Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


афъо илонлар тузи, з а рч а ва дориси,  кам-



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet550/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   546   547   548   549   550   551   552   553   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

афъо
илонлар тузи, з а рч а ва дориси, 
кам- 
муний, фалофилий, сажазониё, 
анцардиё, 
л а к к
дориси, 
асоносиё, 
амрусиё,
кичик 
атриф ул
з^ам оздирувчи дорилардандир. Ул а рг а сурти- 
л ад ига н дориларга келсак, бу дорилар тортувчи цувватни 
совутиб 
увуштирувчи булиб, з ах арл и х ус у сия т га э га булади, м ас ал ан , сассиц- 
алаф ва мингдевона, ёки у л ар кучли тарцатувчидир, масал ан , уснм- 
лик ёглари ва кучли т ар ц ат а ди г ан су рт ма л ар [шундай 
хусу сия тга 
эга].
Бундай кишилар [306] нахорга з^аммомга тушишлари, з^аммом эса 
хаволи ва тер л ат а ди г ан булиши, сувли ва рутубатлантирувчи булмас- 
лигн керак. Агар з^аммом сувли булса, т а р ца тм а й фацатгина тортиш 
натижа сн келиб чицмасин учун унда узоц туриш к е р а к эмас. Хаммом- 
дан кейин овцатланишга шошилмаслик, балки сабр килиб стиш, ба-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Е т т и н ч и ф а н
601
д ан та рби я цилиш, сунг ором олиш1, шундан кейин озгина в а енгил ов- 
цатланиш керак . Шунингдек, бундай кишини у ц а л а г а н д а к ет м а- ке т ва 
т а р ц а та ди г а н равишда у ц ал а ш лозим.
Олтинчи фасл. Эмчак, м ояк, цул, оёц в а ш у л а р га ухш аш айрим 
аъзоларни оздириш
Бу тадбирнн цулл ашд а ^ам у м у м а н оздириш ^ацида аитилган >^о- 
л а т л а р ва ш ар тл ар га м у р о ж а а т циламиз, сунгра бунга хос ёр д ам берув- 
чи дорилардан ёрд ам оламиз. Аъзоларни тинч цуйиш, совутиш, аъзолар- 
га борувчи озиц йулларини борлаш, боричларни у ша йулларнинг яцини- 
г а доимий равишда боглаб цуйиш, озицни у аъзоларнинг царши томон- 
л ариг а торттирнш каби тад би рла р шу хил ёрдамчи тадбирлардир.
[Куйидаги таркибдаги] дори моякни к а тт ал а ши шд а н ва э мч ак ла р-
ни улрайиб кетпшидан т ух т а т а д иг а н с у р т м а ла р да н биридир: 
цимулиё 
кесаги ва к а ла й упасини олиб мингдевона шираси ва мирта ёрига 
аралаштириб суртилади. 
ё к и
уша а ъ зо ла р га
цайроцтошнинг бир- 
бирига и шк а л а г а н д а [чиццан] кукунини сирка ёки мингдевона шираси- 
га цушиб, доимо суртиб турилади. Аччицтошни доимо куп-куп суртиш 
х а м [шупдай таъснр курсатади].
ё к и
бир б у л а к
[ ю з а ]
к е с а к ва к у к мозини олиб, и кк ал аси янчилади 
ва а сал билан цушиб бир кун суртиб цуйилади, кейин совуц сув билан 
ювиб т аш ла на ди; бу тадбирни бир ойда уч м а р т а б а цулланилади. Эм- 
ч а к к а хос тадбир янчилган зирани сирка билан цориштириб цуйиб 
борлашдир. Устига сирка билан ^ ул ла нга н л а т т а бойлаб цуйилади, бу 
уч кун тургач, кейин ечиб та шл а б кетидан оц гулса пса р пиёзи боглаб 
цуйилади, буни ^ам уч к унгача ечилмайди. Бу тадбир бир ойда уч м а р ­
та цулланилади.
Энди тирноц к ас а лл ик ла ри ^ацида гапирайлик.
Еттинчи фасл. М и л как
М и л к а к иссиц чицицсимон шиш булиб, тирноц ёнида пайдо булади. 
Унинг оррири зур булиб гохо я р а г а [^ам] айланиб кетиб, эт ейилишига 
олиб келади. Го^о унинг я р а г а айланиб кетган хилидан суюц сассиц 
модда оцади, бунда бармоц учун хавфу х а та р пайдо булади. Купинча, 
иситма [хам] чицади.
Саккизинчи фасл. Д ав о л аш
Томирдан цон олиш ва сургига э ^т иё ж тушса, шундай цилинади; 
шунингдек, енгил ва совуцлик овцат бериш лозим. Буни д ав о ла ш ^ам
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   546   547   548   549   550   551   552   553   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish