Калит сўзлар:
Асомиддин Ўринбоев,
Абу Али ибн Сино, “Қонун фит
-
тиб”, Мухаммад
Солиҳ хўжа, “Тарихи жадидий Тошканд”, Абдураззоқ Самарқандий, “Матлаи саъдайн ва
мажма
-
и бахрайн”.
Аннотация.
В статье представлена информация о научном наследии выдающегося
ученого, деятеля науки,
доктора исторических наук, лауреата Государственной премии
имени Абу Райхана Беруни, заслуженного учителя ученых
-
историков Асомиддина Уринбаева
и его исследованиях.
Ключевые слова:
Асомиддин Уринбаев, Абу Али ибн Сина, “Конун фит
-
тиб”,
Мухаммад Салих Ходжа, “Тарих Джадидий Тошканди”, Абдураззок Самарканди, “Матлаи
садайн и мажма
-
и бахрейн”.
Abstract.
The article contains information about the scientific heritage and study of
Asomiddin Urinboev, a mature scientist, a prominent scientist, Doctor of historical sciences, winner
of the State prize named after Abu Rayhon Beruni, a charismatic teacher of historian scientists.
Keywords:
Asomiddin Urinboev, Abu Ali Ibn Sina, “Qonun fit
-
tib”, Muhammad Salih Hodja,
“Tarihi Jadidi Tashkent”, Abdurazzak Samarkandi, “Mat
lai sadayn and majma-
i bakhrayn”.
Ўзбекистонда хизмат кўрсатган фан арбоби, тарих фанлари доктори, Абу Райхон
Беруний номли давлат мукофоти совриндори Асомиддин Ўринбоевнинг илмий мероси кириб
бормаган ўзбек хонадони бўлмаса керак.
Абу Али ибн Синонинг “Қонун фит
-
тиб”
-
сиз билан биз “Тиб қонунлари” номи билан
атайдиган, бутун дунё медицина олами қўлланма сифатида фойдаланадиган
,
Ўзбекистон
илм
-
фанининг ташриф қоғози ҳисобланган бу ноёб асарни араб тилидан ўзбек тилига
таржима қилинишида А.Ўринбоевнинг хизматлари беқиёсдир. “Тиб қонунлари” асарининг
биринчи китоби 1954 йилда
[1],
иккинчи китоби 1956 йилда
[2], учинчи
[3] ва тўртинчи
китоби
[4] 1960 йилларда таржима қилиниб муоммалага киритилган. Бу илмий тадқиқот иши
устоз Асомиддин Ўринбоевнинг 156
та йирик илмий тадқиқот
ишларининг “денгизда бир
томчи”сидир.
Асомиддин Ўринбоев 1929 йилнинг 15
-
майида Тошкентда
оддий ишчи оиласида
таваллуд топган бўлсада унинг таълим
-
тарбия муҳитининг таъсири натижаси ўлароқ
ҳаётининг асосий қисмини илм
-
фан билан боғлади. 1944
йилда Ўрта Осиё Давлат
универститетида тайёрлов курсида ўқиди, 1945 йил шу олигоҳнинг шарқшунослик
факультетига ўқишга қабул қилинди, 1950 йилда эса ўқишни тамомлади. 1950
йилда меҳнат
фаолиятини харбий таржимон сифатида бошлади.
Асомиддин Ўринбоев илмий фаолиятини
1953 йилда Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси шарқшунослик институтига
ишга
кирганидан сўнг бошлаган ва умрининг сўнги дақиқасигача илм
-
фан учун хизмат қилди.
Меҳнати давомида
шарқ муарриҳларининг қўлёзма асарларини, шарқшунослик институтида
сақланаётган қўлёзма хужжатларни араб, форс, эрон тилларидан ўзбек тилларига таржима
қилиш ва муомалага киритиш ишлари билан, қўлёзма хужжатларни таснифлаш каби ишлар
билан машғул бўлди. А.Ўринбоев илмий
меросини чуқур
ўрганиб таҳлил этиб,
устознинг
илмий фаолиятини уч йўналишга
бўлиш мумкин
:
1) Шарқ халқлари ёзма меросини манбашунослигини ўрганиш;
2) илмий таснифлар ва шарқ қўлёзмаларини каталогларини тузиш;
3)
расмий хужжатлар устида ишлаш
.
1953 йилда шарқшунослик институтига келганида А.Ўринбоев тарихчи Мухаммад
Солиҳ хўжанинг “Тарихи жадидий Тошканд” асарини ўрганишни бошлади. Бу асарда Россия
империясининг Ўрта Осиёга бостириб келиш воқеалари кенг ёритилган эди. Ўша вақтдаги
сиёсий вазият ёш олимнинг тадқиқотларини кенг жамоатчиликка эълон қилишга тўсқинлик
қилар эди. Мухаммад Солиҳ
хўжанинг “Тарихи жадидий Тошканд” асари таржима қилинган
Do'stlaringiz bilan baham: |