Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet314/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   310   311   312   313   314   315   316   317   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

[вахз
ва 
хазщ[ 
уткир к ат ти ^ нарсанинг б а д а н г а киришини ифода этиши жи ха ти д ан
бир-бирига я^индир- Аммо б а д а н г а кирган жисмнинг з^ажми жиз^а- 
тидан улар бир-биридан фар^ цилади; ингичка в а кичик нарса кирса, 
вахз,
х а ж м и к а т т а нарса кирса, нуцтали 
« з »
[з^арфи] 
билан 
хазц 
дейилса керак.
В ахз
яна кирган нарсанинг кичик булиши билан бир­
га, кириб борган жойининг цис^алигини ва гуё теридан нарига 
ÿ T M a c -
лигини та^озо ^илса керак. Б у хилдаги 
вахзга
тегилмай 
уз 
з^олига 
куйилса, гарчи ёмон этли кишида булса >;ам, з ара ри енгил: лекин ж у д а
ёмон этли кишида булса, баъ зан ÿrna [нарса цадалган] жоп шишиб, лу- 
к иллаш пайдо булади, айни^са, цадалиш ва санчиш цатти^ булиб, эт- 
гача етиб борса, [зарари огирлашади]. Бу хилдаги санчилишнинг энг 
зур давоси шишнн ва орри^ни тухтатиш бÿлиб, ж а р о х а т тадбирини 
ц уллашга э х ти ё ж тушмайди.
Йурон нарса санчилишига к ел ган да , бунда OFpnrç ва шишга [i^ap- 
ши] тадбирларни rçÿ.i.iam билан бирга жароз^атга rçapmn тадбир цул- 
л а ш г а зсам муз^тож булинади. Ж а ро х а т ва шишлар тадбири 
з^ацида 
етарли д а р а ж а д а аптиб утилди. Б у ерда у л а р х а с и д а биз айтмокчи 
булган нарса б ад ан га санчилиб чицмай долган тикан, у к ва шу л ар га
ухшаш нарсаларни чицариб олиш тадбиридир.
Чикариб олиш гохо [санчилган] нарсани ^исиб тортиб олувчи rçy- 
роллар билан, гохо сициш ва шунга у хшаш ишлар 
билан 
б а ж ар и ла д и;
ба ъ за н цис^ич в а бош^а цуроллар о жизл ик циладиган 
нарсаларни тор­
тиб чицариш хусу сия тига э га булган дорилар билан [суруриб олинади].
www.ziyouz.com kutubxonasi


318
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
Р^исувчи курол лар билан тортиб олиш цонунигг, масал ан , ÿi yi a p - 
ни rçarrnrç циссин учун учлари эговсимон цнлинган ^исцичлар билан чи- 
цариб олишга келганда , бунинг ^ о н у н и — у шл аб турилган нарсанинг 
синиб цолишидан эхтиёт булиш, чикариб олинадиган н арсаг а ^исцич 
борадиган йулнинг у нарсани уш ла ш имкониятига тускинлик ^илмай- 
д иган [ д а р а ж а д а ] кенг булиши, [нарса] икки томондан чицнб тург анда , 
уни чикариб олиш учун энг осон томонни т ан лаш ва у нарсани чикариб 
олишга мос томонни кер ак ли ми^дорда кенгайтиришдир. Санчилган 
нарсанинг синиб цолишига ^арши к ур илад иг ан тадбир: уни т у с ат д ан
^аттиц тортилмайди, балки уни ушлаб, санчилган, [зич] ёпишиб ёки 
^имирлаб турганлигини билиш учун цимирлатиб курилади, кейпн тик- 
к асига тортиб олинади; KÿnHH
4
a [нарса] жойидан узи кучсин учун уни 
бир неча кун уз з^олига цуйиш, сунгра чицариб олиш к е р а к бÿлaди.
Б у с а нъ ат билимдонларидан бирининг айтган сузини ÿ
3
H айтгани- 
д е к к е л ти ра м из 1. «Уцларни чикариб олишдан олдин уларнинг турини
3 3 9
билиш к ера к, || чунки баъзи ÿ i y i a p ёгочдан, баъзилари цамишдан ^илин- 
ган булиб, [161] учлари темир, мис, цалай, [турли] шохлар ва су як лар-
дан, тош, цамиш ва ёгочлардан булади. Уц учларининг баъзилари [цир- 
расиз юмало^, баъзилари уч циррали ёки т урт циррали бу'лади; б а ъ ­
зилари икки ва уч тилли- Баъзи уцлар учли, баъзилари эса учсиз б у л а ­
ди. Учи борининг баъзиси, ташцарига тортилганда ж а с а д г а илиниб цол- 
син учун, учи oprçara цараган, баъзисининг эса, кучлироц кирсин учун 
учи олдинга царага н булади. Баъзи у^ларнинг учи б у р а м а г а ÿxmaui
нарса ор^али ^ар а ка т ла н иб туради, бундай у^ни сиртга цараб тортил­
г ан да учлари кенгайиб, у^нинг чи^ишига т;усцинлик цилади.
Баъзи уцларнинг учи к а тт а булиб, найзаси уч энлик, баъзисиники 
эса бир энлик бÿлaди; бунисини « д у м л и к » д е б а т а ла д и. Б а ъ з и с и т е к и с
булади, баъзисининг устига ингичка темирлар у л а н га н бÿлиб ÿrç чица- 
рилганда у л ар кирган жисмнинг чу^урлигида ^олади. Баъз и ÿi yi ap -
нинг учи ÿrçrça санчилган, баъзиларининг учида э са ÿrç киргизиб rçÿ- 
йиладиган найчалар булади. Баъзи уцлар учи билан м а р к а м бирикти- 
рилган, баъзилари эса тортилганда ÿrç учидан а ж р а л и б чициб, учи 
ж а с а д д а цолсин учун м а х к а м бириктирилмаган бÿлaди. Баъзисининг 
учи за ^а рла нг ан , баъзиси з а х а р л а н м а г а н б^'лади.
Уцни икки йÿл билан: бири тортиш, бири итариш орцали чицарила- 
ди. Б а д а н юзасига санчилган уцни тортиш йÿли билан чицарилади. Шу- 
нингдек, ÿrç ба да нг а чу^ур санчилиб, ун га д уч келган жойларни ёрил- 
г анда, ^ а л ок ат га олиб борадиган [ д а р а ж а д а ] цон кетиш ёки rçarrnrç 
аз ия т юз бериш хавфи
2
ту г ил са з^ам, тортиб чицариш у с ул и цу’лланилади.
Уц э тга санчилганда у н га дуч келган [бадан] жисми оз булиб, асаб, 
с у я к в а ш у л а р г а ÿxuiaiu ёришга монелик ^иладиган бирор нарса б у л ма -
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т у р т и и ч и ф а н
319
са, итариб чи^арилади. Агар я р а л а н г а н жой с у я к булса, бунда тортиб 
чицариш усули цулланилади. У^ юз ада [куриниб турса], уни тортиб ола- 
миз; куринмай т у рг а н д а эса, Буцрот айтгандек, ж а р о х а т л а н г а н киши 
узини уц т ек к ан пайтида т ур ган в аз ия тиг а ^айтариши мумкин булса, 
у ша в а з и я т г а ^айтариш билан у^ни топиш к ер а к булади. Бунинг иложи 
бу лм ас а, ярадорни мумкин булган ш а к л д а ётцизиб, укни ^идириш ва 
п айпаслаб топиш к е р а к булади.
Агар у^ этга санчилган булса, уни цул билан ёки чупи тушиб кет- 
м а г а н булса, айницса [чуп] к;амишдан б у л ма са , чупи билан тортиб 
олинсин. Агар чупи жойидан тушиб кетган булса, уц учини цисцич ёки 
муйчинак, ёки уцларни чи^ариб оладиган ^урол билан чицарилсин.
Баъзи в ац т ла рд а у ^ учини д а с т л а б ё р и л г а н ж о й д а н чицариб олиш 
мумкин, бунинг иложи б у л м а с а этни купроц ёриш лозим. Уц жаро^ ат-
ланг ан аъз ода к у н д а л а н г туриб 
1
^олса-ю, уни кирган жойид ан чицариб 
олиш мумкин б ул ма са , у ^ ^аршисидаги жойни ёриш ва шу жойд ан ё 
тортиб чи^ариш ёки чупи узида булса, итариб чицариш к е р а к булади;
ага р чупи тушиб кетган булса, бошца нарса билан итарилсин, шунда у^ 
учи сиртга чицади. [Уцни] итариб чицаришда бирор ас аб ёки артерия 
кесилмаслиги керак. Уц учида д у м бор эканлигини [пайпаслаб] текши- 
риш орцали биламиз. Шу д умни уцни итариб чицарадиган цуролнинг 
найига киргизиб итариш лозим. Уц учи чиц^ач, биз у н д а чуцурчаларни 
к у р с а к , — у л а р г а ингичка темирчалар жойлаштирилган булиши м у м ­
кин,— шунда текширишни ян а д а во м эттирамиз ва темир чала рд ан би- 
ронтаси топилса, м ан а шу [айтилган] у с ул л а р билан чицариб оламиз.
Уц учининг турли цирралари булиб, чи^ариш ^ийин булса ва ёри- 
л ад ига н жой яцинида бирор цур^инчли аъзо б у л ма са , то у ^ учи 
очилгунича ёрицни к енгайтирамиз ва уни аста-секин чицариб оламиз. 
Баъзи табиблар эт [биргалашиб] чицмаслиги учун ^ирраларни найга 
киргизиб оладилар.
Агар ж а р о ^ а т тинч [бехавотир] булиб, унда ^ароратли шиш б у л м а ­
са, аввало, уни тикамиз, сунгра эт битириш тадбирини цуллаймиз. 
Агар ж а р о ^ а т д а хароратли шиш юз берган булса, уни ^уйиладиган 
ва цуйиб богланадиган дорилар билан д аволаймиз.
З а^ ар л а н г а н ^цларг а к ел га нд а , [162] иложи булса, у ^ кириб бор- 
ган этни к а в л а б очиб т а шл а ш лозим; уни соглом э тг а Караганда уз- 
гарг анлигидан билинади- За.^арланган эт ёмон хира рангли булиб, 
му рд а этига ух ша б туради.
Аг ар уц с у я к к а санчилган булса, уни цурол билан чицариб оламиз. 
Агар бунга этнинг бирор булаги тус^инлик цилса, уни к а в л а б очиш 
ёки [узунасига] ёриш к е р а к булади. Уцнинг с у я к к а чуцур санчилганли-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   310   311   312   313   314   315   316   317   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish