Вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги



Download 8,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet191/308
Sana25.02.2022
Hajmi8,21 Mb.
#283922
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   308
Bog'liq
1kitob

Литература 
1. А.П.Бойко. // Иммунорегулирующая роль хитозана и его биологическая эффективность в 
отношении комплекса болезни озимой пшеницы. // Защита и карантин растений. Сборник науч. тр. 
ГСХА.– Ставрополь 2000.- С.48-53. 
2. С.А.Доброхотов. // Нарцисс в теплицах против нематоды. // Защита и карантин растений. 
2000.- № 4.- С.21. 
3. С.Ш.Рашидова, Р.Ю.Милушева. // Хитин и хитозан // Bombyx mori: Синтез, свойства и 
применение. Ташкент.- ФАН. 2009.- С.246. 
4. Е.Э.Куприна // Разработка и оценка свойств биологически активной добавки в почву на основе 
хитина, полученного электрохимическим способом. // Микология и фитопатология. 2001.- Т. 36.- 
Вып. 4.- С. 63-69. 
5. Т.А.Евстегнеева. // Действие фитоактивного хитозана и салициловой кислоты на устойчивость 
растений картофеля к вирусу. // Вестник защиты растений.- 2012.- № 2.- С.27-33. 
6. В.И.Максимов, А.Т.Крушев, С.Н.Савченков. // Новый субстрат для скрининговых измерений 
хитинолитической активности. // Биотехнология.- 1992.- № 4.- С.60-62. 
7. В.Б.Удалова, В.П.Быков, Н.Н.Корнакова. // Хитозан для борьбы с галовой нематодой в 
защищенном 
грунте. // Защита 
растений.- 1995.- № 6.- С. 12-13.
244


 
УРУҒЧИЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ПОЛИМЕРЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ 
 
Л.Жамолова, Ф.Т.Абдуллаев, А.Нишонова 
ТошДАУ 
 
Республика иқтисодиётининг етакчи тармоқларидан бири бўлган қишлоқ хўжалиги амалиётида 
xосилдорликка эришиш учун ўсимликларни ўсишини таъминлаш ва ҳимоялашнинг кимёвий 
воситаларидан кенг фойдаланилади. Уларга фитогармонлар ва уларнинг суний турдошлари, 
ўсимликларни озиқлантириш микроэлементлари, бактерицидлар, фунгицидлар, акарацидлар ва 
бошқа физиологик фаол бирикмалар киради. 
Бундай кимёвий моддалар онтогенезнинг турли босқичларида ўсимликлар уруғларига ишлов 
беришда ишлатилади. 
Пестицидларнинг қўлланилиши уларнинг инсон ва атроф – муxит экологиясига аксарият xолларда 
жиддий таъсир кўрсатиши билан боғлиқ. Бугунги кунда тадқиқотчилар олдида турган муҳим вазифа 
экиш олдидан уруғларга физиологик фаол бирикмалар билан ишлов бериш усулларини 
оптималлаштириш ва экологик хавфсизлигини таъминлашдир. Мустақиллик йилларида 
Республикамизда бир неча самарали технологиялар ишлаб чиқилди, улар орасида ўсимликлар 
уруғларига биологик фаол полимерлар билан ишлов бериш бирмунча фойдали эканлиги намоён 
бўлди. 
Таъсир этувчи моддаларни ташувчи ҳамда биологик фаол полимерлар сифатида таъсир этиш 
доираси кенг бўлган полимерлар ва улар асосида ишлаб чиқилган полимерли композициялар 
ёрдамида уруғларга экиш олдидан ишлов бериш усуллари, тадқиқотчилар ва қишлоқ хўжалиги 
ходимлари диққатини янада жалб этмоқда. 
Уруғларга ишлов беришнинг бу усуллари капсуллаш деб номланиб унинг қўллаш технологияси 
академик С.Ш.Рашидова раxбарлигида ЎзР ФА Полимерлар кимёси ва физикаси институти олимлари 
томонидан ишлаб чиқарилган. 
Полимерларни ва полимерли композицияларининг уруғчиликда ҳамда уруғларга ишлов беришда 
самарали фойдаланилиши, яъни капсуллашга боғлиқ бўлган қатор жиxатлар мавжуд: Полимерлар ва 
полимерли композициларининг физик - кимёвий xоссаларини ўрганиш асосида уларни танлаш 
принципларини ишлаб чиқиш. Уруғларда полимерли қопламаларни роли ва таъсир этиш 
механизмини тушиниш, уларни қишлоқ хўжалиги экинлари уруғларини ўниб чиқиши асосида ётувчи 
ўсимликлар ўсишига ва xосилдорлигига таъсир этувчи механизмларини тушинтириш каби қатор 
вазифалар қуйилади. 
Қишлоқ хўжалиги экинларига ишлов бериш учун полифункционал полимерли тизмлар яратиш 
асосида сувда эрийдиган полимерларнинг ноёб xоссалари, xусусан, собцион, алгегион ва комплекс 
xосил қилучи xоссалари ётади. Бунда қишдоқ хўжалиги экинлари уруғларини капсуллашнинг 
экологик хавфсиз технологиясини яратишда xал қилувчи аҳамиятга эга бўлган сувда эрувчи 
полимерларнинг биосимирилувчанлигини ҳисобга олиш лозим. 
Тадқиқот объектлари сифатида полисахаридлар – хитозан, целлюлоза, пектин ва уларнинг 
xосилалари танланди. Танлов целлюлоза, пектин ва хитозан асосидаги полисахаридларнинг сувда 
эрувчанлигига биосимирилишга учрашига, заҳарли эмаслигига, карбоксиметилхитозан, хитозан 
аскорбати, карбоксиметилцеллюлоза – хитозан, пектин – хитозанларининг полимер – полимер 
аралашмаларини, Co
+2
, Cu
+2
, Fe
+3
, Ni
+2
ва Zn
+2
ионлари билан полимерметаллокомплексларининг 
синтез реакцияларида реакцион фаоллигига асосланган [1].
Пилла ғумбаги таркибидан ажратиб олинган хитиндан хитозанни олиш усули қуйида келтирилган 
[2-6]. 
245


O
HO
O
CH
2
OH
NH
O
O
CH
2
OH
NH
O
HO
CO
CH
3
CO
CH
3
+ NaOH
- CH
3
COONa
O
HO
O
CH
2
OH
NH
2
O
O
CH
2
OH
NH
2
HO
O
хитин
хитозан
Хитозанни карбоксиметиллаш реакцияси қуйидаги (1) ва (2) схемаларда кўрсатилган [7]. 
O
O
CH
2
OCH
3
COONa
O
OH
NH
4
(OH, NHCOCH
3
)
O
OH
NHCH
3
COONa
O
CH
2
OH
(1)
(2)
N-Карбоксиметилхитозан О-Карбоксиметилхитозан 
Уруғларни биологик фаол полимерлар билан капсуллаш технологияси уларнинг экиш сифатини 
йуқатмасдан, уруғларни узоқ сақланишини таминлашга имкон беради. Уруғларни экишда уларнинг 
унимдорлигин оширишга ва ривожланишдаги физиологик – биокимёвий жараёнларни 
тезлаштиришда, аниқ уялаб экиш ва сарфини камаишига, ўсимликларни турли об – xаво шароитлари 
(ҳароратни кескин ўзгаришлари, намлик ва патогенли микроорганизмлар таъсири)га чидамлилигини 
оширишга, биологик фаол полимер билан капсулланган ўсимлик уруғида бактерицид, фунгицид ва 
биостимулятор, физиологик жараёнларга таъсир этувчи микроэлементлар ва биофаол моддалар 
xоссаларининг мужассам бўлишига олиб келади. 
Ғуза уруғини капсуллашда полимер асосидаги дориловчи восита Ўзхитанни бир неча йил 
давомида қўллаш xосилдорлигини 5 центнергача ошишига олиб келди. Xозирда Республикада 1 млн. 
гектарга яқин майдонларда капсулланган уруғдан экилмоқда [8]. 

Download 8,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   308




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish