XO‘ja bog‘bon ota



Download 1,31 Mb.
bet3/3
Sana17.01.2020
Hajmi1,31 Mb.
#35117
1   2   3
Bog'liq
Хужа богбон ота

Хоразм заргарлик тарихи.


Кекса заргарларнинг “Дунёда биттаю – битта аёл колса хам, заргарларга олам жахон иш топилади” – деган накл бор.

 

Шарк мамлакатлари аёллари ичида менга зар – зеварнинг кераги йук дейдиганни учратиш амримахол. Бу ерларда заргарлик буюмлари абадул – азал энг харидоргир буюмлар сирасидан жой олган. Эндигина эсини таниган кизалокка хам билакузук ва сирга такиш расм булган. Чакалокнинг бош ва енгил киймларига кумуш гардишли рангли тошлар, жонивор ва кушларнинг тиш ва тирноклари, кузмунчоклар такиб куйилган. Бу буюмлар бир томондан инс – жинслардан сакласа, иккинчи томондан у зеб бериб турган.



Заргарлик санъати узбек миллий – бадиий маданият тарихининг ажралмас кисми булиб, у халкнинг олис утмишидаги олий максадларини урганишда ёрдам беради. Заргар усталар томонидан ясалган буюмлар, улар яшаган давр санъатининг услубий хусусиятларини узларида намоён  этадилар.

Узбек халк Амалий санъатининг хар бир тури каби, заргарлик санъати хам узига хос хусусиятларига эга. Чунки улар инсон учун факт безак буюмлари булиб колмай, балки соглик учун, инсон рухияти учун ижобий таъсир этган. Зеб – зийнат буюмлари, хаётдаги ижтимоий – иктисодий урни хам, кам ахамият касб этмаган. Инсоннинг жамиатдаги мавкеини хам купинча унинг канча кимматбахо зеб – зийнатлари борлигига караб белгилаганлар. Такинчоклар кишилар ёшидаги фаркни ва оилавий ахволни белгилашда хизмат килиб, уларнинг насл – насабидан нишона бериб турувчи хусусиятга эга булган. Нафосат борасидаги фазилатлар тугрисида сузлайдиган булсак, у заргарларнинг юрак кури билан яратилган мукаммал асар булиб, у ёки бу даврда яшаган халкларнинг бадий нафосат хакидаги тушунчаларни белгилаб берган. Демак, мазкур санъат оркали, биз одамларнинг хам моддий олами, хам нафосат олами, хам илохий кудрат хакидаги тасаввурларининг бир – бири билан узвий равишда чирмашиб кетганини курамиз.

Узбек заргарлиги жуда кадимий тарихга эга. Унга ибтидоий жамоа тузуми даврида асос солинган. Археологик топилмалардан маълумки, заргарлик санъати жуда кадимий хунар булган. Эрамизгача булган I асрдан бошлаб эрамизнинг V асригача кадимий калъаларнинг чиройли хайкаллар, девор безаклари оркали заргарлик санъатини ривожланганлигини куриш мумкин. Хоразамдаги Тупрок калъа деворларидаги тасвирлардан уша даврлардаги аёллар кулокларига нафис зирак такканлари маълум. (3 асрга таълукли). Бундан ташкари бронзадан куйиб ишланган осма такинчоклар хам топилган.

 Бу такинчоклар I – IV асрларга мансуб булиб Аёз калъа, Етти асар, Бургут калъа ва бошка жойлардан топилган. Узбек заргарлик санъати тараккиёти Осиё ва Шарк мамлакат халкларининг сиёсий ва этник тарихи унга кушни мамлактлар тарихи билан чамбарчас боглик. Халкларнинг узъаро тинч йул билан бир – бирига якинлашуви маданиятларни бойитган, улар бир – бирлари билан якин кадрли булган нарсаларни алмашганлар, бора – бора бу хар бир халкнинг махаллий санъатига сингиб кетиб, узига хослик ва мустахкам анъана касб этган.

Мел. ав. I – III асрлар мобайнида хукм сурган Ахмонийлар сулоласига мансуб Амударё хазинасидаги (Англияда сакланаётган) заргарлик буюмлари юкоридаги фикримизни тасдиклайди. Хайвон тасвири тушурилган ва феруза кузлар кадалган тилла билак узуклар юксак махорат билан ишланган асарлар хисобланади. Бунда биз куч кувватга тула, пишкириб узини куярга жой тополмай турган чиройли, келишган йирткич киёфасини яратган Сакларнинг «Ёвойи услуби» изларини кузатишимиз мумкин. Кулларига гул ва куш тутиб турган Анахита тасвири тушурилган думалок сатхли куйма олтин узукларнинг шакли хам, катта кичиклиги хам бир – бирига ута муносиб равишда ишланган. Хазинада чиккан идишларда тасвир этилган зеб – зийнатлар уртасида турунж ва шокиласи бор кенг тилла халкалар анча олдин вужудга келган айритом хайкалчаларида, Болалик тепа ва Афросиёб давригача ишланган расмларда тасвирланган зеб – зийнатларга жуда ухшаб кетади.

Археологлар Болалик тепа, Далвирзин тепа, Афросиёбдан топилган заргарлик буюмларига шундай деб бохо беришади – ки, бу санъат асарлари кадимий ва урта асрга таълукли ёдгорликлар авлоддан авлодга утиб келган бой маданий меросдан, улкан ютукларимиздан дарак беради. Бу маданий меросимиз узига кушни булган халклар санъати билан узъаро хамкорликда бир – бирини узлуксиз бойитиб келган.

IV – V асрларда заргарлик буюмлари кам ишланган булсада улар тош, шиша ва суяклардан ишланган. Масалан, Хоразмда шишадан килинган шер ва курбака шаклидаги мунчоклар топилган. Болалик тепадаги топилмада V аср охири VI аср бошларида ишланган деворий расмда аёл кишининг кулоги ва бармогида заргарлик такинчоклар тасвирланган. X – XI асрлар уртасида битта тешикли булган суякли тугмачалар куп ишланган.

IX аср ва XIII аср бошларида заргарлик санъатида ислом таъсирини хали хайвонотлар тасвири батамом тугаб улгурмаган «ислимий» гирихли накшларнинг ортиб боришида куришимиз мумкин. Ислом динининг таъсири канча кучли булмасин жонли махлукот тасвирини тушуриш уз урнини йукотмади. Колаверса, халк санъатининг замирида шу кадар теранлик, эркин ва хакконийлик ётадики, уни кандайдир диний карашларга бутунлай буй сундириш асло мумкин эмас. Хайвон ва кушларни ифода этиш бадий услуби узгарган булсада, улар «ислимий» накшлар билан бирикиб кетсада, хамон бу услубнинг узвий кисми булиб яшаб келар эди. Бу давр намуналари сифатида бизгача туморлар, камар тукалари ва бошка буюмлар етиб келган булиб, улар бринждан, мисдан, кумушдан ясалган. Куринишлари эса хайвон, куш, балик, афсонавий махлук, илон бошига ухшаб ясалган билак узуклар шаклида булган. Бу буюмларга хар хил бало казо, инс – жинслардан асровчи, яхшиликга элтувчи, савоб келтирувчи, бахт икбол эшигини очувчи кароматларга эга деб каралган. Бу даврда хуснихат ёзувларини накшда фойдаланиш янгилик булиб, улар билан турли хайвонлар шерлар тасвирини безаганлар. Ёзувлар хам узига хос яхшилик маъносини англатган. Куч кудрат, олий химматли, бойлик, осойишталик, бахт – саодат, хузур халоват, иззат – хурмат, тани соглик, мул – кулчилик ва бошкаларни англатган. Акс эттирилган тасвирларнинг кароматлиги билан ёзувларнинг мукаддаслиги бир – бирини инкор килиш у ёкда турсин аксинча, турли диний тасаввурларнинг махсули булишига карамай, бир – иккинчисини маъно жихатидан тулдириб кучайтиради.

X – XII асрларга таълукли заргарлик намунаси булган илон шаклидаги бурама кумуш билакузукларнинг шакли хам жонли махлукот рамзи билан богликдир. Кадим замонларданок Шарк ва Осиёда илонга яхшилик белгиси деб карашган. У хонадон, оила, бойлик, мол – хол, оби хаёт, хазина, ер ости маъданлари, кон, кабр, мукаддас дарахтлар ва бошка шунга ухшаш нарсаларнинг посбони хисобланган. У яна хотин киз ва болаларнинг хомийси сифатида кадрланади, унинг сурати холоскорлик рамзи булган.

XIII асрда Хоразмда учлари йулбарс бошига ухшатиб ишланган билакузуклар аёлларнинг серфарзандлигини билдирган, бола – чакаларни турли инс – жинслардан асровчи хомий хисобланган.

X асрда Абу Райхон Берунийнинг тожлар хакидаги сузлари диккатга сазовор «Зодагон ва оддий кишилардан узини юкори курсатиш учун тож ва махсус бош киймлари кила бошладилар».

Кулок, тиш, тирнок тозалагич каби турли пардоз – андоз буюмлари накшлари билан безатилган булиб, митти кушчалар шаклида ясалган. Бундай буюмларни ясашда одамлар уларга купрок оро бериш воситаси деб караши хисобга олинган. Натижада баъдий ишлов берилган пардоз буюми зеб – зийнат буюмига айланган. Улар куйлакга тугнаб куйилиб, дойим эгасининг ёнида булган. Кадимда игна ясаш анча муракаб иш булиб, уни жуда эхтиёт килиб саклаганлар. Игналар учун махсус игна халта тайёрланган. Бу халталар чиройли килиб ишланган булиб, кукракга такинчок сифатида осиб юрилган ва игнани олиш унгай булган. Бу хам зеб – зийнат, хам инс – жинслардан сакловчи буюм вазифасини бажарган.

Гоят бежирим ишланган накшинкор, баланд гардишларига урнатилган йирик феруза, кузли узуклар кишилар орасида алохида кизикиш уйготади. Абу Райхон Берунийнинг ёзишича феруза галаба, бахт – саодат, тантана, омад, фаровонлик сифатини билдирувчи тош булган.

Мусулмонларда феруза, марварид, зумрад ва бошка тошли заргарлик буюмлари нихоятда кадрланган. Улар инсон учун факат безак буюмлари булиб колмай, балки соглик учун ижобий таъсир этган: марварид, инсон организмини мустахкамлайди, юракдаги тушкунлик ва истиробни хайдайди, куз кобилиятини оширади, жинслардан саклайди, огиздаги куланса хидларни йукотади, ошкозондаги тошларни майдалайди.

Садаф, Шаркда хам Европада хам юкори бахоланган. Ундан тогнагич, балдок, маржонлар, илма тугмалар ясалган. Уни кадимда ошиклар махбусига совга килган. У таккан кишини ажин хамда сепкиллардан асраган, зехинни равшан килган, кишини бардам, рухиятини кутарган.

Ёкут, вабони даф килади деган акида хам булган. Ундан ойбалдок куринишидаги исирга ва бошка такинчоклар ясалган. Рангли тошлардан эгасининг исми шарифи битиб ёзилган мухр узуклар махсус тайёрланар эди. Ривоятларда айтилишича, Мухаммад пайгамбарнинг узукига «Бари утади» деган ёзув накшланган экан. Зангори рангли шиша мунчоклар, камбагаллар учун  феруза урнини босиб, такинчок сифатида фойдаланилган. Хар хил тузулишдаги шиша мунчоклар кишида кизикиш уйготади. Шиша коришмасидан тайёрланган мунчоклар заргар усталар томонидан ажойиб мохирона тайёрланган. Унда тайёрланган бу такинчоклар ялтирок куринишга эга булиб, бадий жозибаси жуда баланд булган.

XIV – XV асрларда заргарлик санъати хакидаги маълумотлар бизгача гоят кам етиб келган. Усталар ясаган буюмлар эса карийиб сакланмаган. Бу даврларда ишланган безаклар факат деворий расмлар оркали миниатюра ва адабий манбалардагина биламиз. Хукмдор ва сарой аёллар бошларида дабдабали султон (жига) такиб юрганлар. Хокимият бошликининг рамзи тож булиб, у худи тахт сингари, авлоддан – авлодга мерос колдирганлар. XV аср бошида бой аёлларнинг бош кийими хакида, Испаниядан келган элчи Рюи Гонзалес де Клавихо батафсил тухталади: «Аёллар бошидаги кизил кийим худди дубулгага ухшайди, бу дубулга жуда баланд булиб, унда дурлар, ёкуд ва ферузалар, яна турли туман тошлар кузга ташланади. Ундан юкорирокда тилладан килинган чамбар хам бор, унга хам тош ва дурлар кадаб зеб берилган эди. Дубулганинг устида кушксимон соябон булиб, унга хар бири икки энлик келадиган учта ёкут кадаб куйилган, тепада ок султон булиб, ундан бир – бирига зар ип билан боглаб куйилган учларида тош ва дурлар яркираб турган куш патлари кузгача осилиб тургани»ни эслайди.

Мазкур бош кийим бир оз узгарган холда XIX асргача истеъмолда булган. XVII асрларга келиб заргарлик буюмларининг накш безаги жудаям мураккаблашиб борди. Бу даврда Урта Осиёдаги узаро ички келишмовчиликлар зиддиятлар маданиятга, шу жумладан заргарлик санъатининг ривожланишига салбий таъсир этди. Кейинчалик хонликлар пайдо булиши билан хаёт турмуш тарзи уз изига туша бошлади. Бу даврларга келиб мугил боскинчилардан сунг биринчи марта олтин тангалар ишлатила бошланди. Заргарлик буюмлари олтин кумуш ва бошка рангли металлардан ишланди. Курол аслахалар ажойиб кимматбахо тошлар билан безатилди. XIX аср ва XX аср бошларида Урта Осий хонликлари уртасида бадий хунармандчилик ривожланди, шулар катори заргарлик санъати хам тез суръатлар билан ривожланди.

Хива, Бухоро, Самарканд, Куконд шахарлари XIX аср заргарлик санъатининг энг йирик марказлари хисобланган. Бу шахарларда заргарлар махала – махалла булиб яшаганлар. Тарихий манбаларга караганда Хивада 1860 йилда 12та ва XX асрнинг бошида 60та заргарлик дуконлари фаолият курсатган.

Хар бир заргарлик маркази узининг шакл ва безаклари билан ажралиб турувчи, уша жой учун хос булган умумий хусусиятларга эга зеб – зийнат буюмларни ишлаб чикарган. Бошка хунармандчилик сингари заргарлар хам оксокол, «калантар» томонидан назорат килинган. Заргарлик касби угилга меърос булган, ота касбидан юз угириш угил учун курнамаклик, шаккоклик саналган. Заргарларга купинча уларнинг хотинлари ва кизлари кумаклашган. Баъзи усталар турли хил зийнат буюмлари ясаганлар, баъзилари факат бир хилдаги зийнат буюмларини ясашга урганганлар.

XIX – XX асрларда тилла, кумуш, бринж, мис, кимматбахо тошлар, шишадан зеб – зийнат буюмлари ясалган. Тилла асосан буюмларга тилла суви юритишда фойдаланилган XX аср бошига келиб тиллани узидан заргарлик буюмлари ясаш купайди. Бу хол ташки дабдабадозликга уч булган сарой ахлининг талаблари натижасида юзага келди.  Лаъал, ёкут ва унинг турлари, зумрад, харидоргир тошлар булган. Тош ва маъданларга тилсим, мукаддас ва сехр жоду деб караш бу даврда хам сакланиб колган. Улар шифобахш ва холоскорлик кудратига эга, инсон такдирини узгартира олади, табиятга хам тасир килиб, ёмгир ёгдирар ва экинларни кургокчиликдан асраб колади, бахт саодат, бойлик ва омад келтиради деган тасаввурлар, холоскорлик, химоя хусусиятлари деярли барча зеб – зийнат буюмларида сакланиб колган.

Зеб – зийнат буюмларини тайёрлашда заргарлар анъанавий ишларни бажарганлар. Накш ва гулларнинг жозибадор чикиши учун усталар барча жараённи бир – бир босиб утганлар: маданни куйиш, тоблаш, кандакорлик, накш тушуриш, коралаш, оклаш, тошларни кадаб чикиш, ингичка симлардан нафис турлар ясаш, кадама накшлар ясаш, тилла суви югуртириш шу боскичлардан утгандан кейин тайёрланган нафис буюм, шу кадар маънодор жилванадики, гуё унинг бир жозибасига ун жозиба кушиб юборгандай булади.

XIX – XX аср заргарлик зеб – зийнатлар шакли ва безаклари учун бир – бирига сира ухшамаган услублар: ислимий, гирих, самовий ва махлукот асос килиб олинган. Даврлар узгариши мобайнида кишиларнинг тасаввуридаги наккошлик турлари хам узгариб борди, кухна санъат изларини саклаб колган холда, янги замон санъати шаклланди. Заргар усталар заргарликнинг энг яхши кадимий анъаналари ва бой тажрибалари самарали фойдаланиб, кейинги давр авлод  дидига мос, нафис заргарлик буюмларини куплаб ишлаб чикаришди.

 Мазкур заргарлик буюмлари корачадан келган, кора куз, кора кош, кора соч, очик ва эхтиросли, ранг баранг либосларга буркалган аёлларга мулжалланган. Бош, пешона, чакка, энгса, соч, кулок, буйин, кукрак, култик, бел, кул, оёк ва бурунга мулжалланган зеб зийнат буюмлари биргаликда уларнинг хаммаси бадий рамзийлик маъносини очиб берувчи яхлит ансамблни ташкил этади. Буларнинг хаммаси келин куёвлар либосини тулдириб, хонадонда туй, байрам ва бошка маросимларда такалади.

Бу зеб – зийнат буюмларнинг жуда купчилик шакл ва безакларнинг туб негизи анча олдинги асрларда яратилган асарларга бориб такалади.

Заргарлик буюмларнинг чексиз хилма – хиллиги кишини хайратда колдиради. Бунчалик куп шакл ва киёфаларнинг келиб чикишига инсон дунёга келган пайтдан тирикчилиги учун зарур булган оддий майда чуда ашёлар шундай киёфаларни келиб чикишига асос булган деган фикр тугилади.

Заргарлик буюмлари турли туман булиб улар узига хос номланади. Бошга тахядузи, тумор, пешонага тангадузи, кулокка зирак, чаккага бодомой, кукракга тумор, шавкала, сочпопук, гажак, бутун тирнок, ярим тирнок, куш дуо, бурунга аравак, буйинга буйин тумор, белга камар, пешхалта, калитбоги, кулга билаузук, бармок безаклари ва бошкалар бор.

Заргарлик зеб – зийнатлар билан безатилган бош кийими туй либослари ичида энг асосий хисобланган ва у онадан кизига мерос килиб берилган. Хоразм Амалий санъат булимидаги заргарлик экспозициясидаги КП№ 1142 тахядузи намоишда турибди (бу бош киймига такиб куйилган безак). Бошка заргарлик буюмларида булгани сингари тахядузида хам турли рангдаги тош ва шишалар ишлатилади. Бу борада бир Хивалик заргар куйидагиларни айтган эди: «Олдингилар зийнат учун битта рангдаги тошлар куйилса чиройли куринади дер эдилар. Бирок ёмон куздан сакланиш учун бир неча рангдаги тошлар булмаса булмайди деб олдинги фикрлардан кайтганлар». Заргарлик санъатидаги куп рангликга булган «Ихлос»нинг сабабларидан бири ривоят оркали анашундай изохланади. (Давоми бор).






Alisher Mirzaev-O’zbekiston Xalq rassomi, O’zbekiston Badiiy Akademiyasi Akademigi, “El-yurt hurmati” ordeni sohibi



Kamoliddin Behzod nomidagi Milliy rassomlik va dizayn instituti tomonidan Toshkent Fotosuratlar uyi bilan hamkorlikda O’zbekiston Xalq rassomi, O’zbekiston Badiiy Akademiyasi Akademigi, “El-yurt hurmati” ordeni sohibi Alisher Mirzaev bilan “Zamonaviy milliy rangtasvir muammolari va istiqbollari” mavzuida ijodiy uchrashuv bo’lib o’tdi.Tadbirda O’zbekiston xalq rassom, O’zbekiston Davlat mukofoti lauriyati, O’zbekiston Badiiy Akademiyasi raisi, Akademik Akmal Vahobjonovich Nuriddinov, Kamoliddin Behzod nomidagi Milliy rassomlik va dizayn instituti rektori Xasan Rashidovich Aminov, Falsafa fanlari doktori, professor Tilab Mahmudov hamda institut va Toshkent Fotosuratlar uyi rahbariyati, akademiklar, institut professor-o’qituvchilari va talabalari ishtirok etishdi.

Alisher Mirzaevning milliy rangtasvir yo’nalishidagi ijodida milliy an’analarning tarannumi o’z aksini topgan. Qolaversa, ranglarning tanlanishi tomoshabinni voqealikka teran ko’z bilan qarashga undaydi. Tarixiy qadriyat, o’tmish va bugunning uyғunlashuvi, ajdodlar va avlodlar silsilasidagi chizgilar, obod-axloq tamoyillari ijodkor asarlarida yorqin ifodalangan.So’zga chiqqan barcha ijodkor ahli Alisher Mirzaevning ijodiy faoliyati zamonaviy milliy rangtasvirning rivojlanishidagi o’rniga alohida to’xtalib o’tishdi.

Ma’lumki, O’zbekiston Xalq rassomi Alisher Mirzaev sharq milliy rangtasvir san’ati xususan, milliy rangtasvir usul va uslublari o’ziga xos xususiyatlarining shakllanishida muhim rol o’ynaydi. Tadbirda milliy rangtasvir san’atining mavjud muammolari xususida to’htalib, ularni bartaraf etish yuzasidan, shuningdek, istiqboli borasida o’z fikr va mulohazalarini bildirdi.Tadbirdan ko’zlangan maqsad shu bo’ldiki, ustoz-shogird an’analarini yanada rivojlantirish, zamonaviy milliy rangtasvir, uning ijodkorlari ijodida milliy an’analarga tayangan holda yangi uslubiy va vositalarni shakllantirishdir. Shu ma’noda, talaba yoshlarga ustoz ijodkor Alisher Mirzaev ijodi orqali Zamonaviy milliy rangtasvir muammolari va istiqbollari borasida tushunchalar berildi. Tadbir so’ngida ishtirokchilar o’zlarini qiziqtirgan savollarga javob olishdi.

2013 yil 6 fevral kuni soat 11:00da Kamoliddin Behzod nomidagi Milliy rassomlik va dizayn instituti tomonidan Toshkent Fotosuratlar uyi bilan hamkorlikda O’zbekiston Xalq rassomi, O’zbekiston Badiiy Akademiyasi Akademigi, “El-yurt hurmati” ordeni sohibi Alisher Mirzaev bilan “Zamonaviy milliy rangtasvir muammolari va istiqbollari” mavzuida ijodiy uchrashuv bo’lib o’tdi.Tadbirda O’zbekiston halq rassomi, O’zbekiston Davlat mukofoti lauriyati, Badiiy Akademiya raisi, Akademik Akmal Vahobjonovich Nuriddinov, Kamoliddin Behzod nomidagi Milliy rassomlik va dizayn instituti rektori Xasan Rashidovich Aminov, Falsafa fanlari doktori, professor Tilab Maxmudov hamda  institut hamda Toshkent Fotosuratlar uyi rahbariyati, akademiklar, institut professor-o’qituvchilari va talabalari ishtirok  etishdi. So’zga chiqqan barcha ijodkor ahli Alisher Mirzaevning ijodiy faoliyati zamonaviy milliy rangtasvirning rivojlanishidagi o’rniga alohida to’xtalib o’tishdi.

O’zbekiston Xalq rassomi Alisher Mirzaev sharq milliy rangtasvir san’ati xususan, milliy rangtasvir usul va uslublarining bugungi holati, mavjud muammolari xususida to’xtalib, ularni bartaraf etish yuzasidan, shuningdek, istiqboli borasida o’z fikr va mulohazalarini bildirdi.

Alisher Mirzaevning milliy rangtasvir yo’nalishidagi ijodida milliy an’analarning tarannumi o’z aksini topgan. Qolaversa, ranglarning tanlanishi tomoshabinni voqelikka teran ko’z bilan qarashga undaydi. Tarixiy qadriyat, o’tmish va bugunning uyғunlashuvi, ajdodlar va avlodlar silsilasidagi chizgilar, odob-axloq tamoyillari ijodkor asarlarida yorqin ifodalangan. Tadbirdan ko’zlangan maqsad shu bo’ldiki, ustoz-shogird an’analarini yanada rivojlantirish, zamonaviy milliy rantasvir, uning ijodkorlari ijodida milliy an’analarga tayangan holda yangi uslub va vositalarni shakllantirishdir. Shu ma’noda, talaba yoshlarga ustoz ijodkor Alisher Mirzaev ijodi orqali Zamonaviy milliy rangtasvir muammolari va istiqbollari borasida tushunchalar berildi. Tadbir so’ngida ishtirokchilar o’zlarini qiziqtirgan savollarga javob olishdi.

Uning manzaraga oid asarlari chet ellarda ham namoyish qilib kelinmoqda. A. Mirzaevning ijod namunalaridan “Anor daraxti”, “Toғ daryosi sohilida”, “Shahar manzarasi”, “Boloxonada” qishloq manzarasi ko’rinishlari kabi asarlardir. Uning “Yangi va eski Toshkent” turkumidagi asarlarida qadim va navqiron shaharning ko’rinishi aks etgan. Unda Toshkentning ko’hna Eski shahar bilan zamonaviy binolar aralashib ketgan qismi - Chorsu bozori ko’rinishi tasvirlangan. Rassom shaharning tinimsiz harakatdagi hayotidan bir lahzalik holatni kartinaga muhrlab qo’ygan. A.Mirzaevning bu asari ekspressiv-ramziy tarzda yaratilgan kartinalardan hisoblanadi.



B. Jalolov- O’zbekiston xalq rassomi, Alisher Navoiy nomidagi Davlat mukofotinnng sovrindori

Bahodir Jalolov – O’zbekiston xalq rassomi, Alisher Navoiy nomidagi Davlat mukofotinnng sovrindori, zamonaviy rangtasvir san’ati rivojiga hissa qo’shib kelayotgan talantli rassomlardan biridir.

Bahodir Jalolov 1948 yil 27 mayda Toshkent shahrida tavallud topgan. 1968 yili P. P. Benkov nomidagi Respublika rassomlik bilim yurtini tugatgan. 1974 yilda esa I.E. Repin nomidagi Sankt-Peterburg rassomlik, haykaltaroshlik va me’morlik institutining bezatish monumental fakultetini tamomlaydi. Yoshlik yillarida portret san’atining ustasi Abdulhaq Abdullaevdan ta’lim oladi. Rassom ijodiy faoliyatining dastlabki namunalarida milliy his-tuyғular turli xil ranglarda o’z ifodasini topadi. B. Jalolov tasviriy san’at borasidagi tahsilni davom ettirib keyinchalik Chingnz Ahmarov, Ro’zi Choriev, Milnikov, Korolyovlardan tasviriy san’at sirlarini o’rgandi. Shu sababli ham u yaratgan portretlarda yuksak mahorat ko’zga aniq tashlanib turadi. Uning ijodidagi tuyғular uyғunligi tomoshabinni o’ziga mahliyo etib qo’yadi. Xususan, «Raqsning tuғilishi» kompozistiyasi o’zbek raqqosalarini uluғlabgina qolmasdan, ularga bo’lgan samimiy hurmat va muhabbatni namoyon qilganini ko’ramiz.

Bahodir Jalolov portret san’atida ko’p yutuqlarga erishdi. Uning to’laqonli asarlarida o’zbek xalqining sevimli farzandlari siymosi o’z ifodasini topgan. Bu o’rinda ayniqsa akademik rassom O’rol Tansiqboev, buyuk olim, akademik Vohid Zohidov, san’atning mashhur darғalari Komil Yormatov, Malik Qayumov, Muhiddin Rahimov, Hamro Rahimova, Akrom Toshkanboev, Damir Ro’ziboev kabi uluғlar siymosi so’zimizga misoldir. Rassom inson shaxsini doimo o’rganishga, uni har tomonlama his qilishga intiladi. Darhaqiqat, yuqorida ko’rganimizdek Bahodir Jalolov ijodiy faoliyatining asosiy ko’lami insonlar obraziga, ya’ni portretlar yaratishga qaratilgan. Tasviriy san’atda u kishi o’z rangin olamini yangidan yangi jilolar bilan tobora boyitib kelmoqda.

Bahodir Jalolov erishgan etuklikning yana bir jihati shundaki, u Sharq va Ғarb an’analarini o’zlashtirib, ana shu an’analardagi mushtaraklikni topib, uni yuzaga chiqarishga muvaffaq bo’la olgan rassomdir. Ana shuning uchun ham xorijiy davlatlarning san’at ixlosmandlari e’tiboriga muyassar bo’lgan. Rassom o’zining monumental pannolari bilan dunyoning ilғor davlatlarida hashamatli saroy va binolarni bezatib kelmoqda. Rassom ijodiga taniqli olim Tilab Mahmudov baho berib shunday deydi: «Bahodir uchun inson va insoniyat tarixi jumboq edi. U bu jumboqni echishga, o’z xalqi tarixini bashariyat tarixi bilan hamohang nuqtalarini topishga harakat qiladi». Darhaqiqat, rassom keng tafakkurli ijodkor sifatida odam, olam, koinot sirlarini o’rganishga intiladi.

Bahodir Jalolov (1948.27.5, Toshkent) — rangtasvir ustasi, O’zbekiston xalq rassomi (1992), O’zbekiston (1997) va Qirg’iziston (1998), I. Repin nomidagi rassomlik, haykaltaroshlik va me’morlik in-tini tugatgan (1974). Toshkent teatr va rassomlik san’ati in-tida o’qituvchi (1974—80); 1997 y.dan Milliy rassomlik va dizayn in-tida mahobatli rangtasvir ustaxonasi rahbari, prof. (2000). O’zbekiston rassomlari uyushmasi boshqaruvi raisi (1987—92). Ijodini portretlar yaratish b-n boshlagan.

Portretlarida kishilarning kasbi haqida tasavvur beruvchi holatlar aks ettirilgan, ijodiy mehnat jarayoni, chuqur psixologik holat mahorat b-n ko’rsatilgan («Me’mor», 1972; «Masxaraboz Akrom Yusupov», 1974; «Avtoportret», 1975; «Kulol ayol. Xalq ustasi Hamro Rahimova», 1975; «Soniya va mangulik. O’rol Tansiqboev xotirasiga», 1977; «Porloqerta. Rassom Sh. Abdurashidov xotirasi», 1980; «Tiklash. Xalq ustasi Muhiddin Rahimov», 1980). 70-y. larning oxiri — 80-y.larning boshlaridan mahobatli rassomlik sohasida samarali ijod qiladi: Qarshi musiqali drama teatri binosiga, «Chimyon» sanatoriysi oshxonasi foyesiga (1981), Toshkentdagi Kinochilar uyiga (1982) ishlagan devoriy rasmlari rassomni betinim izlanayotgan, o’ziga xos uslub yaratgan rassom sifatida tanitdi. «Bahor» konstert zali foyesiga ishlangan «Raqsning tuғilishi» (1982), Qashqadaryo viloyati Tallimarjon nasos stanstiyasi klubi devoriga (1983), Qo’qon teatri foyelariga (1987), Tojikistonning Xo’jand sh.dagi maktab binosiga (1988), Belgiyaning Kortreyk sh.dagi «Kortreyk 200» (1990), Toshkentdagi Turkiston saroyiga («Umar Xayyom tushlari», 1993) va b.ga ishlangan devoriy rasmlar, manzaralar («Isfarada bahor», «Toғ qishloғi. So’qmoq», «Eski Gurzuf ko’chasi» va b.), kitoblarga yaratilgan illyustrastiyalar (Navoiy, T. Tula, U. Nosir va b. asarlari), dastgoh kartinalari («Afg’oniston — 83», «Afғoniston tongi» va b.) muallifidir. Alisher Navoiy nomidagi O’zbekiston Respublikasi Davlat mukofoti lauriyati.

Malik Nabiev- O’zbekiston halq rassomi, O’zbekistonda xizmat ko’rsatgan san’at arbobi, O’zbekiston badiiy akademiyasining akademigi.
Nabiev Malik 1916 yilda Toshkent shahrida tavallud topgan va 2008 yilda vafot etgan. Rangtasvirchi rassom, pedagog. 100-rasm. O’zbekiston badiiy akademiyasining akademigi, O’zbekiston halq rassomi. O’zbekistonda xizmat ko’rsatgan san’at arbobi.

Nabiev Malik tasviriy san’atning ilk saboqlarini rassom Baxrom Hamdamiydan o’rgangach, ustoz maslaxatiga ko’ra 1933 yilda rassomlik bilim yurtiga o’qishga kiradi. 1937 yilda bilim yurtini tugatganidan so’ng shu erda o’qituvchilik faoliyatini boshlaydi.1962 yilda Nizomiy nomli Toshkent davlat pedagogik instituti badiiy-grafika fakultetini tugatgan. O’sha yillarda uning san’at borasida mustaqil ijodiy faoliyati boshlangan edi. Rassom urushning og’ir yillarida qishloqlarni kezib, portretlar ishladi, fashistlarni qoralovchi plakatlar chizib, chaqiriqlar, shiorlar yozib, urush orqasidagi mehnat bilan g’alabani yaqinlashtirishga harakat qildi.

Rassom o’z faoliyati davomida tarixiy shaxslar portreti, tarixiy voqealarni tasvirlashga juda qiziqar edi.

Tarixiy shaxslar obrazini yaratish naqadar mushkulligiga qaramasdan ijodkor o’zining tinimsiz mehnati tufayli buyuk siymolar obrazini yuksak badiiy saviyada yarata oldi. Ular amir Temur, Beruniy, Bobur, Ibn Sino, Jomiy va Navoiy, Al Roziy, Al Xorazmiy kabi bir qancha yirik olim, shoir, davlat arboblarining obrazlaridir.

Ana shnday asarlardan bari 1962 yilda yaratilgan Zaxriddin Muhammad Bobur portretidir. Mazkur asarni yaratish maqsadida rassom ko’p yillar davomida izlanishlar olib bordi. U Bobur yashagan joylarda-Andijon, Samarqand, shaharlarida va Afg’oniston, Xindiston kabi shaharlarda bo’ldi. Bobir haqida yaratilgan mo’jaz rangtasvir asarlari bilan tanishdi.

Rassomning ko’p yillik tinimsiz mehnati natijasida yaratilgan Bobur portreti olqishlarga sazovor bo’ldi.

Beruniy tavalludiga 1000 yil to’lishi munosabati bilan 1973 yilda Beruniyning eng yaxshi portreti uchun e’lon qilingan tanlovda Malik Nabievning ishi birinchi mukofotni oldi. Bu portret YuNESKO ning “Kur’er” jurnali muqovasida va xorijiy mamlakatlarining ko’pgina jurnal va gazetalarida ham berildi. 101-rasm.

M.Nabiev ijodida 1994 yilda yaratilgan “Amir Temur portreti” asosiy o’rinni egallaydi. Bu asarda yozish istagi 1941 yilda soxibqiron go’ri ochilib uning kalla suyagi olingani hamda bu asosda Amir Temurning xaykalini rus xaykaltaroshi M.Gerasimov tomonidan ishlashga kirishilgan paytdan boshlangan edi deb eslaydi rassom. Sohibqironning bo suyagini tarix muzeyida o’z ko’zi bilan ko’rgan M.Nabiev uning portretini ishlashga kirishgan edi. 102-rasm.

Buyuk shaxsni portretini ishlash qanchalik ma’suliyatli va murakkab bo’lganligini bilgan rassom bunga ellik yildan ortiq vaqt sarfladi. Bu davrda u Xindiston, Eron, Turkiya, Angliya, Franstiya, Ispaniya kabi mamlakatlarning muzeylari va kutubxonalarida saqlanayotgan Amir Temur hayoti va faoliyati bilan bog’liq bo’lgan mo’’jaz rangtasvir asarlarini u xaqda yaratilgan ko’plab adabiyotlarni o’rgandi.

Oxir oqibatda davlat arbobi, harbiy qo’mondan obrazini realistik tarzda zo’r maxorat bilan yaratishga muvaffaq bo’ldi.

1994 yilda eng yaxshi yaratilgan Amir Temur obrazi uchun e’lon qilingan tanlovdan M.Nabievning bu chuvrati bosh mukofatga sazovor bo’ldi.

Rassomning tarixiy janrda yaratilgan ayrim asarlarida ozodlik uchun bo’lgan halq qo’zg’olonlari mohiyati ochib beriladi. M.Nabiev avloddan-avlodga hikoya qilinib kelinayotgan tarixiy voqealarni astoydil o’rganib, tarix sirlarini jonli ranglarda tasvirlashga muvaffaq bo’lgan. Uning ana shunday asarlaridan biri Iskandar Zulqarnaynga qarshi ozodlik uchun kurash haqidagi “Spitamen qo’zg’oloni” suvratidir. Shu janrdagi yaratilgan asarlar qatoriga “Samarqandda hunarmandlar qo’zg’oloni”, “Jizzax qo’zg’oloni” kabi ishlarni kiritish mumkin.

M.Nabiev na faqat rassom mohir pedagog, ustoz va etuk murabbiy hamdir. U 1960 yildan boshlab ko’p yillar davomida Nizomiy nomli Toshkent davlat pedagogika instituti (universitet)ning badiiy-grafika fakultetida kafedra mudiri va professor sifatida faoliyat ko’rsatib keldi.

Rassom maktab, bilim yurtlarining o’qituvchilari, talabalar uchun metodik ishlar yaratishda ham samarali mehnat qildi. Uning bu boradagi ishlarining natijasi kitob shaklida chop etilgan.



Ijodkorning sermaxsul ijodiy faoliyati xukumat tomonidan munosib taqdirlanib, unga “Buyuk xizmatlari uchun” ordeni berilgan.
Download 1,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish