Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet297/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   293   294   295   296   297   298   299   300   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

б у^рад а
воце булса, ичаклар купрок чицади ва 
уни цайтариб киргизиш цийин булади. Бунинг сабаби шуки, ичак- 
ларни тутиб турадиган нарса баданнинг узунасига кукракдан цов 
суягигача тушалиган икк'ита мушакдир1. Шунинг учун бу икки мушак- 
нинг бири йиртнлганда, албатта, айрим ичаклар уша йнртицдан тур- 
тиб чицади. Ян. г.ккала 
хасрдаги
мушак ичакни цисиб туради, бадан 
уртасида ун:: у и л а б турадиган мушак булмайди. Шунда агар жаро- 
хат катталашсз. бнр цанча ичак чициб кетади, уни киргизиш кийин 
булади. Аммо ж аэохатлар кичик булса, чициб цолган ичакни уша з а ­
хоти тезда кирг;:; илмаса, у купчиб йуронлашади, чунки унда ел пайдо 
булади, нати ж ал! уни [узи чиццан] йиртицдан цайтариб киргизиб бул­
майди. Шунт-:г 
г-н корин девори йиртилиб пайдо булган жаро^ат- 
ларнинг катт: 
и к]ликда уртачалари бехавотирроцдир».
Уша олимн::;-:: айтишича, бу жарох;атларда бир цанча тадбирларни 
цуллаш зарур: ':'рннчиси, ташкарига чиццан ичакларни узларига хос 
жойга ц а й та р и ' .-:;:ргизиш; .иккинчиси, уша ж’ойни тикиш; учинчиси, 
унинг устига м у з - -гик дори цуйиш; туртинчиси, ж аро ^ат сабабли т а ­
риф аъзоларнпнг '.::ронтасига зарар етмаслигига тиришиш. Агар жаро- 
^ат чивдан ичак:-:-' кайта киргизиш мумкин булмайдиган д а раж а д а , 
кичик булса, бу хэлла ё [чиццан] ичакдаги елни тарцатиш, ёки уша 
йиртицни кенгаГ:т;:риш зарур. Уддасидан чица олмасанг, елни тарца- 
тиш яхшироц. 
колган] ичакнинг купчишига хавонинг совуцлиги
сабаб булади. Шукннг учун булутни иссиц сувга ботириб, сувни сициб 
ташлаб ком п ре:; кнлиш яхшироц2. Буриштирувчи шаробни иситиб 
ишлатилса, у ха у фойдали булади, чунки у ичакларни сувдан кура 
купроц иситади ва уларнн цувватли цилади.
Агар бу тадбир ичак купчишини тарцатмаса, жарохат кенгайтирил- 
син. Бу хилда [кенгайтириб] ёриш учун энг мувофиги «окма яралар 
ништари» деб машхур булган цуролдир. Аммо ёришда ишлатиладиган 
икки юзи уткир ва учи ингичка пичоцлардан сацланиш лозим. Касал ва- 
зиятинннг энг мувофиц шакли — ж арохат цуйига цараган б^лса, уни 
юцорига царатиб, юкорига цараган булганда эса, пастга царатиб [ёт- 
цизиш] шаклидир. Бу шаклларнинг ^ар иккаласндан кузда тутилган 
мацсад чициб цолган ичак устига бошца ичаклар тушиб, унга орирлик
www.ziyouz.com kutubxonasi


300
Т и б ц о н у н л а р и. Т д р т и н ч и к и т о б
келтирмаелигндир. Сен шундай килганингда ёкн шу максадни амалга 
оширмокчи булганингда аницлайсан: агар жарохат унг томонда булса, 
касални чап томонга мойил цилиб ётцизиш, чап томонда булганда эса, 
унг томонга караб ёткизиш лозим булади. Ж ар ох ат бор томон бошца 
томондан кура доимо юцорироц туришига эътибор берилсин: бу бар- 
ча ж арохатлар учун умумий ^укмдир.
Ичаклар коринга цайтариб киргизилгандан кейин, агар жарохат 
катта булса, уларни узига хос жойда сацлашда эпчил бир хизматчи 
[ёрдами]га эхтиёж тушади- Чунки бу хизматчи жарохатли жойнинг 
хаммасиип кули билан сиртдан бириктириб ушлаб туриши, тикаётган 
киши учун уша жойни о^иста-о^иста очиб бериб туриши, 
тикилган 
жонни хам жарохатнинг ^аммасини тикиб булингунча бириктириб уш­
лаб туриши керак.
Мен цоринни тикишнинг энг яхши [усулини] сенга тавсиф цилиб ай- 
таманки, цорин пардаси билан цорин девори орасини бириктириш зарур 
булгач, тикишни цуйидагича бошлаш керак: игна терининг сиртидан 
ичига цараб киргизилади, [151] игна терига ва бутун цорин буйлаб узу-
3 3 1
насига || тугри ётган мушакка ;утгач, цорин пардасининг уша томондаги 
чеккаси уз холига цуйилади — унга игна санчилмайди; игнани [яранинг] 
бошца томондаги чеккасига ичкаридан ташцарига караб утказилади. 
Игнани утказгач, иккинчи марта шу чекканинг у^ида цорин деворидан 
сиртдан ичкарига царатиб йуналтирилади; цорин пардасининг бу то- 
мондагиси уз холига ц^йилиб, игнани боцща томондагисига ичкаридан 
сиртга царатиб утказилади. Игнани шу бошца чеккадаги [цорин парда- 
сига] утказиш билан бирга цорин деворининг шу томондаги чеккасига 
хам йуналтириб, ^атто [игнани] шу томоннинг ^аммасига утказиб оли- 
нади; кейин яна шу томоннинг узидан тикишга бошлаб, шу томонни цо- 
рин пардасининг чеккаси билан цушиб сиртга цараб тикилади; кейин 
игнани терининг уша томонга ёндош жойидан чицарилади, сунг яна шу 
терига цайтариб киргизиб бошца томондаги цорин пардаси чеккасини 
шу томондаги цорин девори чеккаси билан цушиб тикилади; сунг игна­
ни деворнинг шу томонидаги теридан чицарилади. Шу йусинда жаро- 
^ат бутунлай тикилиб булгунича бу иш бирин-кетин давом эттирилади1.
Аммо игна утказилган икки жой оралиги ^аддан ташцари ке н г ё
тор булмаслиги лозим, чунки кенг булса, керагича тутиб турмайди, 
тори эса ситилиб кетади. Ип ^ам,— агар у пайга ухшаш 
[нарсадан] 
булса, ситилишга ёрдам беради,— агар хом ип булса, узилиб кетади2. 
Демак, юмшоц ва ц а т т ^ л и к уртасида булган ипни танла.
Шунингдек, [игнани] терига чуцур утказиб тикилса, гарчи бу хил 
тикиш ситилишдан узоцроц булса хам, лекин жарохатнинг ичкарисида 
ип [парчаси] цолиб, яра битмайди; бунда ^ам урта дараж ани сацла!
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т g р т и н ч и ф а н
30!
Яна уша олимнинг айтишича, цоринни тикишдан мацсад цорин пар- 
дасини корин деворига ёпиштириш буксин, чунки [парда] асабга бой 
булганлиги туфайли цийинлик билан ёпишади ва бирикади.
Бир гурух табиблар [жаро^атни] цуйидагича тикадилар: игнани rço- 
рин деворининг сиртци чеккасига санчиб ичкарига утказилади, цорин 
пардасининг хар икки чеккасини эса [игна санчилмай] уз холига цуйиб 
цУйилади: кейин игнани цайтариб [сиртга^тказилади, cÿHr уни цорин 
пардасининг иккала rçnppoFHra утказиб тикишга бошланган томоннинг 
царшисидан цайтариб чицарилади, 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   293   294   295   296   297   298   299   300   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish