Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

сиканжу­
бини
ичириш энг мувофиц ишдир. Касалликнинг бошланишида у л ар­
га, айни^са, пснтма кучли булса, сув цушилган шароб фойда етказа- 
ди. Аммо бошланишда, хусусан кексаларда иситманинг кучли були- 
ши кам учранди. [Бундай касаллар] овцатдан кейин 
шароб 
ичиш- 
л а р и зарур.
Уларнинг томир уришинн доимо кузатиб туришинг керак. Томир 
уришининг бирдан заифлашиб пасайганини билсанг, ички аъзоларда- 
ги бирор шиш монелик цилмаса, нонни сув ^ушилган шаробда иви- 
тиб едирасан. Агар бу [касалликка] шу иллат хам биргалашса, [51] уни 
д аволаш у сули йу^; [сорайишга] хам умид йу^: 
мен томир уришида 
шундай узгариш юз берган та^дирда демок;чиман. Бу хил таом бе^уш- 
л ик зурайган пайтда э,\тиёж туриладиган нарсалардандир, аммо унинг 
кетидан ишкалаш лозим.
Бундай касалларнинг кечаси истеъмол килиши [керак булган] ов- 
цатлари арпа сувидир; цувват тушиб кетган тацдирдагина унга бирор 
нарса цушилади, шунда ^ам гулоб ёки асал сувида ивитилган нонги- 
на ^ушилади.
Хаммом, шунингдек, жуда иссик ёки жуда совуц хаво бундай к а ­
саллар учун энг зарарлидир, чунки иссик хавода хилтларнинг упка. 
юрак ва мияга окиб боришидан кутулиб булмайди, совук; хаво эса 
хилтларнинг етилишига тусцинлик килиб, тицилма хосил к;илишини 
кучантиради. Хилтда бир цадар сафро моддаси булиб, к;усиш осон ва 
енгиллик билан булса, цусиш жуда фойдали; умуман, цусиш бундай 
касалларга енгиллик келтиради-
Б е ^ у ш л и к к е л т и р у в ч и с у ю к и и г и ч к а [о г р и к;] и с и т- 
м а с и н и д а в о л а ш . Бунда касалнинг кукрагига сандал ва гул су-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и н ч и ф а н
107
вининг 
суртмасини борлаш ва овцат бериб, о^иста-о^иста цув-
ватини тиклаш керак. Уларнинг ов^ати, агар кунгли кутарса, масалан, 
совутилган анор сувида, шунингдек, [бош^а] мева сувларида ивитил- 
ган нон булснк. Агар касал ^увватини кучайтириш учун сирка, рура 
суви, сову^ сабзавотлар, айницса кашнич билан цушиб ж ^ ж а гушти- 
дап тайёрланган шимиладиган овцатларга э^тиёж тушса, бу жуда 
фойдали булади.
К е ч а с и 
в а к у н д у з и
т у т а д и г а н
и с и т м а л а р н и н г
т а д б и р и. Бу иккаласининг тадбири, балрамдан буладиган иситма- 
лар тадбирининг узи булиб, улардан ф ар^ цилмайди.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish