап исмсиз артерия- 
ларни ажратади, узи эса унг бронхни айланиб утиб, орка аортага 
айланади ва умуртка поронаси буйлаб кейинга караб о кади. Исмсиз 
артерияларнинг \ар бири уйку, умровости ва кукрак артерияларига 
булинади. Булардан кукрак артериялари энг каттаси булиб, кукрак 
мускулларига боради (129-расм). Орка аорта думгаза булимида узидан 
сон ва куймуч артерияларини ажратади, булардан олдин орка аорта- 
дан ток ички ва ичактуткич артериялари чикади ва ошкозон \амда 
ичакларни артериал кон билан таъминлайди.
Кушларнинг 
веноз системаси
буйрак копка системасининг тула- 
маслиги билан характерланади. Дум венаси иккита буйрак копка вена- 
ларига булинади ва булар буйракларга киради, лекин бу ерда судра­
либ юрувчилардан фаркли равишда коннинг бир кисми буйракда ка- 
пиллярларга сарф булади, колган кон буйрак копка венаси хдпида 
давом этиб, ёнбош венасини хосил килади, бунга куймуч ва сон вена- 
лари кушилади. Ёнбош ва буйрак веналари кушилиб, ток кейинги 
ковак венани хосил килади. Ичакдан, кориндан вена кони кушлар 
учун характерли булган дум ичактуткич венага йигилади, амфибия ва 
рептилияларда булган корин вена Урнига кушларда ичакусти венаси 
Хосил булади, бу вена ичактуткич венасини узига кушиб олиб, жи- 
гарга киради. Жигардан жигар венаси чикади ва кейинги ковак венага 
Кушилади. Кейинги ковак вена унг юрак булмасига куйилади. Бошдан 
вена кони бир жуфт буйинтурук веналарига, канотлардан умровости
129-расм. Кушларнинг цон айланиш системаси
схемаси: 1—унг юрак булмаси, 2—унг юрак
цоринчаси, 3—упка артерияси, 4—упка венаси,
5—чап юрак булмаси, 6—чап юрак цоринчаси,
7
—унг аорта ёйи, 8—орк,а аорта, 9—исмсиз
артерия, 10—умумий уйцу артерияси, 12—елка
артерияси, 13—кукрак артерияси, 14—ички
органлар артерияси, 15—тутцич артерия,
16—сон артерияси, 17—цуймуч артерия,
18—буйрак венаси, 19—буйинтурук венаси,
20—елка венаси, 21—кукрак венаси, 22—олдин­
ги ковак вена, 23—дум тутцич венаси,
24—буйрак цопца венаси, 25—умумий ёнбош
вена, 26—куймуч вена, 27—сон венаси,
28—буйрак вена, 29—кейинги ковак вена,
30—жигар венаси, 31—жигар цопца венаси,
32—ошкозоности венаси, ЗЗ—тутцич вена.
www.ziyouz.com kutubxonasi


182
веналарига, кукрак мускулларидан кукрак веналарига йигилади, булар 
кушилиб, бир жуфт олдинги ковак венани хосил килади. Олдинги ко­
вак веналари хам Унг юрак булмасига куйилади. Шу билан катта кон 
айланиш доираси тугайди. Унг юрак булмасидан веноз кон Унг юрак 
Коринчасига Утади, бундан упка артерияси чицади ва иккига булиниб, 
чап ва Унг Упкаларга куйилади. Упкаларда оксидланган артериал кон 
чап ва унг Упка веналари номи билан келиб, чап юрак булмасига куй­
илади. Бу кичик кон айланиш доираси булади. Кушларда моддалар ал- 
машинувининг юкори даражада булиши, тУкималарда кислороднинг 
шидцатли ажралиши туфайли кушлар гавда температураси жуда юкори, 
Уртача 42° С булади.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish