Мавзу-11: Сайёраларнинг куринма харакати



Download 28,5 Kb.
Sana23.02.2022
Hajmi28,5 Kb.
#179667
Bog'liq
Мавзу10


Мавзу-11: Сайёраларнинг куринма харакати. Дунё тузилиши хакида Аристотель, Галилей ва Коперник назарияси.
Кузатиш асосида юлдузлар фонида узининг вазиятини узлуксиз узгартириб турувчи ёриткичлар мавжуд. Бу ёриткичлар даставвал 5 таси аникланган. Булар:

  1. Меркурий

  2. Венера

  3. Марс

  4. Юпитер

  5. Сатурн

Кейинчалик уларнинг сони 9тага етди. Яъни:
6 .Уран

  1. Нептун

  2. Плутон

  3. Ер

Меркурий, Венера ички сайёралар булиб, Куёшга нисбатан уларнинг четлашиши 270481 булади. Колган сайёралар Куёшга нисбатан вазиятини 1000-1800 га узгартиради. Улар Ердан кейин туради ва уларни юкори сайёралар деб аталади. Бу сайёралар юлдузлар осмонида турли хил конфигурациялар чизадилар. Яъни уларнинг харакат траекторияси мураккаб эгри чизикдан иборат булади. Масалан, Меркурий ва Венера юлдузлар фонида харакатланиб, Куёшга нисбатан гохида унгда, гохида чапда булади. Агар улар чапда булса, куёш чикмасдан олдин улар шаркда куринади. Ва бу холат маълум бир вактда такрорланиб туради. Юкори сайёралар эса юлдузлар осмонида маълум бир юлдузлар туркум сохасида олдин гарбдан шаркка томон силжийди. Бу тугри харакат дейилади. Баъзан тескари, шаркдан гарбга томон силжийди. Бундай харакат натижасида сайёралар юлдузлар осмонида сиртмоклар чизади.


Кузатишлар натижасида дунёни марказида Ер туради, унинг атрофида Ой, Куёш ва 5 та сайёра харакатланади. Шунингдек юлдузлар осмони хам Ер атрофида харакатланади, деб кабул килинган. Бу назарияни биринчи булиб Аристотель таклиф килган. Бундай назарияни урганадиган булим Космогония дейилади. Бу Аристотель яратган системани геоцентрик система дейилади. Аристотелнинг геоцентрик системаси асосида сайёраларнинг юлдузлар фонида килган харакатини тушунтириш масаласи пайдо булиб, бу масалани Птоломей томонидан хал килишга харакат килинди. Птоломей Аристотель назариясини кенгайтириб, еттита сайёра Ер атрофида харакат килганда чизган орбитасини дифферент орбита деб олди. Ой ва Куёшдан ташкари 5 та сайёра узининг дифферент орбитасини маълум бир нукталарини яна бир орбита буйлаб, яъни эктиптика буйлаб харакатланади. Бу харакатланиш натижасида улар турли хил конфигурациялар чизадилар, деб тушунтиришга харакат килди. Птоломейнинг бу яратган назарияси эктиптиканинг юлдузлар осмонида кайси нукталарида кузатилишини келадиган куннинг узгариши билан киргокдаги куннинг узгариши орасидаги фаркни тушунтириб бера олмади. XVI асрга келиб дунё тузилишини польшалик Николай Коперник томонидан чукуррок урганилди ва бу урганиш Птоломей буйича куринма харакатини тушунтирилиши нотугри эканлигини аниклади. Натижада Николай Коперник дунё тузилиши хакида янги узининг системасини яратди. Бу система куйидаги 4та тушунчадан иборат эди.

  1. Дунё марказида Ер эмас балки Куёш туради. Ер оддий сайёра.

  2. Куёш атрофида бошка сайёралар каби Ер узининг табиий йулдоши Ой билан биргаликда айланади, харакатланади.

  3. Сайёраларнинг харакат орбитаси айланадан иборатдир.

  4. Сайёраларнинг харакат орбитаси буйлаб харакат чизикли тезлиги узгармасдир.

Коперникнинг бу яратган системасини гелиоцентрик система деб аталади.
Download 28,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish