Xorazm ma ’ mun akademiyasi axborotnomasi – /2020 Ўзбекистон республикаси фанлар



Download 3,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet188/400
Sana14.06.2022
Hajmi3,93 Mb.
#671925
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   400
Калит сўзлар:
 
Асомиддин Ўринбоев,
 
Абу Али ибн Сино, “Қонун фит
-
тиб”, Мухаммад 
Солиҳ хўжа, “Тарихи жадидий Тошканд”, Абдураззоқ Самарқандий, “Матлаи саъдайн ва 
мажма
-
и бахрайн”.
 
Аннотация.
 
В статье представлена информация о научном наследии выдающегося 
ученого, деятеля науки,
 
доктора исторических наук, лауреата Государственной премии 
имени Абу Райхана Беруни, заслуженного учителя ученых
-
историков Асомиддина Уринбаева 
и его исследованиях.
 
Ключевые слова:
 
Асомиддин Уринбаев, Абу Али ибн Сина, “Конун фит
-
тиб”, 
Мухаммад Салих Ходжа, “Тарих Джадидий Тошканди”, Абдураззок Самарканди, “Матлаи 
садайн и мажма
-
и бахрейн”.
 
Abstract.
The article contains information about the scientific heritage and study of 
Asomiddin Urinboev, a mature scientist, a prominent scientist, Doctor of historical sciences, winner 
of the State prize named after Abu Rayhon Beruni, a charismatic teacher of historian scientists. 
Keywords:
 
Asomiddin Urinboev, Abu Ali Ibn Sina, “Qonun fit
-
tib”, Muhammad Salih Hodja, 
“Tarihi Jadidi Tashkent”, Abdurazzak Samarkandi, “Mat
lai sadayn and majma-
i bakhrayn”.
 
Ўзбекистонда хизмат кўрсатган фан арбоби, тарих фанлари доктори, Абу Райхон 
Беруний номли давлат мукофоти совриндори Асомиддин Ўринбоевнинг илмий мероси кириб 
бормаган ўзбек хонадони бўлмаса керак.
Абу Али ибн Синонинг “Қонун фит
-
тиб”

сиз билан биз “Тиб қонунлари” номи билан 
атайдиган, бутун дунё медицина олами қўлланма сифатида фойдаланадиган

Ўзбекистон 
илм
-
фанининг ташриф қоғози ҳисобланган бу ноёб асарни араб тилидан ўзбек тилига 
таржима қилинишида А.Ўринбоевнинг хизматлари беқиёсдир. “Тиб қонунлари” асарининг 
биринчи китоби 1954 йилда
[1], 
иккинчи китоби 1956 йилда
[2], учинчи
[3] ва тўртинчи 
китоби
[4] 1960 йилларда таржима қилиниб муоммалага киритилган. Бу илмий тадқиқот иши 
устоз Асомиддин Ўринбоевнинг 156
та йирик илмий тадқиқот
ишларининг “денгизда бир 
томчи”сидир.
Асомиддин Ўринбоев 1929 йилнинг 15
-
майида Тошкентда
оддий ишчи оиласида 
таваллуд топган бўлсада унинг таълим
-
тарбия муҳитининг таъсири натижаси ўлароқ 
ҳаётининг асосий қисмини илм
-
фан билан боғлади. 1944
йилда Ўрта Осиё Давлат 
универститетида тайёрлов курсида ўқиди, 1945 йил шу олигоҳнинг шарқшунослик 
факультетига ўқишга қабул қилинди, 1950 йилда эса ўқишни тамомлади. 1950
йилда меҳнат 
фаолиятини харбий таржимон сифатида бошлади.
Асомиддин Ўринбоев илмий фаолиятини 
1953 йилда Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси шарқшунослик институтига
ишга 
кирганидан сўнг бошлаган ва умрининг сўнги дақиқасигача илм
-
фан учун хизмат қилди. 
Меҳнати давомида
шарқ муарриҳларининг қўлёзма асарларини, шарқшунослик институтида 
сақланаётган қўлёзма хужжатларни араб, форс, эрон тилларидан ўзбек тилларига таржима 
қилиш ва муомалага киритиш ишлари билан, қўлёзма хужжатларни таснифлаш каби ишлар 
билан машғул бўлди. А.Ўринбоев илмий
меросини чуқур
ўрганиб таҳлил этиб,
устознинг 
илмий фаолиятини уч йўналишга
бўлиш мумкин

1) Шарқ халқлари ёзма меросини манбашунослигини ўрганиш;
2) илмий таснифлар ва шарқ қўлёзмаларини каталогларини тузиш;
3) 
расмий хужжатлар устида ишлаш

1953 йилда шарқшунослик институтига келганида А.Ўринбоев тарихчи Мухаммад 
Солиҳ хўжанинг “Тарихи жадидий Тошканд” асарини ўрганишни бошлади. Бу асарда Россия 
империясининг Ўрта Осиёга бостириб келиш воқеалари кенг ёритилган эди. Ўша вақтдаги 
сиёсий вазият ёш олимнинг тадқиқотларини кенг жамоатчиликка эълон қилишга тўсқинлик 
қилар эди. Мухаммад Солиҳ
хўжанинг “Тарихи жадидий Тошканд” асари таржима қилинган 



Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   400




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish