В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х


Россия им портидаги савдо тўсиқларини кам айтириш реж аси9



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet185/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

Россия им портидаги савдо тўсиқларини кам айтириш реж аси9
Йил
Озиқ-овкаг
товарлари
Ставкалар
Йил
Саноат товарлари
Ставкалар
Жорой
Янги
Жорий
Янги
2012
Мол гўшти
15
0
2013
Дизелли двигатель
5-10
2-9
2013
Гуллар
15
5
2014
Руда ва ўғит
10
3-6,5
2014
Мевалар
5-10
0-5
2015
Металл прокати ва 
компьютерлр
10-20
1,5—
10
Сабзавотлар
15-18
10-15
2016
Профюм ва бугли 
қозовлар
15
7,5
2015
Сут
20-25
10-15
2017
Музлаткичлар ва 
мотоцикллар
20
10-15
Шарбатлар
15
10
2018
Этилевгликоль, 
портловчи моддалар
10-20
5 ,5-
6.5
2016
Спиртли
ичимликлар
20
12,5
2019
Эски ва яаги 
автомобиллар (5—7 
йил хизмат қилган 
автомобиллар)
25
20
1
2017
Пишлоқ
15-25
0
2018
Пиво
0,06
евро
0,018
евро
2020
Чўчқа гўппи
65
25
Демак, Россия ташқи савдо сиёсатини ЖСТ меъёрларига тўлиқ 
ўтказиш учун 8 йил талаб қилинади. Бу даврда озиқ-овқат маҳсулотларида 
импорт божининг кескин пасайиши гўшт ва гўшт маҳсулотларига 
тааллуқлидир. Агар 2012 йилда мол гўнгги импортидан ундириладиган бож 
15% дан 0% гача туширилса, 2020 йилга келиб чўчқа гўшти импортидан 
ундириладиган бож 65% дан 25% гача туширилади. Саноат маҳсулотлари 
импортида божхона божлари ўртача деярли икки баравар пасайтирилади. 
Бундай ўзгаришларда Россиянинг ички ишлаб чиқарувчилари инқирозга 
учрамасликлари учун ўз фаолиятлари самарадоряигини оширишлари керак
9 Бутрин Д , Нетреба П., Сапожков О. Обязательства длительного срока хранения. //Коммерсантъ, №238, 
20.12.2011. С. 6.
258


бўлади. Бу ислоқотларнинг натижасида Россиянинг жаҳон бозоридаги 
ўрни қатор товарлар бўйича ўзгариши мумкин.
Ш унингдек, Россия ЖСТга аъзо бўлиш жараёнида бир қатор 
мажбуриятларни нг шартли кўринишига эга бўлишга эриша олди. Мисол 
учун, қора ва рангли металломлар ва мис катодлари бўйича музокаралар 
боши берк кўчага кириб қолганди. Шу сабабли Россиянинг ЖСТга аъзо 
бўлишида бу турдаги товарлар бўйича Россиянинг мажбурияти шартли 
кўринишга эга. Актга биноан Россия ЖСТга аъзо бўлгандан кейин 
юқорида айтиб ўтилган товарлар бўйича экспорт божларини оширадиган 
бўлса, бошқа аъзо мамлакатлар икки томонлама ва кўп томонлама 
мажбуриятларининг бир қисмидан воз кечишлари мумкин бўлади.
Демак, Россия Ж СТга аъзо бўлиш жараёнида ўз зиммасига катта 
мажбуриятларни олди ва шу сабабли мамлактнинг ЖСТга аъзо бўлиши 
унинг 
кейинги 
макроиқтисодий 
ривожланишига 
қандай 
таъсир 
кўрсатишини баҳолаш муаммоли масаладир.
14.4. У збекистон в а Р оссия иқтисодий ал о қал ар и и и н г ривож ланиш и
Ўзбекистон ва Россия ўртасидаги иқгисодий ҳамкорлик алоқалари 
иккала мамлакат ўртасида 1992 йил 20 мартда ўрнатилган дипломаток 
муносабатлардан кейин бошланди. Узбекистон ва Россия ўртасида 
иқшсодий муносабатлар узоқ муддатли стратегик аҳамиятга эга. 1991 
йилдан ҳозирга қадар Узбекистон ва Россия ўртасида 160 дан ортиқ 
халқаро шартнома ва 40 дан ортиқ бошқа ҳужжатлар имзоланди.
Узбекистон ва Россия иқтисодий алоқалари икки ва кўптомонлама 
келишувлар асосида амалга оширилади. Икки томонлама келишувларнинг 
асосини 1992 йил 13 ноябрда қабул қилинган “Савдо муносабатлари 
тўғрисидаги” келишув ташкил этади.
Россия Узбекистоннинг стратегии савдо ҳамкорларидан ҳисобланади. 
Икки мамлакат ўртасида савдо муносабатлари жадал суръатларда 
ривожланиб бормокда. 2000 йилдан бошлаб ўзаро йиллик савдо айланмаси 
1 млрд. доллардан ош иб кетди. Жумладан, 2000-2010 йилларда 'Узбекис­
тон ва Россия таш қи савдо айланмаси 6,3 мартага ошди. Узбекистон 
экспортёрлари учун Россия ички бозори катга аҳамият касб этади. 2010 
йилда икки мамлакат ўртасидаги ташқи савдо айланмаси 6,371 млрд. 
долларни ташкил этиб, 2009 йилга нисбатан 43,4% га ўсди, Узбекистан 
экспортида Россиянинг улуши 34,0% ни, импортда эса 22,0% ни ташкил 
этди (14.4.1-жадвал).
Узбекистон Россияга озиқ-овқат маҳсулотлари, автомашиналар, кимё 
саноати махсулотлари ва пластмасса, рангли ва қора металлар (кўрғошин, 
мис, вольфрам, молибден), кабель, ишлаб чиқаришда қўлланиладиган 
турли хил техник воситалар, хизматлар, пахта толаси, табиий ёқилғи, 
нефть махсулотлари, сабзавотлар, газлама, пахта калаваси, жун, мева ва
259


14.4.1 -жадвст

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish