Вирусологиядан саволлар рўйхати Азотнинг табиатдаги айланиши



Download 71,22 Kb.
bet1/5
Sana19.04.2022
Hajmi71,22 Kb.
#564086
  1   2   3   4   5
Bog'liq
Вирусологиядан саволлар


Вирусологиядан саволлар рўйхати

  1. Азотнинг табиатдаги айланиши.

  • Azot barcha tirik organizmlarning omon qolishi uchun muhim bo'lgan asosiy oziq moddalardan biridir. Bu ko'plab biomolekulalarning, jumladan oqsillar, DNK va xlorofillning zarur tarkibiy qismidir. Azot atmosferada dinitrogen gazi (N2) sifatida juda ko'p bo'lsa-da, u ko'pchilik organizmlar uchun bu shaklda deyarli mavjud emas. Azot dinitrogen gazidan ammiakga (NH3) aylantirilgandagina u o’simliklar o’zlashtiraoladigan holatga keladi.

  1. Аммонификация жараёни.

  • Аммонификация натижасида оқсиллар парчаланганда сув, карбонат ангидрид, аммиак, водород сульфид, метилмеркаптан (СН3SН) ҳосил бўлади. Ёқимсиз ҳидли индол, скатол ҳам ҳосил бўлади. Бунда оқсилларга энг аввал протеолитик ферментлар таъсир этиб, пептонлар, полипептидлар ва аминокислоталар ҳосил қилади. Аммонификацияда оқсилларнинг парчаланиши икки йўл билан боради: биринчидан, аминокислоталар бактериялар ҳужайрасининг тузилиши учун сарфланади; иккинчидан, аминокислоталардан углерод манбаи сифатида фойдаланилади. Бу процессда ҳосил бўлган ортиқча NН2 группа NН3 га айланади ёки NН3 органик кислоталар билан боғланади:

RCH(NН2)COOH → nСО2 + mН2О + NН4ОН ёки
СН3(NН2)СООН + О2 → СН3СОСООН + NН3
аланин пироузум кислота аммиак

  1. Нитрификация жараёни.

Аммонификация процессида ҳосил бўлган аммиакнинг бир қисми ўсимликлар томонидан ўзлаштирилса, қолган қисми нитрификация процессида азот кислотагача оксидланади. Нитрификация процессида иштирок этадиган бактерияларни 1889 йилда Виноградский кашф этган. Бу процесс икки фазада боради:
Биринчи фазада Nitrosomonas иштирок этади ва NН3 ни HNО2 гача оксидлайди:
2NH3 + ЗО2 →2НNО2 + 2Н2O + 658 кЖ
Иккинчи фазада Nitrobacter иштирок этади. У НNO2 ни НNОз гача оксидлайди:
2НNО2 + O2 = 2НNО3 + 180 кЖ



  1. Денитрификация жараёни.

Денитрификация процесси нитрификация процессининг акси бўлиб, бунда боғланган азот яна атмосферага эркин ҳолда қайтади. Бу процесс бевосита ва билвосита бўлади, чунки ниҳоятда хилма-хил процесслар натижасида нитратлардан молекуляр азот ҳосил бўлиши мумкин. Денитрификация ҳам оксидланиш, ҳам қайтарилиш процессидир.

Download 71,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish