1 мавзу Кириш. Физик кимёвий тахлилнинг асосий тушунчалари



Download 1,4 Mb.
bet29/30
Sana20.07.2022
Hajmi1,4 Mb.
#831246
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   30
Bog'liq
1 мавзу Кириш Физик кимёвий тахлилнинг асосий тушунчалари

НДК институтининг
Кимёвий технология кафедраси
5А522401-Ноорганик моддалар кимёвий технологияси магистратура талабалари учун
«ТУЗЛАР ТИЗИМИНИНГ ГРАФИК ТАХЛИЛИ» фанидан тест саволлари

1.Физик-кимёвий таҳлилнинг вазифаси нимадан иборат?


А. Физик-кимёвий тахлилни вазифаси кимёвий мувозанатдаги системанинг ўзгаришини физик ва геометрик усуллар билан ўрганишдан иборат.
Б. Физик-кимёвий тахлилни вазифаси кимёвий системанинг ўзгаришини физик ва геометрик усуллар билан ўрганишдан иборат.
В. Физик-кимёвий тахлилни вазифаси кимёвий мувозанатдаги системанинг ўзгаришини физик усуллар билан ўрганишдан иборат.
Г. Физик-кимёвий тахлилни вазифаси кимёвий мувозанатдаги системанинг ўзгаришини геометрик усуллар билан ўрганишдан иборат.

2.Физик-кимёвий таҳлилнинг асосий тушунчалари нималар?


А. Система., Система холати, Фаза, Системанинг таркиби , компонентлар сони, термодинамик хоссалари , эркинлик даражалари сони .
Б. Система., Система холати, Системанинг таркиби , термодинамик хоссалари , эркинлик даражалари сони.
В. Система., Система холати, Фаза, Системанинг таркиби , компонентлар сони.
Г. Система., Система холати, Фаза, Системанинг таркиби , компонентлар сони, термодинамик хоссалари ,


3.Системанинг термодинамик хоссасини кандай омиллар белгилайди. А.-ҳарорат (Т), ҳажм(V),босим(Р), концентрация (С).
Б. ҳарорат (Т), концентрация (С) .
В. ҳарорат (Т), босим(Р), концентрация (С) .
Г. ҳажм(V),босим(Р), концентрация (С)

4.Компонентлар сони деб нимага айтилади?


А. Системадан ажратиб олинганда мустақил мавжуд бўла оладиган моддалар- компонентлар ёки таркибий қисмлар дейилади.
Б. Системадан ажратиб олинганда мустақил мавжуд бўла олмайдиган моддалар- компонентлар ёки таркибий қисмлар дейилади.
В. Системадан ажратиб олинганда мустақил мавжуд бўла оладиган элементлр- компонентлар ёки таркибий қисмлар дейилади.
Г. Системадан ажратиб олинганда мустақил мавжуд бўла оладиган ионлар- компонентлар ёки таркибий қисмлар дейилади.

5.Эркинлик даражалар сони деб нимага айтилади?


А. Системанинг кимёвий хоссасини аниқлаш учун зарур бўлган омилларнинг энг кичик сони – эркинлик даражалари сони дейилади.
Б. Системанинг термодинамик хоссасини аниқлаш учун зарур бўлган омилларнинг энг кичик сони – эркинлик даражалари сони дейилади.
В. Модданинг термодинамик хоссасини аниқлаш учун зарур бўлган омилларнинг энг кичик сони – эркинлик даражалари сони дейилади.
Г. Элементнинг термодинамик хоссасини аниқлаш учун зарур бўлган омилларнинг энг кичик сони – эркинлик даражалари сони дейилади



Download 1,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish