Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


м ай ъа елими, [30]  мурр



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

м ай ъа
елими, [30] 
мурр,
афюн, говшир ва мурчларнинг ^ар биридан бир булак олиб, сариёг 
билан цориштирилади. Бунинг бир ичими бир боцила мицдорида бу- 
лади. Яна: говшир, цундуз цири, ёввойи сабзи уруги, ангуза, назла ути 
ва афюндан баробар булакларни олиб, аввалги таркибдагидек иш ку- 
рилади.
Яна яхши бир таркиб: говшир, Эрон цавраги, болдиррон, Кермон 
зираси, петрушка уруги ва мурчларнинг ^ар биридан бир ярим 
мис-
цолдан,
мингдевона уруги, заъфарон, аристолохия, цундуз цири, 
фар-
биюн, мурр,
жувона ва занжабилларнинг ^ар биридан икки 
донацдан:
исириц урури ва назла утларининг ^ар биридан бир 
м и щ о л д а н
олиб, 
асал билан цорилади. Бунинг бир ичими 
бир фундуц 
баробарида 
булиб, жуда иссиц сув билан ичилади. Б а ъ за н цалтирашга царши иси- 
тилган шароб ичиришга, иситилган 
овцатларга, 
иёраж,' 
сафаржа-
лий, тамрий
каби дорилар билан сурги 
цилишга 
э^тиёж турилади. 
К,алтираш 
тинкани 
цуритадиган 
д а р а ж а д а
булиб, 
айницса, 
иситмасиз булса «сассиц» ^аблар ичирилади; чунки бу 
унинг даво- 
сидир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и н ч и ф а н
67
Ун иккинчи фасл. И ситмаларда ^аддан ташцари терлашга
царши тадбир
Бунинг бу^ронга тегишлисини мумкин цадар тухтатиш керак эмас. 
Терлаш хаддан ташцари булиб, тухтатиш зарур булганда эса, касал 
ётган жойни салцинлатиш ва совутиш лозим. Бу тадбир цаноатлантир- 
маса, касални салцин жойда аргимчоцца солиб тебратилади. Чицаёт- 
ган намликни кетма-кет артиб туриш керак эмас, арта бериш тернинг 
куп чицишига сабаб булади ва баъзан бе^ушликни келтириб чицаради, 
чунки терни артиш уни купайтиради, артмаслик эса тухтатади- Бадан- 
га кучли гул ёш , мирта ёги, тол ёги, анор гули ёги суртиш ёки тахир 
бехи, тахир олма, гул, анор гули ва шунга ухшашлар цайнатилган 
сувлардан олинган ёгни суртиш керак. Бу сув сузилади ва унга ёг со­
либ, узинг биладиган тартибда цайнатилади. Б а ъ за н мирта уруги, анор 
гули, ка^рабо ва шунга ухшашларни тузондек цилиб янчиб сепилса, 
терни тухтатади; баъзан терни сув цушилган сирка, гура суви, анор 
гули цайнатмаси, мози цайнатмаси ва мирта цайнатмаси ^ам тухтата­
ди. Тол шираси >^ам ажойибдир; 
гул^амишабахорнинг 
суви 
хам — 
шундай.
Иш зурайиб кетса, [касал баданига] совуцлик ширалар ва [араб] 
елими суртилади; айницса уларга сандал ва кофур цушилса, [фойда 
етказади]. Шу иккаласи — сандал ва кофурларнинг 
цуюц 
суртмаси 
богланса, яна ^ам яхши. Иш ж уда ^ам зурайиб кетса, цул-оёцлар ус- 
тига цор цуйилади ёки уларни цорга ботирилади, ёки касал чидай ол- 
са, совуц сувда чумилтирилади.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish