Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet315/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   311   312   313   314   315   316   317   318   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

320
Т и б
f f
о н у н л а р и . Т у р т и н ч и кит о б
гини уни кимнрлатиб к\рганпмизда м а р к а м туриши ва к а м ^имирлаши- 
д ан биламнз. Шунда, аввало, ук; тепа-сидаги суякни кесувчи цурол билан 
кесилади ёки 
с у я к
hvfoh
булса, уц атрофини п ар ма билан тешиб, 
ÿrçHH
3 4 0
аж р а т н б олинадн. Агар ÿrç || 
м и я
ва юрак каби бошцарувчи аъзолар- 
дан сирнга ёки упка, цорин, ичак, бачадон, ж и га р ёки rçoeyrçrça санчил- 
ган 
0
\либ, улнм белгилари к уз ат ил са , уцни тортмас лик керак. Чунки 
бундам бетокатлик к уп а яд и ; к а с а л г а фонда к а м тегиши билан бирга 
жо.\;:л.:ар учун бизга ^арши c ÿ з лa ш гa бахона бÿлиб цолади.
Агар ёмон белгилар к у з а т и л м а с а , [касални] цур^инчли ^олатлар 
содир булишидан ого^лантириб ва бундан, купинча, к а т т а офатлар юз 
бериши мумкинлиги ^ацида олдиндан гапириб, 
c ÿ n r
чора куришга 
киришамиз. Чунки бу х илда [яраланган] кишиларнпнг кÿпчилиги у м и д
килинмаган ^ол лард а ^ам ажойиб равишда согайганлар. Бунда, купин­
ча, ж и г а р бÿлaги, цорин ус тидаги юпка пустнинг озгинаси ёки бутун 
чарви ва бачадон [ÿrç билан бирга] чи^иб к;олади, бироц х а л о к а т
юз 
бермайди; шу билан бирга, агар биз укни бош^арувчи а ъ з о ла р да к;ол- 
дирсак, jçap ^андай холда улнм юз беради ва бизни шафцатсизликда 
айбла йдилар; ÿrçHH чицариб олганимизда эса, гохо ахёнан бÿлca хам, 
к а с а л 
c o F a ñ uo
кетади.
Ун биринчи фасл. Тортиб чицарувчи дорилар
[Бирор нарса] санчилган жойг а ь^аврак елимини rçÿfiHui керак , чун­
ки у кучли тортувчидир. К,амиш илдизини х ам янчиб 
цупнб
борланади, 
б аъз ан уни а сал ва нон билан цориштириб [борланади]. Шунга ухшаш 
rçopa KÿKHopHHHr барги ва ан жир баргини тол^он ёки мингдевона уру- 
ри, айницса, orç зок билан цушиб, [^уйиб борланади]. Шунингдек, минг- 
девопа мевасини 
уз
^олича [ишлатилади]; шаббуйнинг турли хили, 
аристолохия в а наргис пиёзини ^ам борланади-
Жониворлардан ^ам 
Kÿn 
[тортувчи] дорилар олинади; териси ши- 
линган rçyp
6
arça шулар ж у м ла с и д а н д и р ; с у я к к а санчилган на рс аг а rçap- 
ши бу ж у д а ажойиб [таъсирга] эгадир. Шунинг учун бу тишларни ^ам 
rçÿnopnô туширади. Янчилган цис^ичба^а, 
урбиён
1
ва барча панирмоя- 
лар ^ам [тортувчидир]. Айтишларича, к а л т а к ес ак н и м а й д а л а б санчил­
ган нарса устиг а ^уйилса, уни кучли рав ишда тортиб олади.
М у р а к к а б дорилардан: к а л т а ке са к ни нг бошини уз ун аристолохия, 
камиш илдизи ва наргис пиёзи билан rçÿiunô [борланади]. Битиб кетган 
я р а ла р т аг ид а н бузилган су як ларни тортиб олишга хос дориларни 
су я кл ар бобида айтамиз.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т у р т и н ч и ф а н
321
Ун иккинчи фасл. Оловдан куйганни д ав о ла ш ^онуни
Оловдан куйганни д а в о л а ш д а икки мак;сад к у з д а тутилади: бири 
^ аварчишга тускинлик ^илиш, иккинчиси куйганни тузатиш. Кавар-
чишга тускинлик цилишда ачиштирмай совутувчи д ориларга э^тиёж 
турилади. Куйганни д а в о л а ш г а келганда , бунинг учун куп эмас, озгина 
цуритиш билан бирга ачиштирмайдиган, исси^ ва сову^ликда муът а-
дил ва бир оз тоз алаш х усусиятига э га б ул ган д ориларга э ^тиёж ту- 
шади. Бир йÿлa хар икки м а ^ с а д г а мувофиц тадбир ^ ул ла шг а эхтиё ж 
турилса, а в в а л о совутувчи, сунгра к е р ак булса, иккинчи м а к с а д г а му- 
вофиц [тозаловчи] дори ишлатилади. Аммо куйган жой цаварчиб булгач 
учратилса, иккинчи тадбирни ^уллаш керак. Бунинг дорилари 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   311   312   313   314   315   316   317   318   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish