Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


йуналишининг баландлик буйича таксимоти (шимолий яримшар)



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet154/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

йуналишининг баландлик буйича таксимоти (шимолий яримшар).
Н
990 гПс
Ks +R
В
225


г
м
250
200
150
100
50
0




5 с м/с
45-расм. 29 суткалик уртачаланган маълумотлар буйича 
шамол тезлигининг баландлик буйича таксимоти.
Оклахома, А К Ш (#>=37° ш.к.). 1 - сутка, 2 - кундиз, 3 - тун.
Т ур булен т алмашинув интенсивлигининг суткалик узгариши 
шамол йуналишига хам таъсир курсатади. Алмаш инувнннг кундуз- 
ги кучайишида ер якини катламида шамол йуналиши ишкаланиш 
катламининг юкори 
кисмидаги 
йуналишга, 
яъни 
изобаралар 
йуналишига якинлашади. Демак, кундузи тезликнинг ортиши билан 
шамолнинг унгга бурилиш и юз беради. Тунда аксинча, куйи 
катламда шамолнинг чапга бурилиш и кузатилади. Тур булен т ал­
машинув хнсобига юкори катламда шамол йуналиши 
куйи 
катламдаги йуналишга якинлашади. Ш унинг учун кундузи бу 
катламда тезликнинг камайиши билан чапга бурилиш, тунда тез­
ликнинг ортиши билан унгга бурилиш юз беради.
8.8. М ахалли й циркуляциялар
Туш алган сиртнинг хусусиятлари таъсирида хосил булувчи 
катта булмаган горизонтал масштабга зга булган хаво окимлари 
ма%аллий циркуляциялар ёки махаллий шамоллар деб аталади.
Ер сиртининг атмосферага икки турдаги таъсири мавжуд: тер­
мик ва механик. Ер сиртининг ёндош кисмларидаги иссиклик, ра- 
диацион 
ва бошка хоссаларнинг фарки 
харорат горизонтал 
фаркининг хосил булиш ига оли б келади. 
У з навбатида бу
226


фаркданиш шамолнинг хосил булиш ига олиб келувчи босимнинг 
горизонтал градиентини пайдо килади. Бундай ш амолларга бриз- 
лар, гог-водий ва музликлар шамоллари киради. Йирикрок мас- 
штабдаги хаво окимининг тезлиги канчалик кичик булса, махаллий 
шамоллар шунчалик яхши ифодаланган булади.
М ахаллий тусиклар (тоглар, баландликлар, урм онлар) томони- 
дан 
к\фсатиладиган 
механик 
таъсир 
остида 
хаво 
окими 
узгаришларга учрайди. Водийлар, тог дараларида оким тезлиги 
уларнинг кундаланг кесимига богли к равишда узгаради. Ш амолга 
караган ёнбагирларда хавонинг юкорига йуналган харакати, ша­
молга тескари ёнбагирларда пастга йуналган харакати кузатилади. 
Бундай шамолларга фёнлар, бора, пастлама оким шамоллари ва 
тоглар орасидаги утиш жойлари шамоллари киради.
Айрим худудлардаги табиатан умумий циркуляция окимлари 
хисобланган кучли ва узига хос хусусиятларга эга булган шамоллар 
хам махаллий шамолларга киради. Уларнинг намоён булиш интен­
сивлиги ва каралаётган географик худудга хослиги умумий цирку­
ляция механизмининг узи ва синоптик жараёнлар географик 
таксимотининг окибати хисобланади. Бундай шамолларга Урта Ер 
денгизидаги Сирокко, Урта Осиёнинг жануби-шаркидаги Афеон 
шамоли, Фаргона водийсидаги Куцон шамоли ва Ер шарининг тур- 
ли жойларидаги куп сонли бошка шамоллар киради.
Санаб утилган гурухдарга кирувчи асосий махаллий шамол- 
ларни куриб чикамиз.
Термик келиб чикишга эга булган махаллий шамоллар яхши 
ифодаланган суткалик даврийликка эга.
а. 
Бризлар -  бу курукдик сирти хароратининг суткалик 
узгаришлари билан боглик булган денгиз ва катта кулларнинг 
сохил чизигидаги шамоллардир. Кундузи курукдик сирти исийди ва 
унинг харорати денгиз сирти хароратига нисбатан юкорирок 
булади. Ш унинг учун курукдик устида изобарик сиртлар денгизга 
нисбатан баландрокка кутарилади (46-расм). М аълум баландликда 
денгиз томонга йуналган босим горизонтал градиенти хосил булади 
ва хавонинг денгиз томонга харакати бошланади. Баландликда 
хавонинг бундай оциши ер сирти якинида курукдик устида босим­
нинг пасайиши ва денгиз устида унинг кутарилишига оли б келади. 
Натижада куйи изобарик сиртлар юкоридагига карама-карши огади
- куйи катламда денгиздан курукликка йуналган босим градиенти
227


ва унга мос хдво окими хосил булади. Куйи катламдаги хавонинг бу 
окими кундузги денгиз бризидир.
Бунинг акси булган шароитлар тунда, курукдик совиган ва 
денгизга нисбатан совукрок булганда кузатилади. Бу холда куйи 
катламда хдвонинг сохилдан денгизга харакати - тунги соуил бризи, 
унинг устида эса карама-карши оким х,осил булади. Кечки пайтда 
денгиз бризининг сохдо бризига, эрталаб эса аксинча алмашиш юз 
беради.
Бризлар об-хдво очик ва хавонинг умумий окими кучсиз 
булганда яккол ифодаланади. Бундай шароитлар камградиентли 
барик майдонларда, масалан, антициклонларнинг ички кисмида 
юзага келади. Хавонинг умумий окими бризларнинг шаклла- 
нишини сезиларли бузиш и мумкин. Бризларда шамол тезлиги 3-5 
м/с ни, тропикларда каттарок кийматларни ташкил этади.
Энг 
яккол 
ифодаланган 
бриз 
циркуляцияси 
субтропик 
антициклонларда, масалан, сутка давомида курукдик устида кескин 
харорат узгаришлари юз берадиган, умумий босим градиентлари 
кам булган чул сохилларида кузатилади. Т ула шаклланган бризлар 
йилнинг илик ойларида (аирелдан сентябргача) Кора, Азов, Каспий 
каби }фта кенгликлар денгизларида кузатилади.
Бризлар бир неча юз метр, баъзида 1 -2 км гача булган катламни 
эгаллайди. Кундузги бриз тунги бризга нисбатан калинрок булган 
катламда кузатилади. Тропикларда бризларнинг куввати юкори 
кенгликдагиларга нисбатан каттарок. Бризлар сохил чизигидан 
курукдик ёки денгиз ичкарисига унлаб километрларгача таркалади.
Денгиз бризи совук фронт билан умумийликка эга. Кундузгн 
бриз курукликдаги хароратни бирмунча пасайтиради ва нисбий на- 
мликни орттиради. Бундай холат тропикларда айникса кескин юз 
беради. Мадрасда (Х,индистон) денгиз бризи сохилдаги хаво
228


хароратини 2-3°С га пасайтиради, намликни эса 10-20% га орттира- 
ди. Гарбий Африкада денгиз бризи кизиган кигьа хавосининг 
урнига келиб, хароратни 10°С ва ундан купрокка пасайтириши ва 
нисбий намликни 40% ва ундан купрокка орттириши мумкин.
Сан-Франциско курфазида катта доимийлик билан эсувчи ден­
гиз бризи жуда кучли икдимий таъсирга эга. Денгиз бризи 

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish