Тошкент кимё технология институти кимёвий технология жараён ва қурилмалари кафедраси



Download 358 Kb.
Sana23.02.2022
Hajmi358 Kb.
#166458
Bog'liq
амалиёт Иссиқлик бериш

  • КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯ ЖАРАЁН ВА ҚУРИЛМАЛАРИ КАФЕДРАСИ
  • “ОЗИҚ ОВҚАТ ИНЖИНИРИНГИ ЖАРАЁНЛАРИ ВА ҚУРИЛМАЛАРИ” фанидан
  • Амалий машғулотлар
  • Иссиқликнинг қаттиқ жисм юзасидан суюқлик (ёки газ) га ёки суюқлик (ёки газ) дан қаттиқ жисм юзасига ўтиши иссиқлик бериш деб номланади.
  • Иссиқлик бериш
  • Иссиқлик бериш коэффициенти деворнинг 1 м2 юзасидан суюқликка 1 с вақт давомида, девор ва суюқлик температураларининг фарқи 1 К бўлганда узатилган иссиқлик миқдорини билдиради.
  • Ушбу, иссиқлик бериш коэффициентининг миқдори бир нечта параметрларга боқлиқдир
  • Иссиқлик бериш коэффициенти критериал тенгламадан топилади.
  • Конвектив иссиқлик алмашинишнинг критериал тенгламасини умумий кўриниши
  • Бу ердаги, асосий ўхшашлик критерийлари ушбу формула орқали топилади
  • Нуссельт критерийси девор ва суюқлик ўртасидаги чегарада иссиқлик алмашиниш жараёни интенсивлигини характерлайди.
  • Фурье критерийси нотурқун иссиқлик алмашиниш жараёнларида температура майдонининг ўзгариш тезлиги, муҳитнинг ўлчами ва физик катталиклари ўртасидаги боқлиқликларни характерлайди.
  • Пекле критерийси суюқлик оқимида конвекция ва иссиқлик ўтказувчанлик усуллари билан иссиқлик тарқалиш нисбатини характерлайди.
  • Прандтл критерийси суюқлик қовушоқлиги ва температура ўтказувчанлиги хоссаларининг нисбатини ифода этади.
  • Грасгоф критерийси табиий конвекция жараёнидаги суюқлик оқимининг гидродинамик режимини характерлайди:
  • Рейнольдс критерийси оқимдаги инерция ва ишқаланиш кучларининг ўзаро нисбатини характерлайди.
  • Соатига 20 тонна сарф билан ўтиш вақтида нефт 170С дан 1020С гача 10,3 атм босимга эга булган буғ билан иситилмоқда.иссиқлик алмашиниш қурилмасининг диаметри 25х2мм ли 257 та трубалардан иборат ва унинг трубалари ичидан суюқлик ҳаракат қилмоқда. Иссиқлик бериш коэффициентини аниқланг.
  • Нефтьни 170С дан 1020С гача 10,3 атм босимга эга булган буғ билан иситиш учун курилма танлаш.
  • Нефтьнинг уртача температуралар фаркини топамиз:
  • 600С да нефтьнинг физик – кимёвий хоссаларини топамиз:
  • Нефтьнинг зичлиги — ρ1=867 кг/м3
  • Нефтьнинг динамик ковушкоклик коэффициенти – μ1=4,4·10-3 Па·с
  • Нефтьнинг солиштирма иссиклик сигими – с1=2000 Ж/кг·К
  • Нефтьнинг иссиклик утказувчанлик коэффициенти – λ1=0,14 Вт/м·КР=10,3 атм, Т=1790С да иситувчи бугнинг физик – кимёвий хоссаларини топамиз:
  • Иситувчи бугнинг солиштирма бугланиш иссиклиги – r=2117·103 Ж/кг
  • Иситувчи бугнинг зичлиги – ρ2=917 кг/м3
  • Иситувчи бугнинг динамик ковушкоклик коэффициенти – μ2=0,000185 Па·с
  • Иситувчи бугнинг иссиклик утказувчанлик коэффициенти – λ2=0,684 Вт/м·К
  • Иссиклик хисоби.
  • Нефтьни иситиш учун зарур булган иссиклик микдори:
  • Бу ерда:
  • 20 т/соат=20 ·1000/3600=5,55 кг/с
  • Нефтьнинг сарфи. 5% иссиклик йукотилишини хисобга олган холда иситувчи бугнинг сарфи:
  • Ўртача температуралар фарки.
  • Температуралар схемаси:
  • Нефть коррозион актив булганлиги сабабли кобик трубали иссиклик алмашиниш курилмасининг труба каналларида харакатланади.
  • Нефтьнинг труба каналларидаги окиш режимини аниклаймиз:
  • Нефть учун Прандтл критерийсини топамиз:
  • Утиш режими учун Нуссельт критерийсини куйидаги тенглама оркали аниклаймиз:
  • Nu=0,008 ·Re0,9 ·Pr0,43 =0,008 ·48520,9 ·1,490,43 =19,7
  • Нефть учун иссиклик бериш коэффициенти:
  • Соатига 3700 кг сарф билан ўтиш вақтида метил спирт 100С дан 500С гача иситилмоқда. Иссиқлик алмашиниш қурилмаси диаметри 16х2 мм ди 19 трубалан иборат ва унинг трубалари ичидан суюқлик харакат қилмоқда. Агарда девор температураси 600С деб қабул қилинса, иссиқлик бериш коэффиуиенти ни аниқланг.
  • Берилган:
  • 30
  • 60

Download 358 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish