Узбекистон республикаси олий



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

2. Гей-Люссак конуни. 
Узгармас босимда идеал газ хажмнинг хароратга боглик холда узгариши 
изобарик жараён деб аталади. P=const деб олиб газ холат тенгламасидан куйидагини 
хосил киламиз:
(1) 
(1) Изобара тенгламаси деб аталади. Изобарик жараённи 1802 йилда француз 
олими Гей-Люссак топган ва у Гей-Люссак конуни деб аталади. Бу конун куйидагича 
таърифланади: маълум массали газнинг босими узгармас булганда газ хажмининг 
хароратга нисбати узгармасдир.
Т=0 да V=0 булади. V=f(T) богланишни ифодаловчи чизик изобара деб аталади.


29 
Босим узгармаганда газ харорати бир бирликка узгарганда унинг хажмининг 
нисбий узгаришини курсатувчи катталик хажм кенгайиш коэффиценти деб аталади.
Холат тенгламасидан булгани учун (1) га асосан
келиб чикади.
Газнинг V
1
T
1
ва V
2
T
2
холатлари учун деб ёзиш мумкин.
богланишни ифодаловчи чизик изохора дебаталади.
Бундан хосил булади. 
3. Шарл конуни
Идеал газнинг хажми узгармас булганда унинг босими хароратга тугри 
пропорционал равишда узгаради. Буни изохорик жараён деб аталади.
Бу конунни 1787 йилда Ж. Шарль аниклаган. Идеал газ тенгламасидан:
Бундан маълум массали газнинг хажми узгармас булганда босимнинг Т га 
нисбати узгармасдир деган хулоса келиб чикади.
Газнинг булган холатлари учун
деб ёзиш мумкин. богланишни ифодаловчи чизик изохора деб 
аталади. Бу богланишдан куриниб турибдики Т=0да Р=0 булади.
Лекин паст температураларда хар кандай газ суюкликка айланади ва яна паст 
хароратларда котади. Бошкача айтганда, модда 0 дан фаркли доимий босимга эга булиб 
колади. Демак, идеал газ конуни паст температураларда бузилади. 
Авагадро конуни. 
Бирдай босим ва температураларда хар кандай газнинг тенг хажмидаги 
молекулалар сони бир хил булади.
Бу Авагадро конуни деб аталади. Исботи учун идеал газ холат тенгламасини икки хил 
газ учун ёзамиз. 
Бу ерда ва лар газларнинг хажм бирлигидаги молекулалари сони. 
Авагадро конунига асосан
Бу конун, аксинча, молекулалари сони бирдай булган турли газларнинг бирдай 
босим ва бирдай температураларда бирдай хажм эгаллаши келиб чикади. Маълумки, 
хар кандай газнинг бир молида бир хил сондаги молекулалар бор. Демак, хар кандай 
газнинг бир моли бирдай босим ва хароратларда бирдай хажмни эгаллайди. Масалан 0
0
С (273,15 К) харорат ва 1 атм. (1,01х10
5
Н/м
2
) босимда хар кандай бир моль газ хажми
га тенг булади.
Бундай шароитдаги газнинг 1 м
3
даги моллар сони


30 
булади. 
Бу сон Лошмит сони дейилади.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish