Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

Н.ни ишончнома ёки вакил оркали 
расмийлаштириш. Н.ни кайд этиш факат 
никохланувчи шахсларнинг иштирокида 
амалга оширилади. ФХДЕ органлари ни­
кохланувчи шахсларнинг тиббий курик­
дан утганлигига хамда ушбу текширув- 
ларнинг натижалари тугрисида уларнинг 
хабардор эканлигига ишонч хос ил килиши 
керак. Н.нинг ишончнома буйича ёки ва­
кил оркали, шунингдек, тиббий текширув- 
дан 
у т т а н л и г и
тугрисида маълумотнома 
булмаганда кайд этилишига йул куйил- 
майди. Никохланувчилардан бири бетоб- 
лиги сабабли ФХДЁ органига кела олмаган 
истисно холларда Н. шифохонада, уйда 
ёки бошка тегишли жойда никохланувчи 
иккала шахснинг иштирокида амалга оши­
рилади. Далолатнома ёзувининг «Белгилар 
учун» устунида бу хакда тегишлича ёзиб 
куйилади. Н.ни кайд этишга тусик булувчи 
конуний холатлар мавжуд булганда ФХДЁ 
органи уни кайд этишни рад килади. Агар 
мазкур маълумотлар тасдикланмаса, у 
холда никохни кайд этиш умумий асос- 
ларда амалга оширилади. Юкорида кайд 
этилган холатларни текшириш муддати уч 
ойдан ошмаслиги керак. Эр ва хотиннинг 
паспортларига ёки шахсини тасдикловчи 
бошка хужжатларига штамп куйилади ва 
Н.нинг тузилган вакти ва жойи, далолат­
нома ёзуви раками, эр (хотин)нинг фами- 
лияси, исми ва отасининг исми, тугилган 
йили ёзиб куйилади. Узбекистон Республи­
каси Вазирлар Махкамасининг 1994 й.даги 
«Давлат божи ставкаларини тасдиклаш
7 - Оила энциклопедияси
хакида»ги Карорига биноан Н.ни кайд эт- 
ганлик учун энг кам ойлик иш хакининг 
25 фоизи микдорида давлат божи унди- 
рилади.
Н.ни кайд килиш тартиби. Бир ка-
тор мамлакатларда Н. фукаровий-хукукий 
битим хисобланиб, уни расмийлаштириш 
тартиби оила конунчилиги билан эмас, 
фукаро конунчилиги билан белгиланади. 
Узбекистон Республикаси Конституция - 
сининг 63-моддасида таъкидланишича, Н. 
томонларнинг ихтиёрий розилиги ва тенг 
хукуклигига асосланади. Н. масалалари 
ОЬСда уз ифодасини топган. Амалдаги 
оила конунчилиги Н.нинг тузилиши тар- 
тибига, уни давлатнинг тегишли орган­
лари томонидан расмийлаштирилишига 
алохида эътибор беради. Узбекистон Рес­
публикаси ОКнинг 13-моддасига биноан, 
Н. ФХДЁ органларида тузилади. Шундай 
Н.гина хукук ва мажбуриятни вужудга 
келтиради. Диний расм-русумларга би­
ноан тузилган Н. юридик кучга эга эмас. 
Шунингдек, сохта Н., яъни эр-хотин ёки 
улардан бирининг оила куриш максадини 
кузламай тузган Н.и хам хакикий эмас деб 
топилади. Н. тузишнинг ихтиёрийлиги ва 
Н. ёши Н.дан зп-ишнинг асосий шартлари 
Хисобланади. Н. тузишга мажбур килиш 
такикланади. Лоакал биттаси руйхатга 
олинган бошка Н.да турган шахслар урта­
сида, насл-насаб шажараси буйича тугри 
туташган кариндошлар уртасида, фарзанд­
ликка олувчилар билан фарзандликка 
олинганлар уртасида, лоакал битгасининг 
рухияти бузилиши (рухий касаллиги ёки 
акли заифлиги) сабабли суд томонидан 
муомалага лаёкатсиз деб топилган шахс­
лар уртасида Н. тузишга йул куйилмайди. 
Никохланувчи шахсларни тиббий курик­
дан утказиш шарт килиб куйилган. Унга 
кура, никохланувчи шахслар давлат сог- 
ликни саклаш тизими муассасаларида бе­
пул тиббий курикдан утадилар. Белгилан-
97


ган шартларнинг бузилиши суд томонидан 
Н.ни хакикий эмас деб топиш учун асос 
булиши мумкин. Н. эр-хотиндан бирининг 
улими ёки улган деб эълон килиниши оки- 
батида тугатилади.
Н. тузилар экан узига хос конун-кои- 
даларига эга булади. Mac., Н. тузилаётган 
пайтда, авваламбор, Н. тузиш учун ни­
кохланувчилар томонидан ФХ,ДЁ були- 
мига ариза топширилади. Ариза топшириш 
никохданувчиларнинг жисмоний, рухий 
холати б-н боглик булиб, агарда никохда­
нувчиларнинг бири маълум сабабларга 
кура ариза топширишга келолмаса, бу хо­
лат белгиланган тартиблар асосида олиб 
борилади. Никохланувчиларнинг Н.дан 
утишида хам мазкур холат кузга ташланса, 
яъни никохданувчиларнинг бири ФХДЁ 
булимига кела олмайдиган булса, Н. бел­
гиланган тартибда олиб борилади. Бунда 
никохданувчиларнинг бири шифохонада 
булиш ФХДЁ булимига келиши мумкин 
булмаган бошка бир холатда тиббиёт хо- 
димининг ёзма билдиргиси асосида Н. 
никохданувчиларга маъкул бирор жойда 
тузилиши мумкин. Никохланувчилар Н. 
дафтарига кайд этилаётган пайтда улар б-н 
бирга икки гувох хам булиши керак бу­
лади. Никохланувчилар б-н бирга улар хам 

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish