Volume ǀ issue ǀ



Download 3,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet221/355
Sana01.06.2022
Hajmi3,13 Mb.
#624964
1   ...   217   218   219   220   221   222   223   224   ...   355
Bog'liq
volume-2-issue-4 (1)

“О дозволении 
Московским купцам Сухареву и Беляеву завести фабрику для делания 
красок кармина, бакана и прочих”
номли расмий ҳужжат қабул қилинган
[1]. 
Мазкур имтиёзларни назарда тутувчи
муҳофаза
ҳужжати
рус тарихидаги илк ноу
-
хау эгасига монопол ҳуқуқни тақдим қилган расмий ҳуқуқий
ҳужжат
саналади. 


CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL 
OF SCIENTIFIC RESEARCH 
ISSN: 2181-2489 
VOLUME 2 
ǀ
ISSUE 4 
ǀ
2022
Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) 
Passport: 
http://sjifactor.com/passport.php?id=22230
  
 
219 
UZBEKISTAN |
www.caajsr.uz
 
 
Кейинчалик ушбу тенденциянинг давоми ўлароқ 1751 йил 25 октябрда 
“О 
привилегии купцам Тавлеву, Дедову, Волоскову и Комолову на заведение 
фабрики для делания из Российских материалов синей брусковой кубовой 
краски”
[2] 
номли сенат ҳужжати қабул қилинган. Шу даврдан бошлаб ишлаб 
чиқариш сирини ошкор этишни таъқиқловчи, ҳуқуқ эгасининг ноу
-
хауга бўлган 
устувор ҳуқуқларини ҳимоя қилишга қаратилган ёзма манбалар шаклланган.
Ихтиролар учун имтиёзларни назарда тутувчи яхлит кўринишдаги қонун 
1812 йил 17 июнь куни қабул қилинган ва у 
“О привилегиях на разные 
изобретения и открытия в художествах и ремеслах”
деб номланган
[3].
Санаб 
ўтилган манбалар рус давлатчилигида ноу
-
хау институти кириб келиши ва 
ривожланишига туртки бўлган. Мазкур кўринишдаги тартиб
-
таомиллар Россия 
инқилоби давригача сақланиб қолинган.
Советлар даврида “тижорат сири”га бўлган қарашлар ўзгарган. Уларнинг 
фикрича ишлаб чиқаришдаги ютуқлар иттифоқ мамлакатларда тенг жорий 
қилиниши 
керак 
бўлган. 
Советларнинг 
бу 
қарашлари 
1930 йилдаги Бутуниттифоқ Коммунистик Партиясининг
(БКП(б)

XVI съездида 
эълон қилинган ва “тижорат сири”га қарши кураш бошланган
[4]
. Унга кўра ҳар 
қандай корхоналар олдига “тажриба алмашиш” мажбурияти қўйилган.
Лекин, совет даврида интеллектуал фаолият тўхтаб қолмаган. Интеллектуал 
ҳуқуқ концепциясини ишлаб чиққан махшур рус ҳуқуқшунос олими 
В.А.Дозорцев ўзининг фикрида: 
“Албатта, бу даврдаги қаршиликларига қарамай 
ишлаб чиқариш сирлари мавжуд эди, бироқ категория жиҳатдан ҳуқуқий 
характерга
 
эга
 
бўлмаган”
[5] 
дея таъкидлайди

Ташки муносабатларда ҳам халқаро билим ва тажриба алмашинуви олиб 
борилиб, СССР Ташқи савдо вазирлиги қатор хорижий компаниялар билан Бош 
келишувлар (Генеральные соглашения) имзолаган. Бундай келишувлар СССР Фан 
ва техника давлат қўмитаси томонидан ҳам тузилган ва ушбу келишувларнинг 
предмети
асосан ноу
-
хау бўлган.
1960 йилдан 1980 йилга қадар 100 дан ортиқ 
бундай келишувлар қайд қилинган
[6]. 
1980 йиллар охири 1990 йиллар бошида интеллектуал мулкка бўлган 
советларнинг қарашлари ўзгара бошлади. 

Download 3,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   217   218   219   220   221   222   223   224   ...   355




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish