Yangi pedagogik texnologiyalar


x ўқ ўнг томонга йўналган.  m



Download 7,38 Kb.
Pdf ko'rish
bet83/185
Sana18.04.2022
Hajmi7,38 Kb.
#561229
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   185
Bog'liq
28 5-6 2012

x
ўқ ўнг томонга йўналган. 
m
1
шарнинг 
тўқнашгунга қадар тезлиги шартга асосан нол-
га тенг, бироқ (10) формулани бир йўла умумий 


49
Ta’lIM TexNoloGIyalarI № 5–6, 2012
• ахборот-коммуникацион технологиялар
кўринишда ёзиш қулайроқ, чунки бундан кейин 
кўплаб тўқнашувларни қараб чиқишга тўғри кела-
ди. Агар 
1
m
m

бўлсагина, 

шар тўқнашувдан 
сўнг қарама-қарши томонга, 
m
2
шар йўналишида 
ҳаракат қилишини осон кўриш мумкин.
m
1
шарнинг тезлиги 
m
шар билан биринчи 
тўқнашувдан кейин қуйидагига тенг:
1
1
1
'
1
2
)
(
m
m
m
m
m
+
+

=
ϑ
ϑ
ϑ
(11)
m
шар биринчи марта 
m
2
шар билан (10) фор-
мула билан аниқланадиган 
'
ϑ
тезлик проекцияси-
га эга бўлган ҳолда тўқнашади. Шунинг учун ҳам 
бу шарларнинг тезликлари проекциялари учун 
ифодаларни биринчи тўқнашувдан кейин қуйидаги 
кўринишда ёзиш мумкин:
2
2
2
/
2
''
2
)
(
m
m
m
m
m
+
+

=
ϑ
ϑ
ϑ

(12)
2
'
2
2
'
2
2
)
(
m
m
m
m
m
+
+

=
ϑ
ϑ
ϑ

(13)
m
1
шар билан тўқнашиш ҳолидаги каби иккинчи 
шарнинг тезлиги биринчи тўқнашувга қадар нолга 
тенг. Агар 
2
m
m

бўлса, у ҳолда 
m
шар тўқнашгач 
ўзининг ҳаракат йўналишини ўзгартиради. Агар 
бунда унинг тезлигининг 
''
ϑ
проекцияси биринчи 
шар тезлигининг 
'
1
ϑ
проекциясидан катта бўлиб 
чиқса, у ҳолда 
m
шар биринчи шарга етиб олади 
ва у билан яна бир марта тўқнашади. Бу шарлар-
нинг иккинчи тўқнашувдан кейин 
''
ϑ
ва 
''
1
ϑ
тезли-
клари учун (10) ва (11) формулалардан яна фой-
даланиш мумкин, энди уларда 

нинг ўрнига 
''
ϑ


1
ўрнига эса 
'
1
ϑ
ни қўйиш мумкин. Агар тўқнашувдан 
сўнг 
0
''

ϑ
бўлиб чиқса, у ҳолда 
m
шар яна 
m
2
шар 
томонга ҳаракатлана бошлайди. Агар бунда 
'
2
'''
ϑ
ϑ

бўлса (
'
2
'''
ϑ
ϑ

шартга мос келадиган), у ҳолда 
m
шар иккинчи марта 
m
2
шарга етиб олади, у билан 
тўқнашади ва ҳ.к.
Шундай қилиб, тўқнашувларнинг тўлиқ сони 
ҳақидаги масалани қараб чиқаётганда биз шар-
ларнинг ҳар бир урилишдан кейинги тезликларини 
ҳисоблашимиз ва 
m
 
шар яна 
m
1
ёки 
m
2
шарга етиб 
олишга қодирлигини текшириб кўришимизга тўғри 
келади. Маълумки, тегишли дастурни тузиб, бу 
ишни компьютерга топширишимиз мумкин.
Аввало 
(10) – (13) 
формулаларнинг 
ўнг 
қисмидаги сурат ва махражларини ўртадаги шар-
нинг массаси 
m
га бўлиб, қулайроқ кўринишда 
ёзиб оламиз. Бу чекка шарлар массаларини 
ўртадаги шарнинг массаси бирликларида ўлчашга 
эквивалентдир:
1
1
1
1
'
1
2
)
1
(
m
m
m
+
+

=
ϑ
ϑ
ϑ

(14)
1
1
'
1
2
)
1
(
m
m
+
+

=
ϑ
ϑ
ϑ

(15)
2
2
2
'
2
''
1
2
)
1
(
m
m
m
+
+

=
ϑ
ϑ
ϑ

(16)
2
'
2
2
'
2
1
2
)
1
(
m
m
+
+

=
ϑ
ϑ
ϑ
(17)
Бу формулалардаги 
m
m
i
(i=1,2) нисбат яна 
m
i
орқали ифодаланган. Энди 1 – бу ўртадаги 
шарнинг массаси, 
m
1
ва 
m
2
– чекка шарларнинг 
ўртадаги шар массаси бирликларида ўлчанган 
ўлчамсиз массалари.
Энди дастурга келтирилган мулоҳазалар 
мантиқини тўлиқ такрорлаган ҳолда (14) – (17) фор-
мулаларни киритиш қолади.
Дастурни RUN командаси ёрдамида ишга туши-
рамиз. Ўтказилган диалогдан сўнг дисплей экрани-
да қуйидагича матн ёзилган бўлади:
Биринчи ва иккинчи жисмлар массаларининг 
бирдан катта қийматлари улар ўртасидаги жой-
лашган учинчи жисмга нисбатан? 100, 200
Ҳисобланадиган тўқнашувлар сони? 12
Дастур: object Form1: TForm1
Left = 204
Top = 77
BorderStyle = bsSingle
Caption = ‘Form1’
ClientHeight = 685
ClientWidth = 760
Color = clWhite
Font.Charset = DEFAULT_CHARSET
Font.Color = clWindowText
Font.Height = –11
Font.Name = ‘MS Sans Serif’
Font.Style = []
OldCreateOrder = False
PixelsPerInch = 96
TextHeight = 13
object Image1: TImage
Left = 0
Top = 0
Width = 769
Height = 689
Picture.
Учинчи жисм тезлигининг биринчи жисм томон-
га йўналган дастлабки қиймати (м/с)? 50
Суҳбатнинг вазифаси – М1, М2, N % ва V(0) 
ўзгарувчиларга мос равишда 100, 200, 12 ва 
50 қийматларни бериш. Бу қийматлар компью-
тер дастури физик масаланинг (14)-(17) форму-
лаларга қўйиш учун фойдаланадиган дастлаб-
ки қийматлари. 60 қатордаги массивлар эле-
ментларининг миқдори тўқнашулар сони билан 
аниқланади.
Энди “Tab” тугманинг навбатдаги босилиши 
дисп лей экранига қуйидаги жадвални чиқариб бе-
ради:



Download 7,38 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   185




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish