Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Kÿn, 
узининг ис- 
сиклик [цуввати] эса синдирилгандир. У куп булмаса хам, бир мицдор- 
да цувватни кучайтиради. Асал 
сиканж убини
[шу хусусиятларда] ун­
дан кейинда туради. Б у 
rçyiorçporç, 
озицлиги купроц, парчалаш ва тоза- 
лаш да кучлироц булиб, бунда [тоза] асалдагидек циздириш ва ички 
иссик аъзоларга зарар етказиш хусусияти flÿrç. Х,озирги [<\олда] эса, 
гарчи тозалаши асалнинг тозалашидан камроц булса хам, «шакар» деб 
аталадиган камиш асали, айницса унинг тозалангани ари асалидан 
яхшироцдир. Ш акар 
сиканж убини
хам шундай, 
бироц 
сиканж убин
билангина чекланиш го^о Уткир иситмаларда хавфлн булган ичак
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и н ч и ф а н
59
шилинишини пайдо цилади. Биз арпа суви ва 
сиканж убин
ичириш 
хацида ало^ида гапирамиз.
Тадбирни енгиллатишни касаллик моддасининг таъби ва табиат- 
нинг моддани етилтириш, тарцатиш ва бушатишга булган имконияти 
талаб цилади. Енгил [овцат] едир, унинг энг цулай пайти иситманинг 
кучайиб ни^оятига етган вацтидир: бунда табиатнинг модда билан ку- 
раши зураяди |[ ва шу пайтда, айницса буэфон пайтида табиатни [мана 229 
шу] курашдан бошка нарсага чалгитмаслик зарур. [26] Аммо бундай 
[буодон] вацтигача кураш унчалик цаттиц булмайди. Шунингдек, то- 
мирдан цон олиш ёки ични юргизиш, ёки цуцна цилиш, ёки огрицни 
тухтатишга эхтиёж тушиши ^ам латиф тадбир цуллашни тацозо цила- 
диган нарсалардандир. Бу э^тиёжларни [цондириб] тугатилгандан ке- 
йин, агар зарурияти булса ва бошца бирор монелик булмаса, [касал- 
ни] овцатлантирилади.
[Овцат] тадбноини гализлаштиришни эса, [касалнинг] цуввати та- 
цозо этади- Еализ овцат беришнинг энг муносиб 
вацти цувватнинг 
модда билан жуда машгул булмай турган вацти, яъни касалликнинг 
бошланиш давридир. Еализ овцатнинг зарарини уни булиб-булиб бе- 
риш билан даф килинади. Бу [табиий] цувват учун ^ам цулайдир.
Ез фасли таркатиши сабабли купроц, [лекин] булиб-булиб овцат- 
лантиришга эхтиёж тугдиради, чунки куп овцатни бирданига хазм ци- 
лишга цуввати етмап цолади; таркалиш ёзда [булиниб-булиниб] бирин- 
кетин содир булгач, тарцалган нарсанинг урнини эгалловчи [овцат] х;ам 
[булиниб-булиниб] бирин-кетин етишиши керак. ^ и ш д а эса иш аксинча 
булади: таркалишнинг камлиги сабабли, тарцалувчининг урнини эгал­
ловчи нарсанинг куп булишига эхтиёж булмайди ва агар урнини э гал ­
ловчи [овцат] бир пула берилса, цувват бунинг учун етарли булиб, уни 
бир йула тамомлаиди.
Куз [иситма касали учун] ёмон фаслдир. Шунинг учун кузда хам 
цувватни сацлаш, хам моддани енгишга цодир булган латиф тадбир 
куллаш: овцатни оз-оз, булиб-булиб едириш яхшироц; хуллас, цувват 
заифлигида [овкатни] булиб-булиб бериш афзалроцдир.
Билгинки, кувзат [кучлантиришни] тацозо цилмаганда жуда латиф 
тадбир цуллаш хаммадан ^ам зарур нарса буларди, аммо цувват буни 
кутара олмай тушпб кетади. К,увват тушганда эса, ^еч бир даво фойда 
бермайди,— чунки юцорида билганингдек,— касалликка чора курув- 
чи табиб эмас, [кишининг] цувватидир, табиб эса цувватга [даволаш] 
куролларини етказиб берувчи ходимдир. Шуни тасаввур цилганингда, 
агар касаллик жуда уткир, яъни ни^оятига етиши яцин булса, [касал­
лик] бошланишидан ницоятига етгунигача булган муддатда цувватнинг 
тушиб кетмаслигини гумон цилсанг, цувватнинг ишини осонлаштир ва 
модда устидан <\укмрон цил, уни огир овцат [^азми] билан машгул ци-
www.ziyouz.com kutubxonasi


60

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish