Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

с и н у х у с \
тут^аноц ва сакта касалликларидагидек, 
гохо махфий булади; бошланиш [даври] махфий, белгилар кам булган 
вацтда [касаллик]нинг бошланиш даври йу'ц деб гумон циладилар. Шун- 
га ухшаш, баъзан уткир иситмаларнинг биринчи 
кунида [сийдикда] 
булут2 ёки етилганлик аломатини куриб, [касалликда] бошланиш давр 
йуц деб уйлайдилар, бирок; бундай эмас.
Зурайиш шундай бир даврки, бунда табиий ^арорат моддага ^арши 
туриш учун очи^-ойдин ^ аракатга келади, шунда модданинг етилганлик 
аломати ёки етилишга тусцинлик цилувчи нарсанинг белгилари курина- 
ди. Ни^оятга етиш [даври] шуки, бунда табиат билан модда уртасида
www.ziyouz.com kutubxonasi


14
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н к и к и т о б
кураш кучаяди, бирипинг иккинчиси устидан ралаба цилганлпги зохир 
булади; бу даир ^аттиь; кураш давридир. Бунинг муддати уткир иситма- 
ларда биргина тутиш [ва
1
\ти] дан иборат булиб,бунда уни навбатдаги 
тутишда бнлннади, ёки икки тутиш [вацти]дан иборат булиб, бупи учин- 
чи тутншида билинади. Бу муддат, узовда чузиладиган касалликларни 
хпсобга олмаганда, купинча, иситманинг икки тутиш муддатидан орт- 
майди. [Узо^ца чузилган касалликларда], баъзан, иситманинг куп ту- 
тнши барча ^укмлари буйича бир-бирига ухшаб кетади ва бунда етилпш 
ва бунинг зиддича белгилар [касалликнинг] нихоятга етиш даври олдн- 
дагина тугаллаиади.
Пасайиш шундай бир даврки, бунда табиий .\арорат модда устидан 
ралаба цилиб, уни енгади ва унинг уюмини оз-оздан ажратиб ташлайди. 
Шу пайтда ички ^арорат енгиллашиб токи тарцалгунича атроф [оёк;- 
^уллар]га ^араб ёйилади ва бу [^ол] купинча [табибни] янглиштнриб 
ь;уяди.
Нихоятга етиш даврининг [узо^лиги]1 касалликларда турлича була­
ди. Ж уд а уткир касалликларда нихоятга етиш даврининг энг узоги турт 
кунгача чузилади. Бир кунлик иситмалар [хам] шулар жумласига кир- 
са-да, биро^ уткир касалликлардан ^исобланмайди. Чунки касалликни 
уткир дейпш учуй унинг нихоятга етиш даврининг ^исцалиги кифоя 
килмай, балки у хатарли касалликлардан булиши х;ам шарт. Бундан 
кейин жуда уткир булмаса-да, умуман, уткир касалликлар я^ин туради 
ва бу [касаллик]ларнинг нихоятга етиш даври етти кунгача чузилади- 
Масалан, куйдирувчи ва кунора тутадиган давомли иситма; буларнинг 
баъзилари камроц уткир булиб, нихоятга етиш даври ун турт кунгача 
боради. Булардан кейин уткир, узоц муддатга чузиладиган ва [нихоят­
га етиш даври] йигирма бир кунга, сунг ^ирц ва олтмиш кунга ва ун- 
дан ^ам купровда чузиладиган [иситмалар] туради. Уткир ва узоада 
чузиладиган касалликларни д а р аж а л а р и билан билиб олиш, биз кел- 
гусида баён ^иладиганимиздек, 
касални 
овцатлантириш 
тадбирини 
[танлашга] ёрдам беради.
Купчилик иситмаларда бошланиш, зурайиш, нихоятга етиш давр- 
лари [иситманинг] бир марта тутишидаёц утиб кетади, бундан кейинги- 
си [эса] пасайган ^олда тутади. Иситмалар д аврлар муддати билан ^ам 
хар хил булиб, баъзисининг зурайиш, баъзисининг пасайиш даври 
узо^ муддатга чузилади.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish