Xxi аср биотехнология ютуқлари ва истиқболи


in vitro - (лотинчадан-«шиша ичида») – тажрибаларни «пробирка ичида», яъни тирик организмдан ташқарида бажарилиш технологияси



Download 10,69 Mb.
bet7/30
Sana23.02.2022
Hajmi10,69 Mb.
#151077
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   30
Bog'liq
1-мавзу биотехнология тарихи

in vitro - (лотинчадан-«шиша ичида») – тажрибаларни «пробирка ичида», яъни тирик организмдан ташқарида бажарилиш технологияси.

  • in vitro - (лотинчадан-«шиша ичида») – тажрибаларни «пробирка ичида», яъни тирик организмдан ташқарида бажарилиш технологияси.
  • in vivo – тажрибаларни тирик организмда ўтказиш (Одам ёки ҳайвон моделида).
  • in situ – биологияда бу тушунча воқейликни ўз холича, ўз жойида кузатиш; тирик ҳайвонларни кузатиш ёки расмга тушириш, организмни табиий шароитда кузатилганлиги (ёки расмга туширилганлиги) аниқ қандай ва қаердалигини билдиради.
  • in silico - атамаси биологик экспериментларни компьютерли моделлаштиришда (ишлатилади.
  • ex vivo (ҳаётдан олинган дегани), бу «организмдан ташқарида рўй беришини», яъни организмдан ажратиб олинган тирик тўқима устида сунъий ёки ташқи шароитда тажриба ўтказиш.

Биотехнологияда ишлатиладиган баъзи бир атамалар 

Биотехнологик объектлар тузилмалари:

  • Биотехнологик объектлар тузилмалари:
  • а) субхужайра (вируслар, плазмидалар, митохондрия ва хлоропластлар ДНКси, ядроли ДНК, ферментлар);
  • б) бактерия ва цианобактериялар;
  • в) замбуруғлар;
  • г) сув ўтлари;
  • д) бир хужайрали содда ҳайвонлар;
  • е) ўсимлик ва ҳайвон культура хужайралари;
  • ж) ўсимликлар.

Ви́рус (лат. virus — «захар») — ҳужайрага эга бўлмаган инфекцияли агент бўлиб,
фақат хужайра ичида кўпайиш хусусиятига эга. Вируслар ҳамма типдаги организмлар (ўсимлик, ҳайвон, бактерия, замбуруғ ва б.) ни зарарлайди.
Бундан ташқари, вирусларни ўзини зарарлайдиган бошқа вируслар топилган (сателлит-вируслар).
Грипп вируси
Т2 бактериофаглар:
1-бошчани қоплаб турувчи
капсомерлар, 2-ёқача, 3-бўйин,
4-ғовак стержень, 5-ғилоф,
6-иплар, 7-икосаэдрик бошча;
Вируслар 2 ёки 3 та компонентдан ташкил топган бўлади: ДНК ёки РНК кўринишидаги ирсий материалдан (баъзи мимивируслар ҳам ДНК ва РНК сақлайди), оқсилли қобиқ (капсид), баъзи ҳолларда липидли қобиғга ҳам эга бўлади. Қобиғ – вирусларни, вирусга ўхшаш инфекцион нуклеин кислота сақловчи вироидлардан фарқ қилишини таъминлайди .
Бактериофагнинг ривожланиш цикли
Вируслардан молекуляр биология, ген мухандислиги ва тиббиётда кенг фойдаланилади: баъзи ферментлар (полимеразалар, ревертазалар), фармацевтик оқсиллар ва антигенлар олишда, вектор сифатида (космидлар), ҳамда бактериофаглар (мисол, стафилофагларга қарши) олишда ишлатилади.

Download 10,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish