Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


кузоз содир  булади. Бунинг давоси [э^ам]  афъо



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet443/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   439   440   441   442   443   444   445   446   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

кузоз
содир 
булади. Бунинг давоси [э^ам] 
афъо
илони чаццанини д а в о л а ш кабидир.
Мен ман а шу м а в з у д а бу илонни тахминан эслатиб у тя пм ан ; [аммо] 
мен унинг цандай илон эканлигини, табиати ва тури ^андайлигини 
аниц билмайман. У куп учрайдими II ёки йуцми — буни ^ам билмай- 407 
ман.
Кирц еттинчи фасл. Ф а н а ж у р б н ю с
Айтишларига кура, бу илон 
афъо
илонига у хшаш ча^ади, аммо бу 
илон чаццан киши [баданида] бузилиш ва истис^о к а с а л и г а учраган- 
л а р д а г и д е к бушашиш пайдо булади. Б ун да серуйцулик, унутувчан- 
л и к 1, ж и г а р д а , руза дор ичакда ва цулун ичагида [^ар хил] каса ллик - 
лар пайдо булади. Менинг бу илон ^ацида бу м а в з у д а э сл атг ан суз- 
ларим, худди юцорида келтирилган илон ^а^идаги су з ла ри мг а ухшаш 
тахминийдир; у ба ъ за н бу т а ба ц а илонлардан булмай, балки саситув-
www.ziyouz.com kutubxonasi


486
Т и б ц о н у н л а р и . Т д р т и н ч и к и т о б
чи илонлар туридан булиши х а м мумкин. Бунинг ч а ^ а н н г а [^арши] 
афъо
илони ч ак канид аги д а в о л а ш [усули] ^улланилади.
Кирк саккизинчи фасл. Л и м у д у т и с
в а м а в о т у р у с
Айтадиларки, бу илонларнинг з^ар бирининг узунлиги бир газча 
келад и; ранги цум рангида, б ад ан ид а дорлари бор. Айтишларича, к и­
ши [бадани]нинг бу илонлар ч ав д ан ж ойи да ^аттиц оррик; ва к а тт а 
шиш пайдо булиб, ундан ^он а р а л а ш зардоб оцади; кишининг ковури, 
жи га р и в а цорин деворида орри^ цузралиб, бу орриц учинчи куни [ёки] 
еттинчи к ун да н у т к а з м а й улдиради.
Кир^ ту^кизинчи фасл. Д ав о л аш
Айтадиларки, бу илонлар чаццанини у му ми й у с у л д а дав оланадн.
Буларнинг узига хос [давоси эса], цундуз к;ири, дорчин в а хотинак су- 
пурги илдизининг ^айси биридан булмасин икки 
дирхам
[вазнида] 
олиб, шароб билан ичиришдир. Аристолохия илдизи, хусусан, узун 
аристолохия илдизи к а т т а фойда етк аз ади. Буйимодарон илдизи, ай- 
ницса, сициб олинган суви ва гентиана илдизи ^ам шундай [фойда 
беради]. К$йиб богланадиган д орилардан ^айнатиб к[уритилган ва 
янчилган денгиз пиёзи, анор пусти, шунингдек, хотинак супурги, зигир 
урури, сутчуп, исириц урури, цуйпечак ва г аза гутни ^уйиб борлаш фой­
д а ет ка за ди ; чирнб сасиётган я р а л а р г а хос цуйиб богланадиган дори- 
лар ^ам фойдалидир [247].
Эллигинчи фасл. С и с и р деган илон ^ аки да.
У чиритиб саситувчидир
Бир гуру.\ [кишилар]нинг даъвосича, бу илон Шом ва Миср мам- 
л а к а т л а р и д а учрайди, боши япало^, ^орни юмалоц, думи ингичка. 
Унинг бошида йул-йул чизицлар йуц, аммо ж а с а д и д а х;ар хил рангли 
йуллари бор. У су др а лг а ни да турри юрмай, буралиб-буралиб юради. 
Б у илон ч а в д а н кишида орри^ли шиш, бутун б ад ан а в в а л ушалиб [ту- 
ш а ё т г ан де к булади], кейин эса, чириш, соч тукилиши юз беради. Баъ- 
зан чириш т е зл а ша ди ва 
с о р л о м
[этни ^ам] х;алок цилади. Бу илон 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   439   440   441   442   443   444   445   446   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish