Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet117/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

х а Р ° Р а т н ин г
учинчи куни анчагина зу- 
райишидир. Куиинча, [бир кунлик] иситма ун икки соатдан ксйин па- 
сая бошлайди, агар у ун икки соатдан утса ва пасайганлиги сезилма- 
са, балки учинчи кунгача давом этиб зурая берса — бу [энди[ ингичка 
орри^ иситмасидир. Ингичка огри^ иситмасининг чиришдан буладиган 
бошка иситмалар билан биргалашиб келганининг далнллари иситма 
пасапганидан ва куп тер чицканидан кейин [хам] ^уруь^ хароратнинг 
давом этиши, шу касалликнинг такозо этишига кура сулиш ва озиш- 
нинг зурайиб бориши, сийдик ва ахлатнинг ёрлилигидир. [60] Агар ин­
гичка орриц иситмаси зо^ир, бош^а [унга биргалашган] иситма эса 
махфий булса, бунга [иситма тутиш] навбатларининг бир-бирини цис- 
таб келишп далолат беради. Бу [холат] ингичка оррик иситмасида мут-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и н ч и ф а н
123
лацо булмайди. Билгинки, гохо меъдага ёпишувчи ингичка орри^ исит- 
маси бсшланпб, ё::ма-ёнлиги сабабли жигар мизожинн бузади.
С у л п ш н и н г б е л г и л а р и . Сулиш белгиларига келганда [шу- 
ни айтиш кераккн], агар иситма сулишга томон юзланса, айни^са исит- 
ма — тгркалм ай долган шишлар сабабли келиб чиццан булса, томир 
уришин::нг ^аттицлиги, кучсизлиги, кичиклиги, кетма-кетлиги кучаяди- 
Бу, ягн;: кетма-кетлик, шунингдек, тезлик купайиб, томир уриши, «сич- 
цопдумнснмон» деб маш^ур булган томир уриши турига айланади. Агар 
[сулиш] иссиц шароб ичишдан турилган булса, томир уриши «сич^он- 
ду'.:::сн.мон»лик урнига «жуволдизсимон» булади.
Сулишнинг белгилари у ^адар шиддатли булмайди, чунки бунга- 
ча борнб етишга улгуролмайди. Сийдик ёгли^ булиб, унда япало^ пар- 
чалар куринади, куз чу^ур бота бошлайди, сулиш нихоятига етгапида 
эса, унинг чу^ур ботиши [яна хам] зураяди, кузда цурук; буцлашиш ку- 
паяди. Хар бир аъзо ва юз суякларининг цирралари туртиб чи^ади, 
икки чакка чуцур тушади, пешона териси тортишади || ва терининг 257 
ранги кетиб, чанг утиргандек ёки офтобда куйгандек булиб ^олади. 
[Ахвол шунга] борнб етадики, ^ошни ю^орига кутарнш орирлашади, 
куз уйкусиз юмуц — мудро^ холида булади, 
бурун 
ингичкалашади, 
муйлар узаяди ва [уларга] бит тушади. Корин куринишдан ^уру^ бу­
либ худдн ^уригап теридек орцага ёпишиб цолади ва тортилади, у 
билан бнрга кукрак териси хам тортилади; тирно^лар букилиб, ка- 
монга ухшаб ^олса [ингичка орри^ иситмаси] нихоятига етган ва «пар- 
чаловчи»ликка тутунган булади. Иситма парчаловчнликка тутуигач, 
тогайлар эрий бошлайди1.
И н г и ч к а о р р и ^ и с и т м а с и н и д а в о л а ш .
Ингичка орриц 
иситмаспии даволашда [олдинга ^уйиладиган] мацсад совутиш ва хул- 
лашдир. Булариинг хар иккиси .^ам улариннг [мос] сабабларини
2
я^ин- 
лаштириш ва зид сабабларини узо^лаштириш билан тугал булади. 
Б аъ за н бирининг сабаби унга зид булган бошцасига [мос] сабаб булиб 
^олади, масалан, совутишнинг сабаби баъзан ^уритишга сабаб булиб, 
^уритнш эса ^уллашнинг зиддн булади; кофур, 
табошир
ва шунга ух- 
шашлар билан совутиш шундай. Шунингдек, баъзан хуллашнинг са­
баби киздиришга сабаб булиб цолади, бу эса совутишнинг зиддидир- 
М асалан, шароб ^уллайди, лекин [шу билан бирга] циздиради >^ам. Сен 
бупи назарда тутишинг керак. Агар кучли совутувчи, [аммо] цуритмай 
хам цунмайдиган нарсага эхтиёж тушса, унга кучли хулловчи нарса 
^ушилади ёки [шу кучли ^улловчини] ундан олдин ёки кейин ишлати- 
лади. Зарурият гушт сели ва шароб каби кучли тезда хулловчи нарса- 
ни талаб ^илганда худди шундай булиб ва уларга совутиш цувватига 
эга булган нарсанн фдииб ишлатиш ёки [шу совутувчини] улардан ол­
дин ёктт кейин ишлатиш лозим.
www.ziyouz.com kutubxonasi


124
Т и б ц о н у н л а р и . Т f) р т и н ч и к и т о б
Ингичка орриц иситмасининг сабаби бирор аъзодаги шиш ёкп 
OFpn^ булса, аввало уша аъзони даволаш керак. Иситмаси жуда зу- 
райгап касалнп даволашда мос келадиган ^ар хил нарсаларнн бирга- 
лаштиришни хо^лаган киши дастлаб кофур кулчаларини ёкп шунга 
ухшаш дорини 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish