Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Биринчи фасл. Балгамдан буладиган ва у д и м о деб аталадиган буш



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet257/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   253   254   255   256   257   258   259   260   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Биринчи фасл. Балгамдан буладиган ва у д и м о деб аталадиган буш
юмшоц шиш
Б у — бушашган orç шиш булиб, унда ^арорат булмайди, моддаси 
цанчалик суюц ва нам булса, шиш шунчалик буш булади ва бармоц 
теккизилса, ж уда тез ботади, [аммо] купчишда булмайдиган бармовда 
бир цадар царши туриш булади. Моддаси цанчалик 
rçyiorç 
булса, цат- 
тицлиги 
ва 
совуцлиги шунчалик 
Kÿn 
булади.
Б у хил шишнинг купи [130] балрам буридан турилиб, купчишга ÿx- 
шаб кетади. 
Удимо
цаттицлиги ва рангидаги хираликнинг 
камлиги
www.ziyouz.com kutubxonasi


260
Тиб ^онун лари. Туртинчи кит об
билап савдо шишларидан фарк цилади. Агар у зарба ва шунга ÿxiuain- 
лардан пайдо булса, зарба теккан жойга балгамдан бошца модда тор- 
тилма;':ди ва [натнжада] балгамлик шишдан бошца шиш пайдо булмай- 
ди: бундам 
[идимо]
нам учрайди ва оррицсиз булмайди.
Иккинчи фасл. Юмшок шишни даволаш
[Хмлтларни] бушатиш сурги билан булади; балрам турдирадиган 
парсалардан сацланиш эса зарурдир. Бу иш цилингандан кейин шиш­
ни дастлаб цуритиш ва тарцатиш хусусияти булган нарсалар 
билан 
камтариш, 
1
МИШЛМК жонпи сочицлар билан цаттиц ишцалаш, кейин ус- 
тига цуритувчи дорилар цуйиш керак- Бу шишга сув тегизмаслик зарур.
Шишнинг бошланишида фойда берадиган дорилардап бири янги 
булутни сув цушилган сиркага
1
ботириб ёки бурак; ва кул сувига бо- 
тириб, шиш устига цуйишдир. Булутнинг ж ав^ари да цуритиш ва тарца- 
тиш хусусияти бор. Касаллик цанчалик зурайса, булут ботириладиган 
сиркани оз-оздан шунчалик кучайтирилади; шиш авжига чиццан пайтда 
[булутни] роят уткир сиркага ботириб цуйилади. Булутни сирканинг тан- 
хо узига ёки кучли тарцатувчи ёрлар аралаштирилганига ботириб иш- 
латилади. Шу вацтда анжир, ток, дуб дарахти ва шуларга ухшашлар 
кулининг сувига ботирилган булут з^ам ишлатилади. Модда бошца 
томонга йуналмаслиги учун [цуйилган] булут шишнинг хамма атрофи- 
ни цоплаб туриши керак.
Булут топилмаганда унинг Урнига икки цават латтани кул сувига 
ботириб цуйилади. Буни бирин-кетин босим ишлатилса, купинча фойда 
етказади. Оз<;ак суви жуда кучлидир. Сирка, туз ва куйдирилган ол- 
тингугурт билан биргаликда гул öfh з^ам фойдали дорилардандир. 
Куйдирилган олтингугуртнинг ÿ

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   253   254   255   256   257   258   259   260   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish