Xxi аср биотехнология ютуқлари ва истиқболи



Download 10,69 Mb.
bet16/30
Sana23.02.2022
Hajmi10,69 Mb.
#151077
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   30
Bog'liq
1-мавзу биотехнология тарихи

Озиқа мухитлари таркиби
Микроорганизмлар ривожланишида уларнинг ҳужайра цитоплазмасида ва ташқи муҳит таркибида ноорганик бирикмалардан фосфор, калий, кальций, магний, олтингугурт, темир, марганец, рух, мис, молибден ва б. бўлиши шарт. Чунки микро- ва макроэлементлар баъзи ферментлар таркибига киради, осмотик босим ва pH ни тутиб турувчи буфер сифатида (фосфорли ва бикарбонатли буферлар) ёки ҳужайра цитоплазмасида гидрофилликни бошқаради.
Озиқа мухитлари таркиби
Углерод, кислород, водород ва азот органик бирикмаларнинг асосий элементлари хисобланади.
Фосфор – ҳужайрадаги нуклеопротеидлар, нуклеин кислоталар, полифосфатлар, фосфолипидлар каби асосий бирикмалар таркибига киради.
Олтингугурт - ҳужайрадаги энергетик жараёнларда иштирок этади, ҳамда физиологик фаол бирикмалар таркибига киради (оқсил, фермент ва коэнзимлар). Олтингугуртсиз оқсил синтези рўй бермайди, моддалар алмашинуви бузилади. Озиқа мухитларида олтингугурт манбаси сифатида ноорганик сульфатлар ишлатилади.
Калий эса организмда биринчи ўринда каталитик функцияни бажариб, баъзи ферментларнинг (амилаза, инвертаза) активатори хисобланади.
Кальций ионлари реагент сифатида фосфор кислота қолдиғи билан бирикиб мухитнинг фаол кислоталигини (мухитнинг рН и) бошқаради.
Магнийнинг асосий функцияси – микроорганизмларни ўсиши ва нормал моддалар алмашинувида иштирок этувчи ферментларни фаоллаштиради.
Озиқа мухитлари таркиби
Микроэлементлар (темир, мис, рух, марганец, молибден, кобальт ва б.) ҳужайра ичидаги моддалар алмашинувида ва метаболизм жараёнида иштирок этувчи ферментлар таркибига киради. Темир цитохромлар тизимида кислород активатор ферментлари таркибига киради. Мис баъзи специфик ферментлар билан бирикиб бир қатор ферментлар тизимини ҳосил қилади (полифенолксидазалар, аскарбинооксидазалар, нитратредуктазалар, альдегидоксидазалар ва б.). Рух фосфатазалар, аналазалар, полипептитазалар тузилмаларини ҳосил қилишда иштирок этади, оксидланиш-қайтарилиш жараёнларида углеводли, азотли ва фосфорли алмаштнувини бошқаради. Марганец ҳам кўпгина ферментлар таркибига киради (карбоксилаза, протеиназа, фосфорилаза). Кобальт эса микроорганизмлар метаболизмининг ҳар хил томонларида ва айниқса антибиотиклар ҳосил бўлишида иштирок этади.

Download 10,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish