Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


дирхам, зокдан чоракам ун  дирхам



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet349/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   345   346   347   348   349   350   351   352   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

дирхам,
зокдан чоракам ун 
дирхам,
мис туполидап нкки 
уцияю
икки 
ярим 
дирхам,
кундур [дарахги] пустлогидан бир ярим 
уция,
гальбан 
елимидап бир 
укия,
м у м да н етти 
у^ия,
зайтун ёгидан т у ^ и з
уция, 
уткир сиркадан иккию чорак 
ритл
олиб, [юцоридаги] цуруц дорилар- 
нм снркага солиб ун кун д а в о ми д а
эзилади;
эрийдигаиини 
эритнб 
совутилади, [184] суиг х аммасини к;озонга 
солиб 
аралаштириб, то 
^ а м ма с и битта булиб кетгунича ж у д а яхшилаб 
к ав лан ад и.
Касал 
аъзога зайтун ё ш д а н ^ар куни икки ёки уч ма рт а томизиб туриш к е ­
рак. Б у [ю^оридаги] дорини цуйганда унинг устидан муът ад ил д ара-
ж а д а нситилган сирка ва зайтун ёги билан х ул ла нг ан юнгни боглаш 
к ер ак ; чумки асаб к ас а лл ик ла ри учун сову^ нарсадан зарарлирок 'I ддд 
ва ёмонроц нарса асло йу^дир.
Агар бу а ъз ола рг а бирор з^олат туфайли сирка, асал ва кулдам 
тайёрланган 
суртмаии боглаш зару р булса, у цую^ суртма кай-
натилиши ва [унга киритилган] ун ёввойи ясми^ уни булишн лозим; 
бу ун топнлмаса, бо^ила уни ёки арпа уни ишлатилсип.
Бешинчи фасл. Асабнинг эзилиши в а шикастланиши
Асаб эзилса-ю, у билан бирга ж а р о х а т ва шиш пандо б ул маса,
огри^ни тух та туечи нарса билан д ав о ^ил. Шиш пайдо булганида ^ам 
кул суви ва шунга ухшаш тешиб оцизувчи нарса билан д а в ол ам а й,
огрйк;ни тухтатувчи нарсалар билан д ав о цил. Шунингдек, уша аъ зо­
га нситилган ёгни к етма- ке т ^уйиб туриш к ер ак ; у ёг цувв атид а бу-
www.ziyouz.com kutubxonasi


360
Т и б к о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б
шаштириш ва тарк ат иш хусуспяти булсин. Укроп ёги, к атта бобуна ёги 
ва г а з а г у т ёги бунга куйиладиг ан 
яхшн ёглардандир.
Шунингдек, 
бунга мувофнк куюк с у рт ма ла р борланади. Гулхайрини янчнб эзилган 
а сабга куйилса, ажойпб фойда етк аз ади. Садаф гушти хам ажойиб 
дори; баъзап етилиб пишган 
тор
пиёзи билан д ав о киладплар.
Агар эзилган а с а б д а шиш пайдо булса, унинг орририпн
1
тухта-
тпшдаги тадбир уз у м шиннисини шароб, озгина сирка ва к ераклн мпц- 
дорда зайтун ёги билан 
1
^ушиб, муът ад ил д а р а ж а д а эзиб ишлатнш- 
дпр; унга чиркин юнгни, айни^са, зуфо юнгини ботириб [асабга] к\йи- 
лади. Агар б у орриц буринларда булса, уни тухтатиш учун эиг кучлн 
ва стилтириб тар^атувчи, лекнн шишга ^арши турпшп ва уни зурай- 
тириб юбормаслиги учун буриштириш х усусиятига эга булган нарса- 
дан таркиб топган дорини ^уйиш яхширо^дир. Д а в о л а ш д а орри^ ва 
шишга ^араб, у л ар д ан эпг зарурини (олдин) даволансин. Агар шнш 
бу лм ас а, даволашни соддаланггириб2, кучли дорилар, масал ап , кул 
суви, сирка в а шунингдек, шароб ишлатилсин. Шиш узо^ м у д д а т г а чу- 
зилса, дорини кучайтириб, унинг т ар кат иш ^увватини купаптир. Б у ­
риштириш хусу сия тига эга булган дорини, м ас ал ан , к ул суви билан 
тайёрланган ва з а й м о м чирки билан т ай ёр ла на д иг а н
3
дориларни ^еч 
бир тортинмай 
1
^уя бер.
Агар [эзилган асаб] терисида ж а р о ^ а т >^ам булса, асабнинг эзил­
ган цисмларини бириктириш ва ж а р о ^ а т г а фойда етказиш учун кучли 
^уригиш, йириш ва м а ^ к а м л а ш х у су сия тла риг а э г а булган д ориларга 
э хт иё ж тушади. Агар тери озгина булса >^ам э з и лм а га н ва жа ро х ат л ан - 
м а г ан булса, боцила уни, сирка ва а с а лл а р д а н я с а лг а н
КУюк. 
суртма 
каби дориларни ишлат; бу яхши доридир. Дорининг цуритиш хусу- 
сияти кучлироц булишини исталса, шу т ар ки бг а ёввойи ясми^ уни 
кушилади. Бундан ^ам кучлироц булиши к ер а к булса, гулсапсар уни 
кушилади.
Агар ж а р о ^ а т эътибор беришга арзимайдиган д а р а ж а д а булса,
асабни унинг шишишига тус^инлик циладиган нарса билан д а во лан а-
ди, жаро^атни д а в о л а ш билан шугу лл анм ай ди, садаф гушти бунда 
ажойибдир. Б аъза н т уз мумли суртмаси билан д ав ол ай дил а р; кунду р 
елими ва 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   345   346   347   348   349   350   351   352   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish