Узбекистон



Download 0,53 Mb.
bet1/22
Sana24.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#228685
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22
Bog'liq
Soliq yuki kurs ishi




I. Кириш.




II. Асосий кисм.


1. СОЛИКЛАРНИНГ ИКТИСОДИЙ МОХИЯТИ ЗАРУРЛИГИ ВА ФУНКЦИЯЛАРИ.

1.1. Солик тушунчаси, унинг белгилари ва иктисодий мохияти.
1.2. Соликларнинг объектив зарурлиги.
1.3. Соликларнинг функциялари.
1.4. Ялпи ички махсулотларни таксимлашда соликларнинг роли.

2. УЗБЕКИСТОНДА СОЛИКЛАРНИНГ ТУЗИЛИШ АСОСЛАРИ.



    1. Узбекистонда соликка тортиш тизими тушунчаси ва мазмуни. Солик элементлари.

    2. Солик имтиёзлари ва уларни жорий этиш муаммолари.

    1. Амир Темур, Артур Лаффер, Адам Смит ва хозирги замон иктисодчилари ишлаб чиккан соликка тортиш тамойиллари. Узбекистон солик конунчилиги тамойиллари.




  1. УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОЛИК СИЁСАТИ.

3.1. Солик сиёсатини хусусий асослари ва тушунчаси.
3.2.Солик сиёсатини ишлаб чикишда давлатнинг роли ва хозирги даврнинг солик сиёсати.
3.3. Узбекистоннинг солик сиёсати тарихи.
3.4. Солик механизми тушунчаси ва таркиби.



  1. СОЛИКЛАР ТИЗИМИ, ТАРКИБИ.

4.1. Узбекистонда хозирги замон соликлар тизимининг таркиби.
4.2. Соликларни объекти ва иктисодий мохияти буйича гурухлаш.
4.3. Соликларнинг умумдавлат ва махаллий соликларга булиниши ва уларни фарки.

5. СОЛИК ЮКИ ТУГРИСИДА ТУШУНЧА, УНИ СОЛИК ТУЛОВЧИЛАР УРТАСИДА ТАКСИМЛАНИШИ.




III. Хулоса .


IV. Фойдаланилган адабиетлар руйхати.

КИРИШ



Узбекистан Республикасида истиклол йиллари ижтимоий химояланган бозор иктисодиётига утиш жараёнида боскичма — боскич мустакил соликлар тизими барпо этилди. Бу жараёнда эски бозор иктисодиёти тамойилларига мос келмайдиган соликлар (оборот солиги, фойдадан ажаратма, урмон солиги, амортизациядан ажратма ва хоказо) тугатилди ва бозор иктисодиёти талабларига мос келадиган солик тизими жорий этилди.
Охирги йилларда жамиятимизда давлат томонидан олиб борилаётган ижтимоий, сиёсий, иктисодий хаётдаги эркинлаштириш сиёсати соликлар тизимини хам xap томонлама эркинлаштиришга шароит яратмокда.
И.А.Каримов Идоралараро мувофиклаштириш кенгаши йигилишида сузлаган маърузасида: «Мен бир хакикатни барча тушуниб олишини истайман: эркинлаштириш ва ислохотларни чукурлаштириш — бу бизнинг олга интилишимизнинг кафолати ва асоси. У нафакат иктисодий, балки хам ижтимоий, хам сиёсий вазифаларни хал килишнинг асосий шартидир»,—деб курсатиб утдилар (СБХ, 5 —сон, 2000 йил, 3 —9 —бетлар).
Президентимиз Ислом Каримов «2001 йилда Республикани ижтиомий - иктисодий ривожлантириш якунлари, иктисодий ислохотларни боришини бахолаш хамда 2002 йилги вазифалар»га багишланган Вазирлар Махкамасининг йигилишида сузлаган нуткида таъкидлаб утганидек; «Соликлар корхоналарнинг тадбиркорлиги ва ташаббускорлигини хар томонлама рагбатлантириши лозим» («Ишонч» газетаси, 2002 йил 15 феврал сони).
Президентимизнинг юкорида айтилган нуткида соликларни мохиятини, уларнинг иктисодий зарурлигини яхши тушунтириш лозим деб курсатилди.
Юртбошимиз куйган бу вазифаларни факат соликлар тугрисидаги конунлар ва йурикномалар билангина тушунтириш етарли булмайди.
Соликларни чукур урганиш ва тушунтириш, уларни такомиллаштириш йулларини билиб олиш учун куплаб илмий маколалар, кулланмалар ва дарсликлар ёзилиши зарур.
Дарсликнинг биринчи булими соликлар назариясига багишланган булиб, унда Узбекистоннинг ягона соликлар тизими таркиби атрофлича тахлил килиниб, бюджетдан ташкари максадли фондларга тушадиган туловлар тугрисида хам тухталиб утилган. Муаллиф Узбекистон Республикаси солик сиёсатини янада такомиллаштириш борасида узининг баъзи фикрларини баён этган. Шу булимда, соликлар тушунчаси, белгилари, иктисодий мохияти, функциялари, давлатнинг солик. сиёсати, ижтимоий кафолатланган бозор иктисодиёти талабларидан келиб чиккан холда хар-томонлама баён этилган.
Иккинчи булим-юридик шахслар тулайдиган хамма соликлари ва йигимлари хакида гапирилган. Албатта, купрок улар ичида кушилган киймат солиги (KKС, даромадга солик (юридик шахслар) ва даромад солиги (жисмоний шахслар) атрофлича очиб берилган.
Юридик шахслар соликлари бюджет даромадлари ичида 78- 80 фоизни эгаллаганлиги учун уларни урганишга куп эътибор берилган.
Учинчи булим эса дарсликда жисмоний шахслар тулайдиган соликлар ва йигимлар таркибини куриб чикишга каратилган. Бу булимда жисмоний шахсларнинг даромад солигини чукур урганишга эътибор каратдик. Ундан ташкари 6у булимда жисмоний шахсларнинг мол-мулк солиги, ер солиги, инфратузилмани ривожлантириш солиги ва бошкаларга хам алохида тухталдик.
Охирги икки кисмга (амалиёт кисми) кирувчи хар бир солик буийча шартли мисоллар берилиб, Дарсликнинг мазмунини амалиёт билан чамбарчарс боглашга харакат килинди. Дарслик мавзулари чукур, укувчиларга тушунарли булиши учун хар бир мавзу буийча кайтариш саволлари ва асосий тушунчалар берилган. Ушбу дарслик соликчи мутахассисларнинг профессионал билимларини чукурлаштиришга ва фикрлашни ривожлантиришга мулжалланган. Бу ерда хар бир соликнинг тушунчаси, туловчилари, солик объекти, хисоблаш тартиби ва бюджетга тулаш (утказиш) усуллари хамда соликларга берилган имтиезлар атрофлича ёритилган. Дарсликнинг булимларида Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2002 йил 30 декабрь 455-сон карори буиича янгиликлар ва узгартиришлар киритилган.
1. СОЛИКЛАРНИНГ ИКТИСОДИЙ МОХИЯТИ ЗАРУРЛИГИ ВА ФУНКЦИЯЛАРИ.





    1. Download 0,53 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish