Узбекистон


УЗБЕКИСТОНДА СОЛИКЛАРНИНГ ТУЗИЛИШ АСОСЛАРИ



Download 0,53 Mb.
bet5/22
Sana24.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#228685
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22
Bog'liq
Soliq yuki kurs ishi

2. УЗБЕКИСТОНДА СОЛИКЛАРНИНГ ТУЗИЛИШ АСОСЛАРИ.



    1. Узбекистонда соликка тортиш тизими тушунчаси ва мазмуни. Солик элементлари.



Аввало соликлар тизими ва соликка тортиш тизимининг фаркини айтиб утмок зарур. Соликлар тизими мохияти жихатдан бир хил, узаро борлик булган ва марказлашган пул фондига хамда бошка давлат фондларига тушадиган солик турларининг йигиндисидир. Конун чикарувчи идоралар томонидан белгиланган ва ижрочи идоралар томонидан ундириладиган соликларнинг ташкил этиш усуллари, элементлари ва тамойиллари йигиндисига соликка тортиш тизими деб аталади. Демак, бу ерда тизим иктисодий категорияни урганишни уз ичига олади. У асосан солик ундиришни ташкил килиш масалаларини ургатади. Бу тизимнинг роли ва структураси жамиятнинг социал-иктисодий тузуми билан аникланади.
Узбекистоннинг соликка тортиш тизими уз мазмунига кура солик элементлари, уларни ташкил килиш тамойиллари ва усулларини ургатади. Солик элементларига солик субъекти, объекти, манбаи, ставкаси, солик бирлиги, солик огирлиги (солик юки) каби тушунчалар киради.
Солик субъекти-солик муносабатларида катнашувчи солик туловчилардир. Улар хукукий ва жисмоний шахсларга булинади. Солик муносабатларида факат солик туловчиларгина эмас, солик ундирувчи (соликчи) хам катнашади. Соликни давлат ундиради. Унинг номидан махсус ташкилот катнашади, яъни бу ишни давлат солик хизмати идоралари бажаради. Соликларни тугри хисоблаш, тулик тулаш жавобгарлиги солик туловчи субъектга юклатилган.
Солик объекти-солик солинадиган даромад, харажат, оборот ёки мулкдир. Унинг фонда, иш хаки, кушилган киймат, ер, иморат, жами харажат каби турлари мавжуд. Объект доимо субъект билан боглик, субъектники булади. Субъектсиз объект булмайди. Масалан, КДС (кушилган киймат солиги)да объект ортилган махсулот (бажарилган иш ва хизматлар) оборотидир, даромадга солинган соликда-даромад (фойда), мол-мулк солигида мулк киймати, ер солирида ер майдони ва бошкалар.
Солик манбаи-бу субъектнинг даромадидир. Баъзи соликларда даромад ва фойда хам солик объекти, хам солик манбаи булади. Лекин бошка соликларда объектлар хар хил, манба эса-даромад булади. Соликларнинг шундай конуни борки, улар хеч качон манба микдоридан (объектдан) ортиб кетмаслиги лозим. Акс холда манба йуколади. Тарихда бунга мисоллар бор (1т62 йилги хайвонларга пул солиги). Бу солик моллар бошини кескин камайтириб юборган. Хар кандай солик окибат натижада даромаддан олинади. Бу тугри соликларга тааллуклидир.
Соликка тортиш бирлиги-бу ерда объектнинг улчов бирлиги. Бу даромад солигида сум, ер солигида кв.метр, сув солигида куб метр ва бошкалар.
Солик ставкаси-объектнинг хар бирлиги учун давлат томонидан белгилаб куйилган меъёридир, яъни давлатнинг объектдаги улуши, хиссасидир.
Солик ставкаси икки хил усулда: катъий ставкаларда (сумларда) ва нисбий ставкаларда-фоизларда ифодаланади. Бозор иктисодиётига утиш ва инфляция шароитида нисбий ставкаларни куллаш максадга мувофикдир. Бундай холда бюджет инфляциядан куп маблар йукотмайди. Агар ставка сумларда хисобга олинса, соликлардан тушган бюджет даромади йил охирига келиб хеч кандай иктисодий ахамиятга эга булмай колиши мумкин.
Солик огирлиги-туловчининг хамма соликлар ва йигимлар йигиндисини бюджетга тулашидир. Солик огирлиги фойдага ёки жами даромадга нисбатан олинади. Мамлакат микёсда хамма туланган солик ва йигимларнинг ялпи ички махсулотдаги салмоги хам солик огирлигини ифодалайди дейилади. Аммо солик огирлиги аник туловчининг даромадига нисбатан жами тулаган соликлари ва туловлари салмогидир.
Агар солик туловчи соликларни тугри тулаган булса, унга -солик огирлиги мос келади. Лекин баъзи корхоналарда эгри соликлар булиб, унинг хукукий туловчилари корхона хисоблансада, солик огирлиги истеъмолчи, яъни ахоли зиммасига тушади. Охирги истеъмол килувчилар ахоли хисобланади, Бу ерда эгри соликлар хисобига ахолининг реал даромадларини бироз булсада, пасайиш холлари учрайди. Солик огирлигини макродаражада, сохалар буйича ва микро даражада аниклаш мумкин.

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish