Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Т и б к о н у н л а р и



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet462/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   458   459   460   461   462   463   464   465   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б
к о н у н л а р и .
Т й р г и н ч и
к и т г б
Олтинчи фасл. Ж а р р о р а
Бу хил чаёнларнинг [ранги] болдиргонсимон булиб, д ум ла р и ¡ <
;:ч- 
ка ва з ах а рл а ри уткир булади. Б ула р Хузистон, айницса, [у о
,;
3

зуларндан] Аскар М у к р а м д а ^ а м д а болдиргонзорларда куп
Бу чаён чацканида уша захоти билинмайди, балки эрта с 
..-.и 
ундап кеппп билинади, сунгра б ехуз урлик пайдо булади, [ киш: ;: :? ;г] 
ранги уз г ар ад и; баъ зан сариц каса лл иги юз беради ва тил шн'::;:ли. 
Чаён ч ав дан жой яр ал ан а ди , к а са л цон сияди; баъзан унинг ичн т . х- 
таб к ола дщ гохо ахвол ^ ал о ка тг ач а бориб етади; [х алока тга у ч р :::] 
хафацон ва бе^ушлик билан бошланади. Огриц енгиллиги 
с а б а б
. : : 1
буни эътиборсиз цолдириш я ра ма йд и, чунки бу хил чаёнларнинг з а ­
харлари ёмондир.
Еттинчи фасл. Д ав о л аш
Умумий тадбир цулл ан ган дан кейин энг яхшн д ав о чаён чаедан 
жойни доглашдир. Ичиладиган дорилар эса аччиц сутчупнинг суви, 
цоцигул суви, арпа суви ва, айницса, а лан гал ани ш кучли булганида,
барча [хароратни] сундирувчи нарсалардир. Совуц сув билан бирга 
олма толцони синалган даволарнинг афзалидир. Бир гурухнинг айти- 
шича, 
ж у л а х
илдизини сув билан ичилса, фойда е тк аз ади . Айтишлари- 
ча, ровоч илдизи бунга царши яхши доридир. Аскарий тарёки ^ам 
яхши. Унинг таркиби: ковул пусти, гентиана 
илдизи, 
Р у м эрмани, 
юмалоц аристолохия, беклар ути ва цуриган цоцигулларни олиб, хам- 
масини янчилади. Бунинг бир ичими — икки 
дирхам.
Б о ш ц а х и л т а р ё ц : цуриган цоцигул, нордон олма барги в а
кашничдан баробар бул ак ла рни олиб, э л а ки цилиб уч м ар та кафт оти- 
лади.
Агар к а с а л д а цаттиц а лангал аниш юз берса, мева сувларини ва 
шираларини совутиб бериш билан тухтатилсин. Хафацон пайдо булса, 
бунга царши Шом олмаси шарбати, олма толцони ва кофур кулчалари 
билан бирга нордон цатиц фойда беради. Б ех уз урл ик к учайса, совутил- 
ган гул ёги билан меваларнинг суви берилсин. Ич т ух та б цолса, ^уцна 
цилинсин. Аг ар к а са л цон сийса, унинг томиридан цон олинсин ва кон 
сийишга [царши] тадбир цуллансин. Тил шишса, тил таги томиридан 
к,он 'лпинсин, сачратци суви ва 
сиканжубин
билан томоц чайилсин. 
Чаён чакцан жой [уйилиб] ейилса, уткир дори ишлатиб ва уша жой 
те в ар а ги г а ар ман лойи в а сирка суртиб д а в о цилинади ва ёмон я ра ла р 
тадбири х ам цулланилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


О л т и н ч и ф а н
509
[248] Саккизинчи фасл. Ургимчаклар, ур ги м ч ак бийи в а цорацурт
Ко ра к у рт л а рг а келсак, бундай нарсалар со^асида к у з а т ув ча н ва 
т аж р и б а к о р кишиларнинг баёнича, ул ар олти турлидир; аммо уларнинг 
хар бир турини баён цилишда ^ар хил фикрларни ай тад илар ; ишончли 
1
а библа рдан бири: «К,орацурт т урларид ан биринчиси, яъни 
аддоию н1 
деб ат а ла ди га ни юмалоц шаклли ва у з у м рангли б у л а д и » , — деган, 
у з у м рангли дейишдан м ац са дла ри цорамтир демак дир.
Иккинчи тури 
луц ус
деб а т а ла ди ; бунинг танаси биринчи юма- 
лоц шакллисидан к ура ёйицроц булади, бунинг буйин [ни ташкил этув- 
чи] цисмларида кертпклар куриниб тура ди; огзи устида буртиб чиццан 
г о в ак ва силлик учта жис м [усма] булади.
Учинчи тури — 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   458   459   460   461   462   463   464   465   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish