VI БОБ. Узбекистонда бозор иктисодиётига угиш
даври ва унинг хусусиятлари
Бу боб утиш даври назарияси, хусусан бозор иктисодиётига утиш
йулларини баён кил и ш билан бошланади. Кейин Узбекистонда б о
зор ицтисодиётига ути ш н ин г там ойиллари ва хусусиятлари, респуб
ликада бозор и сл о \о тл а р и н и амалга ош и ри ш ва унинг асосий йуна-
лишлари курсагиб берилади.
М авзу бозор муносабатларига утиш, и кти содиётни э р к и н л а ш -
т и р и ш ва и с л о \о т л а р н и ч укурлаш ти ри ш ж араён и да м а к р о и к т и с о
д ий б а р к а р о р л и к к а э р и ш и ш вази ф ал ар и н и т а \п и л к и л и ш бил ан
якунланади.
1-§. Узбекистонда бозор иктисодиётига утишнинг
тамойиллари на хусусиятлари
Бозор икти содиётин и нг олдинги бобда тилга олинган белгилари
у зо к давр давомида ш аклланиб, пировард натижада яхлит и ж т и м о
ий т и зи м н и таш ки л килади.
Бунда бозор икти содиётига утиш йуллари (моделлари) хилма-
хил булиб, ул арн и нг умумий ва хусусий то м о н л ар и ф арк л ан ад и.
Ж а \о н тажрибасида бозор иктисодиётига утишнинг барча йуллари
умумлаш тирилиб, куйидаги учта асосий моделга булинади:
I. Р и вожл а н га н ма мл акатл а р йул и ;
И. Ривожланаётган мамлакатлар йули;
III. С о б и к с о ц и а л и с т и к мамлакатлар йули.
Бу й у л л а р н и н г умумийлиги шундаки, уларн и нг ^аммаси бозор
икти содиётига ути ш н и максад килиб куяди ва мазкур и к ти со д и ё т
н и н г кон у н -ко и д ал ар и , амал килиш механизми куп ж и \а т д а н уму
мий булади. Ш у билан бирга \ а р бир й улн и н г узига хос хусуснят-
лари \ а м бор, бу эса бозор м уносабатларини ш а к л л а н т и р и ш н и н г
и ж ти м о и й -и к ти с о д и й , тарихий, миллий ш ароитлари хар хил були-
ш идан келиб чикади.
М асалан, бозор муносабатларига у ти ш н и н г гарбча модели (р и
вожланган м ам лакатлар йули)да оддий товар хужалигидан э р к и н
124
ракобатга асосланган классик ёки э р к и н бозор и кги сод иётига ва
ундан \о зи р ги замон маданийлаш ган бозор икгисодиётига утилади.
М устам л акачи лик дан озод булиб, мустакил ри вож ланаётган
м а м л акатларни н г бозор икгисодиётига утиш йулининг хусусияти —
бу колок,- анъанавий икгисодиётдан эркин бозор икгисодиётига утиш-
дир. Н и\оят, соб и ксоц и ал и сгик мамлакатлар йулининг му\им белги-
сй марказлаштирилган, маъмурий — буйрукбозликка асосланган ицти-
содиётдан \ози рги замон ривожланган бозор тизимига утишдан ибо-
ратдир. Бу йулнииг бошка йуллардан фарки шундаки, тоталитар икти
содиётнинг бозор иктисодиёти билан умумийлиги йук, улар батамом
бир-бирига зид. Шу билан бирга учинчи йулда бозор муносабатлари га
утаётган мамлакатларнинг узи утиш шароитлари, иктисодий ривожла
ниш даражаси, мулкчилик ва хужалик юритиш шакллари билан бир-
бирларидан фаркпанади. Буларнинг \аммаси бозор икгисодиётига утиш-
даги мазкур йулн и н г узига хос хусусиятларидир.
Марказлашган маъмурий-буйрукбозликка асосланган ицтисоди-
ётдан бозор икгисодиётига утишда максад бир хил булса-да, турли
мамлакатлар турли йулларни танлашлари мумкин. Х,аммага маълум
ки, бир тизимдан и кки н чи тизимга утишда икки йул, яъни револю-
цион ва эволю иион йуллар мавжуд. Польша, Чехословакия, Россия
ва бошка айрим мамлакатлар бозор икгисодиётига у ти ш н и н г рево-
л ю ци он йулини, бирданига катта тунтаришлар килиш йулини танла-
дилар. Бошкача айтганда улар «карахт килиб даволаш» деган усулни
кулладилар. Бу йулни амалга ош и ри ш учун Россияда «300 кун», «500
кун» деган утиш дастурлари ишлаб чикилди. Бу дастурларни тезкор-
л и к билан амалга ош ира бошладилар. Бунда улар бир ти зим дан и к
кинчи тизимга утишда анча узок муддатли утиш даври були ш и н и
унутдилар. Натижада бу мамлакатларда ишлаб чикариш ^ажми ке с
кин тушиб кетди, куплаб корхоналар ёпилиб, ишсизлар сони купай-
ди, пулнинг кадри кескин пасайиб кегли, иктисодиёт эса ^амон
карахтликдан чиккани йук, одамларнинг а\воли огирлашди.
Ш у н и н г учун Узбекистон бу йулдан бормай, бош ка йул тан л а-
ди. Бу йул У збеки стон ни н г узига хос маданий, тарихий, иктисодий
ва таб и и й хусусиятлари и и \а м д а бу йулдаги ж а \о н таж р и б ас и н и
\и с о б г а олган .\олда революцион тунтаришларсиз, ижтимоий тукна-
шувларсиз, и ж ти м ои й \ и м о я н и кучайгирган \о л д а ас т а -с е к и н л и к ,
лекин катъиятлилик билан боскичма-боскич ривожпанган бозор икти-
содиётига утишдан иборатдир.
« Б и зн и н г бозор муносабатларига утиш моделимиз Р еспублика-
н и н г узига хос ш ароитлари ва хусусиятларини, ан ъ а н а ла р, урф-
125
одатлар ва турмуш тарзини \ а р томонлама ,\исобга олишга, утишда-
ги иктисодиётни бир ёкдама, бесунакай р и вож ла н т и ри ш н и н г мудх,-
иш меросига бар\ам беришга асосланади»1, деб ёзади мамлакатимиз
Президенти Ислом Каримов.
Узбекистонда бозор муносабатларига утиш йули ижтимоий-йунал-
тирилган бозор иктисодиётини шакллантиришга каратилган. Бу йул ни
амалга о ш и ри ш га, иктисодиёт ни тубдан и с л о \ килиш га П резиден -
т и м и з И. Каримов томонидан ишлаб чицилган бешта м у\и м там ой-
ил асос к,илиб олинган.
Би рин ч ид ан , икгисодиётни мафкурадан холи килиш , ун ин г ус-
тунлигини таъминлаш.
Иккинчидан, утиш даврида давлатнинг узи бош исло\отчи булиши.
У чинчидан, бутун ян ги лан иш ва тараккиёт жараёни конунларга
асосланмоги, кон ун ларни н г устуворлиги таъмин.панмоги лозим.
Т урти н ч и дан , бозор муносабатларига утиш билан бир каторда
а\олини ижтимоий \им оялаш со\асида кучли чора-тадбирларни амал
га ош ириш .
Нихрят, бешинчидан, бозор муносабатларини боскичма-боскич карор
топтириш. Бозор муносабатларига утишда бу тамойилларнинг \аммаси
хам му\им а\амиятга эгадир, лекин уларнинг ичида бозор ик^тисодиё-
тига боскичма-боскич утиш тамойили ало\ида эътиборга л о й и к Чунки
тегишли хукук,ий негизни, бозорнинг инфратузилмаларини яратиш,
одамларда бозор куникмаларини \осил килиш, янги шароитларда иш-
лай оладиган кадрларни тайёрлаш учун вак;г керак булади.
Бундан таш кари , бозор муносабатларига утиш ф ак атги на и к т и
содиёт со\аларини узгартириш билан чекланмайди. У ижтимоий \аёт-
н ин г б ир-бирлари билан узвий богли кб ул ган барча с о \а л а р и н и , шу
жум ладан, си ёсий , м а ъ н а в и й -ах л о к и й , м аиш ий ва б ош ка со^алар-
ни хам тубдан у згарти ри ш н и такозо килади. Б ул арн и н г \а м м а с и
бозор иктисодиётига б оскичма-боскич, эволю цион йул билан утиш
\а к и л а г и гоя жуда м у \и м ва афзал э к а н л и ги н и курсатади.
Бозор муносабатларига боскичма-боскич утиш тамойилини амалга
ош и ри ш иктисодиётни и с л о \ килиш нинг асосий боскичларини ан и к
фарклаш , бу боскичларнинг \ а р бири учун а н и к максадларни, уларга
эр и ш и ш воситаларини белгилаб олиш ни талаб килади.
Президентимиз И.А. Каримовнинг асарларида бозор иктисодиё
тига ути ш н и н г б ири н чи боскичнда куйидаги иккита вазифани б и р
дан ига \ а л килиш максад ки л и б куйилганлиги таъкидланади:
1
Каримов И. А.
У з б ек и с т о н б у ю к к сл а ж ак сари. Г.: «У зб еки стон ». 1998. 101-
102-бег. lap.
126
— тоталитар т и з и м н и н г огир оки б атл ар и н и ен ги ш , та н гл и к к а
б а р \а м бериш, иктисодиётни баркарорлаштириш ;
— Р есп у б ли ка н и н г узига хос ш ароитлари ва хусусиятларини
\и с о б г а олган \ о л д а б озор м ун оса ба тла ри н и н г н еги зларин и шакл-
л а н т и р и ш 1.
Ш у в ази ф ал ар н и \ а л к и л и ш учун б и р и н ч и б оски ч да и с л о \
Килиш нинг м у \и м йуналиш лари аникдаб олинди.
Do'stlaringiz bilan baham: |