Вазирлиги Бухоро Давлат Университети



Download 2,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/45
Sana01.07.2022
Hajmi2,05 Mb.
#725917
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   45
Bog'liq
evropa va amerika davlatlari yangi tarixi 1640-1918 jillar

Изоҳ талаб сўзлар: 
1 . Олигархия (грекча)- эксплуататорлик давлати бошқармасининг бир
шакли. Бунда ҳокимият бир тўда бойлар қўлида бўлади. 
2.Монополия (грекча)- бирор насра ишлаб чиқариш ѐки бирор нарса билан 
савдо қилишда бир кишининг ѐки давлатнинг танхо ўзида бўлган имтиѐзли 
ҳуқуқ. 
3.Империя (лотинча)- император бошлиқ монархия давлати. 
4.Эсплуатация (французча)-босиб олиш,эзиш. 
5.Монархия (грекча)-давлат ҳокимиятининг энг мустабид формаси бунда 
ҳокимият бир киши қўлида бўлади . 


306 
6.Конвенция (лотинча)- битим шартнома давлатлар ўртасида махсус
масалалар бўйича тузилган халқаро шартнома. 
7.Территория (русча)- ҳудуд жой. 
8.Экспанциячилик - яъни мустамлакачилик.
9.Диктатура (лотинча)- чекланмаган ҳокимят. 
10Протокол (русча) - баѐннома. 
11.Контрбуция - урушда мағлубиятга учраган томондан ғолиб томонга 
тўланадиган харажатлар пули. 
12.Агрессия (лотинча) - тажовуз уруш очиш.
13.Кризис (инглизча) - инқироз. 
14.Протекторат (лотинча) - капитализм ва имперализм даврида заифроқ
мамлакатларни мустамлака асоратига олишнинг бир усули. 
15.Капитал (лотинча)-сармоя қўшимча қиймат йиғиндиси. 
16.Буржуа (французча)- феодализм даврида ўрта табақа вакили. 
17.Буржуазия (французча)-мулкдор савдогарлар. 
18.Эмиграция - муҳожирлик, сиѐсий ва иқтисодий сабабларга кўра,
мажбурий бошка мамлакатга бориб яшаш. 
Такрорлаш саволлари: 
1. XIX аср охирида капиталистик давлатлар ўртасида халқаро муносабатлар 
қандай характерланади? 
2. 1— жахон уруши арафасида капиталистик давлатлар ўртасидаги 
иқтисодий алоқалар қандай эди? 
3. Ривожланаѐтган давлатларнинг мустамлакачилик сиѐсати қандай амалга 
оширилди? 
4. 1— жаҳон урушини келтириб чиқарган асосий омил нима? 
5.Қайси давлат XIX-асрда ҳар томонлома иқтисодий ижтимоий сиѐсий ва
мустамлакачилик сиѐсатига алоҳида эътибор берди? 
6.АҚШнинг XIX – аср охири XX - аср бошларидаги мустамлакачилик 
урушлари асосан қайси ҳудудларда олиб борилди? 


307 
7.АҚШнинг Узоқ Шарқдаги экспансиячилик сиѐсатининг маркази қайси давлат 
бўлди? 
8.Уруш арафасида Франциянинг ўз олдига қўйган мақсади нима эди? 
9. XX аср бошларида Германиянинг ижтимоий иқтисодий ва сиѐсий 
аҳволи қандай эди? 
10.Уруш арафасида Германиянинг энг кучли рақиби қайси давлат бўлиб 
қолди? 
11.1900-йил Хитойда қандай воқеалар юз берди ва унинг оқибатлари 
нималарга олиб келди? 
12.Францияни Англия билан яқинлашишига нима туртки бўлди? 
13.Россиянинг қуролли кучлари ва маблағлари 90- йиллар охирида қайси 
ҳудудга жалб қилинди? 
14.Франция ва Италия давлатлари ўртасида қачон битим тузилди? 
15.1900 - йилги битимнинг асосини нима ташкил қиларди ? 
Адабиётлар: 
1.Борьба за Тихий океан. М., 1972, 
2.Ерусалимский А.С.Внешная 
политика и дипломатия Германского 
империализма в конце 19 в. М., 1986. 
3.История дипломатии. Том 2. М., 1982. 
4.Международна отношения на Дальнем Востоке (1789-1870).Под. Ред. Жукова 
М. М, 1982. 
5.Хвостов В.М. Франко русский союз и его историческое значение. М., 1983. 
6.Манфред А.З. Внешняя политика Франции 1789-1870 гг. М., 1982. 
7.Новая и новейшая история. М., 1991. 
8.Всемирная история 28-30 томах. Минск 1999. 
9.Манфред А.З. Внешяя политика Франции 1970-1891 гг. М,, 1987, 
10. 
Нарочницкий А.Л.Колониальная политика капиталистических держав на 
Дальнем Востоке 1860-1895 гг. Изд.2.М., 1989. 

Download 2,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish