Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


О зоддарахт барги, янги Р ум сунбулсочи,  м урр



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet474/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   470   471   472   473   474   475   476   477   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

О зоддарахт
барги, янги Р ум сунбулсочи
м урр
ва омилани олиб, шу таркибни ювишда ишлатиладиган м а ъл у м
моддаларнинг баъзисига солиб бошга ёпилади.
Яна; х ард ал ни л а в л а г и цайнатилган с у вг а солиб, бу билан бош 
ювилади, кейин бошни мирта ёки омила ёги билан ёрланади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


526
Т и б ц о н у н л а р и .
Т у р т и н ч и к и т с б
Я х ш н м у р а к к а б д о р и : хукиз ути, бури ути, шунш'г^ек. Ко- 
бул ^алиласи, балила, омила, 
содоварон1
в а бутун мозинннг х:.р 
дан бир б ул а к д а н олиб, янчиб и т у з у м шираси бнлан еттн кун 

- 
нади, сунгра куритилади. Бош ва соцолни сув, ас ал ва янчилтч.:■! 
л 
билан ювгандан кейин бу таркибни
2
суртилади. Яна: пусти а ж р а
ган арпадан уттиз 
дирхам
ва омиладан беш 
дирхам
олиб, суз~а 
иккаласининг цувватини сув уз ига олгунча цаттиц цайнатилади. к е­
йин шу сувда сувнинг ярмича бинафша ёги, уч 
дирхам
вазнида 
дан, к у н ж у т барги, гулхайри барги, ^ул ё цуруц цовоцнинг барглпри­
д а н ун 
дирцамдан
олиб цайнатилади; цайнатишни сув кстиб, Ст;: 
цолгунча д а во м эттирилади.
Бошца бир дорининг таркиби, буни ал-Киндийга нисбат б е р к л а ­
ди. С у т билан ишланган омил ад ан [266] йигирма 
дирхам
олиб, икк;: 
ритл
с у вд а то ту рт да н бири цолгунча цайнатилади. Бунинг устига 
уз иг а баробар бон д а р а х ти ёги, пусти а ж р а т и л г а н арпа ва бир оз 
л а д а н сепиб, то суви кетиб ёги цолгунча цайнатилади.
Олтинчи фасл. Сочни усти ради ган кучли дорилар, 
б ул ар дав о л аш мум кин б ул ади ган теп а сочнинг тукилиши, цош 
в а бошцаларнинг тукилишини ^ а м даволай ди
«Тулки к а са л л и г и » бобида биз айтадиган ^ а м м а дорилар шулар 
ж у м ла с и д а н д ир , яна уша ерда к ур са тил ган ^ а м м а тадбирла р: бошнга 
ипщалаш ва уни цизартириш, бошга ё гл ар ишлатиш, сунгра « т у л к и
к а с а л л и г и г а » хос ва бир йула тортиш ва тарцатиш х усу сия ти га эга> 
булган кучли дорилар ^ ам шундай; уларни ишлатиш тепа соч тукили- 
шида, ту ки лг а н муйни устиришда, цош ва соцолни устиришда фойда- 
лидир. Бобил толи илдизининг пустини з айтун ёги билан цушилса, м у й ­
ни кучайтиради, яхши сацлайди ва цорайтиради.
Биз шу ер да баён цилмоцчи булган дориларга к ел га нд а , ул ар , 
муйни тукилишдан сацлаш бобининг охирида айтган гапларимизни 
эътиборга олганда, « т ул к и к а с а л л и г и д а » ^ ам фойдали булади. У дори­
лар ц уйидагила рда н иборат:
Т а р к и б: оёц в а бошлари юлинган янги ол ак ула нгл ар ни олиб, 
сояда куритилади ва гунафша ёги да эзилади ёки гунафша ёгида, ё 
зайтун ёгида цуюцлашгунча цайнатилади. Б у таркибни исталган жой- 
га суртилса, у жойни цавартириб, кейин муй устиради. Шунингдек, 
«б ал о зу р а с а ли » муйи т у к и л а ёт г ан ж о й л а р г а суртилса ёки етмакни 
т у х у м ёгида янчиб, киши истаган жойига бир неча м а р т а суртсг, м уй ­
ни устиради.
Я н а б о ш ц а с и . Эшакнинг куйдирилган туёги, куйдирилган шо^- 
ларни сирка цушиб суртилса, кучли [таъсир цилади]. Аммо чумоли ту-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Е т т и н ч и ф а н
527
хумини бон д а ра х т и ёги билан цушилса, у ^ам муй устирувчи дори- 
л а р д а н булади, бироц купчиликнииг фикрича, бу [муй] усишига тус- 
цинлик цилади.
Уй ла рда б ул ад иг ан к а л т а к е с а к >^ам т а ж р и б а д а н уттан [дорилар- 
дан] ^исобланади, уни улдириб цуритилади ва ёр билан эзиб суртила- 
ди. Фиръавн шишасини ^ а м янчиб, оц гулса пса р ёги билан цушиб иш- 
латилади. Ул ар дан к у р а енгилрок; дори: цала йд ан 
я с а лг а н
салоя 
тах тас и ва д астани олиб, икковининг урта сига сочга ишлатиладиган 
м а ъ л у м ёр ёки мойни цуйиб то цалайнинг цуввати ёцца ут г ани га ча
т а х т а г а д аста ни ишцаланади ва шуни чапилади. Уша жойга цайна- 
тилган анжир баргиии цуйиб богланса ^ам булади; ана шу дори анча 
цувватлидир.
Яна: фундуцдан йигирма дона олиб, янчиладиган булгунча цову- 
рилади, кейин тури ёри билан цушиб ишлатилади. Еки б ар гиз уб
1
деб 
а т а л ад и га н утдан, э ш а к олати ва э ш а к талорининг к,овурилганидан 
ярим 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   470   471   472   473   474   475   476   477   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish