Вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги


- жадвал  Ерни чигит экиш технологиясига қараб олинган пахта xосили, ц/га



Download 8,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet199/308
Sana25.02.2022
Hajmi8,21 Mb.
#283922
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   308
Bog'liq
1kitob

2- жадвал 
Ерни чигит экиш технологиясига қараб олинган пахта xосили, ц/га 
№ 
Тажриба вариантлари 
қайтариқлар бўйича 
Ўртача 
xосил-
дорлик 
Фарқи, ц/га 
I II III 

Чигитни текис ерга экиш 
(назорат) 
28,1 27,6 27,0 27,5 
--- 

Чигитни кузда олинган пуштага 
экиш 
30,6 29,0 28,9 29,8 
2,3 

Чигитни баxорда олинган 
пуштага экиш 
31,7 30,3 29,6 30,7 
3,2 

Чигитни пленка остига экиш 31,6 32,8 29,8 
31,6 
4,1 
Чигитни пуштага экиш бугунги кунда муҳим агротехник тадбир бўлиб ҳисобланиши билан бир 
қаторда юқори xосил олиш гарови ҳамдир. Баxорги табиат инжиқликларини бартараф этиб тўлиқ 
гектар xосил қилган фермер кейинги агротадбирларни ўз вақтида ва муддатида олиб борар экан 
юқори xосил олишга асос яратади десак хато бўлмайди. 
Фойдаланилган адабиётлар. 
1. Обидов Қ, Султонов М «Пахтачиликда Андижон услуби» Т. 1996 й. 8-9 б. 
2. Рыжов С.Н., Кондратюк В.П., Погосов Ю.А. «Ғўзани жўяк ва пушталарда ўстириш». Т. «Фан» 
1984 й. 36-40 б, 43-47 б. 
3. Тўхташев Б.Б., Бобоназаров ~ «Андижон услуби-имкониятлар мактаби». Андижон қишлоқ 
хўжалиги институти илмий мақолалари тўплами 2002 й. 35-37 б. 
 
МУСТАҚИЛЛИК ЙИЛЛАРИДА ЎЗБЕКИСТОНДА АГРАР СОҲАДА АМАЛГА 
ОШИРИЛГАН ИСЛОXОТЛАР ВА ЎЗГАРИШЛАР ЖАРАЁНИ 
 
З.Б.Жунаев 
Навоий ДПИ 
 
Буюк неъмат – истиқлол, жамиятнинг барча жабаxаларида бўлгани сингари, иқтисодиётнинг энг 
муҳим тармоқларидан саналган аграр соҳада ҳам туб ўзгаришлар, янгиланишлар жараёнини бошлаб 
берди. Албатта, бу жараён осон кечмади, чунки мустақиллик арафасида ва мустақилликнинг 
дастлабки йиллари юртимизда бир мунча оғир аxвол мавжуд эди. Маълумки, собиқ шўролар тузуми 
исканжасида бўлган даврда Ўзбекистон, асосан, пахта етиштиришга ихтисослашган бўлиб, СССРда 
етиштирилган пахтанинг учдан икки қисмини яратиб, СССР саноат марказларининг ва, xатто, бутун 
социалистик тизимнинг хомашё базасига айланиб қолган эди. Республиканинг барча иқтисодий 
ресурслари пахта комплекси деб аталган мажмуага йўналтирилиб, хўжаликнинг бошқа соҳалари 
эътиборсиз қолдирилди. Пахта яккаxокимлигининг вужудга келиши оқибатида республиканинг дон 
ва ундан олинадиган ўта муҳим озиқ-овқат хом ашёси турлари, гўшт ва сут бўйича, яъни энг зарур 
озиқ-овқат таъминоти бўйича марказга, бошқа республикаларга қарамлиги вужудга келган эди. 
Оқибатда аxолини озиқ-овқат маxсулотлари билан таъминлашда жиддий қийинчиликлар вужудга 
келди. Пахта яккаxокимлиги туфайли илмий жиxатдан асосланган алмашлаб экиш тизими бузилди, 
ер ўз xосилдорлигини йўқота борди, сув ресурсларининг етишмовчилиги кучайди
1
. Мана шундай бир 
шароитда мамлакатни мушкул аxволдан чиқаришга қодир бўлган доно йўлбошчини Оллоxнинг ўзи 
259


хақимизга ато этди. Эндигина Республика раxбарияти тепасига келган Ислом Каримов раxбарлигида 
бошланган ислоxотлар туфайли бир-икки йилда аxвол аста-секин ўнгланди, пахта майдонлари 
қисқарди. Хусусан, 1987 йилда 2 миллион 108 минг гектар ерга чигит экилган бўлса, 1990 йилда 1 
миллион 826 минг гектар ерда пахта етиштирилди. Суғориладиган ерларни пахтадан бўшатиб олиш 
жамоа ва давлат хўжалиги xудудларида томорқа участкаларини кенгайтириш ва якка тартибда уй-
жой қуриш учун ер ажратиб бериш каби катта ижтимоий масалани қисман xал этиш имконини берди. 
Шуниси диққатга сазоворки, пахта xосилдорлигининг ортиши (гектар ҳисобига 23,1 центнердан 27,7 
центнерга етиши) туфайли ялпи пахта етиштириш камаймади. Пахтачилик бундан буён ҳам қишлоқ 
хўжалигининг асосий тармоғи бўлиб қолаверади, лекин пахта яккаxокимлигига қайтилмайди деб, бу 
соҳа истиқболини белгилаб берди Юртбошимиз
2
.
Қишлоқ хўжалиги соҳаси, унинг тармоқларини янги иш услубига ўтказаётган ислоxотнинг асосий 
мақсади – авваламбор, деxқонларнинг ишдан манфаатдорлигини тубдан ўзгартириш, ўз меҳнатининг 
xосили, пировард натижасини биринчи навбатда уларнинг ўзига қайтариш, турмуш даражасини, 
савиясини кўтаришдан иборат эди. Шунга асосланиб, жамоа ва давлат хўжаликларини тубдан 
ўзгартириб, шахсий, кооператив ва деxқон-фермер хўжаликларига кенг кўламда йўл очиб бериш 
масаласи кун тартибига қўйилди. Шу ўринда муxтарам Президентимиз Ислом Абдуғаниевич 
Каримовнинг қуйидаги сўзларини алоxида таъкидлаш ўринлидир: “Бутун аграр сиёсатнинг муҳим 

Download 8,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   308




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish