Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

МУХДББАТ - бирор шахсга ёки киши­
лар гурухига, гояга ёки амалий фаолиятга 
нисбатан интим ва кучли туйгу. Нафрат- 
нинг акси. Шахе ички дунёсининг энг эр­
кин ифодаси сифатида юзага келади. М. 
туйгусининг улугворлиги ва мураккаблиги 
шундаки, унда биологик ва маънавий, шах­
сий ва ижтимоий, интим ва умумий хо- 
латлар бамисоли бир нуктага тупланади. 
Ижтимоий фикрлар тарихида М.га турлича 
маъно берилган. Юнонистонда М.ни киши­
лар ва табиат устидан хукмронлик килувчи 
афсонавий куч деб тушунган, натижада М. 
худоси - Эрот (Эрос) хакида тасаввурлар 
вужудга келган. Эмпедокл М. оламни ин­
сонлар ва табиат ходисаларини уюштириб, 
бирлаштириб турувчи омил деб караган
Платон М.ни 2 турга: хиссий М. ва аклий 
М.га ажратади. Унинг фикрича, хиссий 
М. ташки гузалликни хис килишдан хосил 
булади ва М.нинг куйи боскичини таш­
кил этади. Аклий М. эса гузалликни кенг 
маънода - ахлокий-эстетик, илмий тушу- 
нишдан пайдо булади. У аклий (маънавий) 
М.ни устун куяди.
Урта Осиё мутафаккирлари хам М. 
масаласига катта эътибор берганлар. Улар 
инсонлар орасидаги, жумладан, эркак ва 
аёл орасидаги М.ни юксак муносабат деб 
тушунишган. Абу Али Ибн Сино М. хакида 
«Рисолаи ишк» номли илмий асар ёзган. 
Юсуф Хос Хожиб назарида, М. мустахдам 
оилавий турмуш, ижтимоий такомилнинг 
заминидир. Лутфий фикрича, М. инсонни 
кадрлаш, садокат ва вафодорлик б-н чам- 
барчас боглик. Алишер Навоий М.ни 3 тур­
га: эркак б-н аёл никохида амалга ошадиган 
жинсий М.га, умуман инсонлар уртасидаги


муносабатларда намоён буладиган М.га, 
Аллохга булган М.га ажратади. Умуман 
олганда, хоз. кунга кадар М. тушунчасига 
ягона илмий таъриф-тавсиф берилмаган
бевосита унга багишланган илмий асарлар 
нихоятда кам. Классик асарларда, жумла- 
дан, кад. хднд трактатида М.га бирмунча 
тулик таъриф берилади: «Акл майли х,ур- 
матни тугдирса, калб майли дустликни, 
тана майли хохишни тугдиради. Акл, калб 
ва тана бир булиб севги - М.ни тугдиради». 
Вольтер: «Севги - М. - бу х,ам калб, хам 
аки ва танага бир вактнинг узида хужум ки- 
ладиган энг кучли, завкли хис-туйгулардан 
биридир», деб таъриф беради. Бу таъриф- 
ларни узаро таккослаш ва психологик тах- 
лил килиш, севги - М.да зарурий рухдят 
компонента б-н бир пайтда физиологик 
компонент хам хисобланади.
Севги, мехр, садокат даражасидаги М. 
одамлар ва хайвонларнинг генетик дасту- 
рида мавжуд булган биологик ходиса си­
фатида узидан авлод колдириш, уни хаётга 
тайёрлашга каратилган кучли хис-туйгу- 
нинг намоён булишидир. Бу хайвонда хам, 
одамда хам уз зурриётини саклаб колишга 
каратилган эхтиросли эхтиёжларни жин­
сий муносабатлар шаклида юзага чика- 
ради. М. факат 2 жинснинг бирлашишига 
булган кучли эхтиросдан иборат булибгина 
колмай, айни чогда у одамнинг ота-онаси, 
кариндош-уруглари, якин кишилари, дуст­
лари, куни-кушнилари, укув ва мехнат жа- 
моалари, уз халки ва Ватани хамда умуман 
башарият б-н рухан якинлашишнинг куч­
ли воситаси хамдир. М. туфайли индивид 
гузал феъл-авторни, хулкни узида гавда- 
лантириб, муайян жамоа ва жамият ол­
дида юксак кадр топади, бошкаларда узига 
нисбатан самимий мехр-окибатни уйгота 
олади. Одам оламни, узини куршаган та­
биий ва ижтимоий мухитни уларга булган 
М.и даражасида англайди. М. одамлар ва 
нарсалар мохиятини билиб олиш учун акл-
га йул очади, коронги дунёни ёруг этади, 
эзгуликни ёвузликдан, ростни ёлгондан 
фарклаш мезони сифатида хам намоён 
булади. М. одамларни, турли жамоаларни, 
халкларни, миллатларни бир-бирига якин- 
лаштиради.
М. тасаввуфда Аллохга етишиш («ха- 
кикатга эришиш»)нинг асосий воситаси. 
Ахмад Яссавий, Сулаймон Бокиргоний, 
Суфи Оллоёр ва ш.к. шоирлар шеърла- 
рида инсонни бу дунёга эмас, Аллохга 
М. куйишга чакиради. Яссавий фикрича
киши бутун хаётини Аллохга, илохий М.га 
багишлаши керак, хаётнинг мохияти Ал­
лохга булган М.дан иборат. Зеро, диний 
эътикодга кура, инсон бу дунёга Яратганга 
булган М.га эга булиш учун келади.

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish