Узбекистон республикаси олий


-Машгулот.  Мавзу номи: Идеал газнинг босими. (4 соат)



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

3-Машгулот. 
Мавзу номи: Идеал газнинг босими. (4 соат) 
Мавзу режаси: 
1. Идеал газ молекулаларининг идиш деворига босимни хисоблаш. 
2. Идеал газлар кинетик назариясининг асосий тенгламаси. Босим бирликлари. 
Таянч сузлар ва иборалар
Босим кинетик назариянинг асосий


17 
молекулалар тукнашуви тенгламаси
молекулаларнинг импульслари. Паскал 
умумий импульс Бар. 
уртача тезлик Симоб устуни, 
3. 1. 1. Биринчи асосий савол:
Идеал газ молекулаларининг идиш деворига босимини хисоблаш.
1. 2. Асосий саволнинг максади: Тартибсиз харакат килаётган газ молекулаларининг 
хар бирининг идиш деворига тукнашуви натижасида деворга берган импульси асосида 
бутун газга тегишли булган макроскопик параметр - газ босими келтириб чикарилади. 
1. 3. Индентив укув максадлари: 
1. Механика конунларининг молекула системаси учун кулланилиши билан танишади.
2. Молекулаларнинг уртача тезлигининг газ холатининг урганишдаги ахамиятини 
билиб олади.
3. Босимнинг турли бирликларини урганади. 
1. 4. Мавзунинг баени:
Газ молекулалари томонидан идиш деворига таъсир килувчи куч газнинг идиш 
деворига босимини ифодалайди. Девор юзи канча катта булса газ томонидан деворга 
таъсир килувчи куч, яъни газ босими шунча катта булади.
Босим деб, молекулалар томонидан деворга курсатиладиган Г кучга нормал 
булган девор сиртининг юз бирлиги га тугри келадиган кучга айтилади, яъни 

P = ------ (1)

Газнинг идиш деворига босими газ молекулаларининг деворлар билан чексиз 
тукнашувлари натижасидир. 
Гарчи хар бир алохида молекуланинг тукнашиш вактида девор молекулалари 
билан узаро таъсир кучи номаълум булсада, механика конунлари газнинг барча 
молекулаларининг биргаликдаги уртача таьсир кучини, яьни босимини аниклашга
имкон беради. 
Фараз килайлик газда ажратиб олинган параллелепипед шаклидаги хажмнинг Х 
укига тик булган аlсd сирти деворига Х уки йуналишида харакатланаётган молекулалар 
таъсир курсатаётган булсин. Улар тезликларининг Х укига проекцияси Х 


18 
булсин.
Газдан 

х катламни ажратиб оламиз. Бу катламга деформацияланган девор 
томонидан Г куч таъсир килади. Газ хам деворга карама - карши йуналишда худди 
шундай куч билан таъсир курсатади. 
Газ молекулалари тартибсиз харакати туфайли вакт ичида танлаган катламга 
чапдан унгга бирор сондаги молекулалар киради ва худди шунча молекулалар унгдан 
чапга караб харакатланиб газдан чикиб кетади. Уларнинг импульслари узаро тенг, 
лекин карама - карши. вакт ичида газ молекулалари тезликни олишган 
булсин. У холда
уки буйлаб хажмдаги молекулаларнинг ярими чапдан унгга, ярими тескари 
йуналишда харакатланаётган булади. Агар хажм бирлигида n та молекула булса,
вакт ичида катламга чапдан унгга
та молекула киради. Уларнинг хар бири импульсга эга, улар олиб караётган 
умумий импульс
Худди шу вакт ичида n та молекула унгдан чапга харакатланиб шунча
импульсни олиб кетади. Шундай килиб, катлам импульснинг узгариши 
Катлам импульсининг бу узгариши куч импульси ни ифодалайди. 


19 
бундан 
(2) 
Газ молекулалари турлича тезлик билан харакатланади. Шундай килиб (2) да
урнига унинг уртача киймати ни оламиз. Шундай килиб,
(3) 
Хар бир молекуланинг координата укларидаги уртача тезлиги учун
деб ёзиш мумкин. 
Молекулалар харакати батамом тартибсиз булгани туфайли
деб фараз килиш мумкин. Натижада буни (3) га куямиз. 
Бу тенгликни куйидагича ёзиш мумкин. 
(4) 
Бу ерда битта молекуланинг уртача кинетик энергиясидир. Шундай 
килиб, газнинг босими хажм бирлигидаги газ молекулаларининг уртача энергиясининг 
2/3 кисмига тенг.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish