Вазирлиги



Download 1,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/50
Sana23.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#139185
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50
Bog'liq
muhandislik geologiyasi

Ер шарининг тузилиши. 
Ернинг ички тузилишини ўрганиш катта илмий ва амалий аћамиятга эга. 
Зилзилларни ўрганиш ернинг массасини ва зичлигини аниќлашга имкон 
беради. Шу билан бирга планетамизнингг концентрик ќабиќлардан 
тузилганлиги ва унинг ќуйидагилардан:ядро, оралик ќобиќлар ва литосфера 
ќаби ќатламлардан иборат эканлиги маълум бўлди. 
Ер шарининг бир неча 
концентрик 
ќобиклардан 
иборат 
эканлиги, 
унинг 
зичлиги сиртидан марказга 
ќараб 
ошиб 
бориши 
кузатилган. Бу ќобиќлар 
йиѓиндиси 
геосфера 
дейилади. 
Геосфера 
ўз 
навбатида 
юќорида 
таъкидлагандек атмосфера
гидросфера, биосфера ва 
литосфера деб 
аталувчи 
ќатламлардан иборат. Ер 
марказий ќисми эса ядро деб 
аталади. (1-расм) 
Ер 
шарини 
ўраб 
турган 
ћаво 
ќатлами 
атмосфера деб аталиб, у ўз 
навбатида 
тропосфера, 
стратосфера ва ионосфера ќатламларидан ташкил топган. 
Тропосфера атмосферанинг ќуйи термодинамик ќибиѓи бўлиб; калинлиги 
7..10 км. Унинг таркибида 75,5 % азот,23,2 % кислород, аргон карбонат кислота 
гази, сув буѓлари ва бошќа газлар 1,3 % ташкил этади. Тропосфера атмосфера 
массасининг 90% ташкил этади. 
Стратосфера ќатлами ќалинлиги 80..85 км. Стратосферада азот, гелий ва 
водород газларинг миќдори ошса, оѓир газлар – кислород, аргон, карбонат 
кислотаси гази ва бошќаларнинг миќдори ќамаяди. 



Ионосфера ќатлами стратосфера устида жойлашган бўлиб, 
атмосферанинг энг ќалин (80..1000 км) ќатлами ћисобланади. Ионосфера газлар 
жуда ћам сийраклашган бўлиб, унинг таркибда енгил газлардан – водорорд ва 
гелий ўчрайди. 
Гидросфера. 
Ернинг сув ќатламига денгиз, океан, дарё сувлари ћамда Арктика ва 
Антарктида материкларидаги музликлар киради. Гидроосфера сувлари билан ер 
ости сувлари узвий боѓлиќдир. 
Гидросферанинг геосфералардан фарќи у ернингг (туташ ќабиќларини 
ташкил эта олмаслигидадир. У ер юзасининг 70,8% ини, аъни 361 млн км
2
майдони (ернинг ќуруќлик ќисми 29,2%ни, яъни 149 млн км
2
майдонни ташкил 
этади) эгаллайди. Гидросфера ќатлами ўзининг таркиб топган ваќтидан буён 
сувларнинг айланма ћаратланиши билан характерланади. Гидросфера ерда 
ћаётнинг пайдо бўлишига асосий омилдир. 

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish