Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Б и р и н ч и ф а н
119
лишлар кетма-кет була берса, хилтлар [таркиби]да ж уда оз ва энг к;уюц 
кулгина колади. Б у холат иситма тутиш навбатининг кечикишини ва 
турт кунда бир тутадиганининг беш кунда бир тутишини тацозо этади. 
Бундай холатда бадан алангаланишга ва[иситма]ингичка OFpH^ ка- 
саллип:га айланишга ^обилиятли булиши ани^дир- Шунингдек, ингичка 
огрик касаллиги [беш кунда бир тутадиган] иситмадан олднн келса
ингичка огри^нинг охирида II хилтлар камлиги сабабли, уларда бир 
255
оз кул кисми хосил к;илиши эхтимолдан узок эмас. Бу кул ^исмида 
чириш юз бериши 
мумкин ва натижада [беш кунда 
бир тутадиган] 
иситма папдо булади. Ингичка огриц иситмаси эса баданни [илгари- 
poi(| занфлаштириб цуйгани учун [бу навбатдаги иситма] ёмон булади, 
чунки у энди озайиб колган хилтнинг куйганлигига ва куйиндинннг 
^ам озлигига д алолат ^илади, [58] шунингдек, узи [аввалги] иситманпнг 
кучайиши ва мураккаблашуви натижасида келиб чикдан булади.
Бирор ва^тда ёки бирор жойда тасодифан учратплмаган касал- 
ликларнннг [мавжуд булишини] инкор ^илнш керак эмас, чунки бу 
хил касалликлар сон-саноцсиздир. Шунингдек, бу иситма беш кунда 
бир тутадиган иситма булса, бешинчи модда [мавжуд булиши] шарт 
дениш хам керак эмас. Чумки савдо моддасининг турт кунда бир ту­
тадиган иситмани келтириб чнкариши унинг савдо эканлигидан эмас, 
балки оз ва цую^лигидандир.
Б аъзи баданларда савдо оз ва кую^ булиб, унда чириш юз бери­
ши эхтимолдан узо^ эмас. Бирор киши: «Балгам куюлганида ва ка- 
майганида унда [иситманинг] бош^а бир навбати [келиб чициши] жо- 
из»,— дейиши тугри булмайди. Чунки жоизлик кенг бир тушунча бу­
либ, у [антганларнинг] царама-каршиси албатта мавжуд булиши ке- 
раклигнни камдан-кам исботланди. Сунгра бирор 
эшитилмаган ва 
курилмаган хамда бирор тажрибачи ёки олим томонндан тасдиклан- 
маган нарсанинг жоизлиги Букрот каби кишининг шохидлик берган 
нарсасининг жоизлиги каби эмас. Меига бир ишончли киши ту^кпз 
кунда бир тутадиган иситма [билан огриган кишнни] учратганини айт- 
ди. Аммо беш кунда бир тутадиган иситмани бнз узнмнз бпр неча 
марта учратдик ва бу нарса бизни бу ерда бошка бир хилт бор дейнш- 
га мажбур ^илмайди.
Б у н д а й и с и т м а т у р л а р и н и д а в о л а ш. Бу касалликни 
даволаш усулн балгамдан тугилган савдодан буладиган турт кунда 
бир тутадиган иситмани даволашга яцин; буни даволаш да ортицрок 
руза туттиришга1, енгил тадбир куллашга ва гализ модданинг етилиб 
тар^алиш и учун ^азм цилдирувчи уйцуга, эхтиёж тутилади; шунинг­
дек, кувват заифлашмасин учун [ов^ат]ни гализлаштиришга хам эз^ти- 
ёж тушади — бу икки хил тадбир гуё бир-бирига зидлашади. Бу 
иситмалар цувватни бушаштирадиган д а р а ж а д а булмагач, биз латиф 
тадбир куллаб, касалга бир муддат руза туттиришдан хамда пстаган
www.ziyouz.com kutubxonasi


120

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish