Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Унинчи фасл. Уткир иситмаларда юз берадиган



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Унинчи фасл. Уткир иситмаларда юз берадиган
ёмон ^олатларнинг баёни
Аввало иситмаларда юз бериб, кучайиб борадиган белги ва улар- 
нинг иложлари хакида гапириб, кейин уткир иситмаларни тулиц баён
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и н ч и ф а н
65
циламиз. Б у белгилар, масалан, цалтираш, совуц ейиш, эт увушиб хур- 
пайиш, куп терлаш, ^аддан ташцари бурун цонаши, кучли цусиш, ки- 
шини ^олсизлантирадиган ич суриш, чидаб 
булмайдиган 
д а р аж а д а
чуллаш, куп ухлаш, доимий уйцусизлик, тил дараллиги, ориз цуриши, 
узлуксиз аксириш, цаттиц бош оирири, кетма-кет йутал, иштаха паса- 
йиши, 
булимус,
итникидек ва ёмок иштаца ва ^ицичоцлардир.
Ун биринчи фасл. Хаддан ташкари калтираш, эт увушиб эдрпайиш
ва совуц ейишга карши тадбир
Буларнинг терлашдан содир булганлари тезда тузаладн ва бирор 
тадбир цуллашга эхтиёж цолмайди. Бухрондан буладиганларини даф 
цилишга уриниш керак эмас, чунки улар [касални] кучсизлантирмайди. 
Булардан бошцалари, купинча, цул-оёцни борлаш, енгил укалаш, кур- 
паларни иситиш, эхтиёж турилса, укроп ёки бобуна ёги суртиш бнлан 
тухтайди.
Кучли [цалтираш]га келганда, у хох иситмаларда, хох бошка ка- 
салликларда булсин, агар [узоц] давом этса, цул-оёцларни куп жойла- 
ридан борлаш, бобуна ёрини ва гулсапсар илдизи ёгини суртиш керак 
булади. Баъзп кишилар цуйидагиларни, масалан, кокила, кундуз ци- 
ри, газагут, дармана, ялпиз, бурац, мурч ва назла утк кушиб кучай- 
тирадилар- Бундап кейин баъзан хардал ва ангуза цушилган чапила- 
диган дориларни ишлатишга утадилар. Б аъ за н бу дорилар сувда цай- 
натилади ва кейин шу сувга ёр солиб цайнатилади. Таратизакнинг ёл- 
р и з
 
узи ёки бирор ёр билан бирга цайнатилгани бу со^ада кучлидир.
Чул ялпизининг цайнатмаси ва унинг суви ^ам шундай.
Яхши ёрнинг таркиби: цуруц укроп, 
мурр,
газагут, ялпиз, мурч 
ва назла утларини олиб, юмшалгунича шаробда цайнатилади, кейин 
сузиб тозаланган [сувини] унинг ярмича келадиган кунжут ёги билан 
цушиб, сув йуц булиб, ёгнинг узи цолгунча цайнатилади ва ённи сурти- 
лади. Куст ёги, дармана ёри, буйимодарон ёги, гулсапсар ёри Ц
ва 
м у р р
232 
ёри калтирашга, масалан, турт кунда бир тутадиган иситма калтирори- 
га [царши] ишлатиладиган кучли ёглардан булиб, бу ёгнинг бир 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish