Вазирлиги


 ГЕОЛОГИЯДАН УМУМИЙ МАЪЛУМОТЛАР



Download 1,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/50
Sana23.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#139185
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50
Bog'liq
muhandislik geologiyasi

2. ГЕОЛОГИЯДАН УМУМИЙ МАЪЛУМОТЛАР 
Геология фани ернинг устки ќисмни ўрганиш билан бирга унинг ички 
ќисмини ва ундаги мавжуд ћодисаларнинг ривожланиш ќонуниятларини ћам 
ўрганади. 
Режа: 
11. 
Ер шарининг шакли тўѓрисида тушунча 
12. 
Ер шарининг тузилиши тўѓрисида тушунча 
13. 
Геосфера тўѓрисида маълумот 
14. 
Литосфера тўѓрисида маълумот 
15. 
Атмосфера ва уни таркиби тўѓрисида маълумот 
16. 
Литосферанинг термодинамикавий ќобиќлари тўѓрисида тушунча 
17. 
Ернинг иссиќлик режими тўѓрисида маълумот 
18. 
Ер ќобиќлари тўѓрисида тушунча 
19. 
Ернинг ќисмлардаги ћароратлар тўѓрисида тушунча 
20. 
Ер ќабиѓининг химиявий таркиби 
Фойдаланилган адабиётлар 
4. 
Й. Эргашев «Инженерлик геолоияси ва гидрогеология» Тошкент – 
Ўќитувчи – 1990 
5. 
С. Зохидов «Инженерлик геологоияси» Тошкент – Ўќитувчи - 1988 
Ер шарининг шакли. 
Эрамиздан 530 йил аввал Пифагор ерни шар шаклида деган эди. Лекин, 
шунга ќарамасдан, ернинг шарсимонлиги фанда Магеллан саёћати (1519-
1523)дан кейингина тасдиќланди. XVII асрда Ньютон, Гюйгенс ернинг шар 
шаклида бўлишига шубћа ќилдилар ва уларнинг фикрича, ер ћеч ќачон суюќ 
ћолатда бўлмаган ћамда шар шаклига кирмаган, балки марказдан кочирма куч 
конунига биноан ер эллипсоид шаклида бўлса керак деган фикрни майдонга 
ташладилар. 



Оћирги йилларда олинган маълумотлар шуни кўрсатадики, ернинг юзаси 
маълум бўлган геометрик шаклларнинг бирортасига ћам тўѓри келмайди, у 
ўзига хос шаклга эга. Ер юзасини ўлчаш ћам худди шундай фикрга олиб 
келади. Бу ўлчашлар натижасида ернинг ћаќиќатан ћам эллипсоид шаклига 
яќинлиги аниќланди. Лекин унинг юзаси геометрия ќоидаси жићатидан 
эллипсоид шаклига мос келмайди? Материкларнинг кўтарилганлиги, денгиз ва 
океанларнингг чўкканлиги ер юзасининг ўзига хос шаклга эга эканлигини 
кўрсатади. Янги маълумотларга кўра, ер меридианининг узунлиги 40008,548 
кмни, экваторининг узунлиги эса 400075,704 кмни ташкил этади. Ернинг ўртача 
радиуси – 6371,221 кмга тенг. Ернинг сатћи – 510 млн. км
2
. Ернинг ћажми – 
108304 млн. км
3
. Ернинг массаси эса 5,96*10
24
кг га тенг эканлиги аниќланган. 

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish