У'збекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги



Download 10,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/130
Sana10.11.2022
Hajmi10,12 Mb.
#863245
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   130
Bog'liq
Filologiyaning dolzarb muammolari

black money.
- Two blacks don“t make a white
therefore don“t take it 
close to your heart and try to forget his misconduct.
- Those who spread around a negative deeds and make others 
feel miserable are recognized to be people with 
black deeds, 
so 
law and justice pressure then everywhere and record their vio­
lations in their 
black book.
- Похожие примеры можно найти и в русском языке.
- Мачеха 
держала в черном теле 
свою падчерицу, а 
родную баловала как могла.
- Во времена репрессий люди с ужасом наблюдали за 
черным воронком.
- Старик со старухой были вынуждены отдать деньги, 
отложенные на 
черный день.
Таким образом, можно сказать, что из-за многозначности 
лексемы “black” в английском и «черный» в русском языках 
являются наиболее распространенными лексемами в составе 
фразеологических оборотов. Кроме того перевод немногих 
фразеологических единиц сводится, по сути дела, к переводу 
не самого фразеологизма, а его толкования, как это часто 
бывает вообще с единицами, не имеющими эквивалента в 
языке перевода.
- a black eye — синяк под глазом;
- черный глаз — человек, который может сглазить.
Однако при использовании данного приема необходимо
уч и ты вать э м о ц и о н а л ь н о -э к с п р е с с и в н у ю о к р аск у
фразеологизма.
Таким образом, обновление фразеологизмов и устойчивых 
сочетаний, независимо от того, как оно осуществляется, 
каковы его связи-очень распространенное явление в 
английском языке. Оно встречается во всех эмоционально 
окрашенных стилях языка и выполняет самые разнообразные 
функции. Сохранение этих приемов при переводе не всегда 
возможно из-за меньшей разложимости устойчивых сочетаний 
в русском языке, их большей спаянности по сравнению с
34


английским, из-за близости этих приемов в отдельных случаях 
к игре слов, из-за различной образности, а также различной 
сочетаемости (Левицкая, 1976, 202). Возможность достижения 
полноценного перевода зависит в основном от соотношений 
между единицами исходного языка и языка перевода. Итак, 
фразеологизмы, связанные с черным цветом, имеют ярко 
выраженную негативную коннотацию, соотносятся с такими 
понятиями, как неудача, зло, тоска.
Рассмотрев фразеологизмы цветообозначения, можно 
прийти к выводу, что в системе цветообозначения существует 
ряд универсальных 
вариантов. Кроме того, различные 
отношения к тому или иному оттенку отражается в образных 
выражениях, идиомах и поговорках, существующих в языке. 
Ведь они носят кон кретн о-н аци он альны й характер. 
Национально-культурный компонент выявляется также при 
сравнении коннотации фразеологизмов цветообозначения. 
Коннотация фразеологических единиц, содержащих в своей 
семантике элемент цветообозначения исследуемых языков, 
может быть противополож ной (полож ительной и 
отрицательной), а может и совпадать по направленности и 
при этом иметь различные значения.
Литература
1. Кунин А.В. Фразеология современного английского 
языка. М., 1972
2. Левицкая Т.Р., Фитерман А.М. Проблемы перевода. 
М., 1976
НЕМИС В А УЗБЕК ТИЛЛАРИДА БУНИН 
ХУСУСИЯТИНИНГ ТАЗУШЛИ
Имяминова Ш .С. - Уз МУ
Тилшунослар ф онетикани ва грамматикани хамда 
лексикани алохида урганишга одатланиб крлишган. Аммо 
булар хаммаси тилнинг бир бутун бирликларидир. 
Тилшуносликда тилдаги бутун крнуниятларни бир бутун 
киладиган жщатлар йук,. Бутин узи мин г мухимлиги билан IX
35


— асрда тилшунослар олдида кундаланг булиб турган 
масаталардан бири эди. Шунга кура тилнинг турли бирлихлари 
орасидаги ухшашликларни кидиришга кириишлди.
Мин г йиллардан бери бути if муаммоси мугахассисларнинг 
диккатини узига тортиб келади. Антик даврлардан, \атто 
А ристотелдан тортиб бу мавзуга бариш ланган F ap

тилшуноелигида минглаб асарлар, туркологияда эса юзлаб 
асарлар бор. Аввало, бу мавзу крнчашк гарихий, к.анчачик 
Кадимий булишидан цатьи назар, ^али шу кунга кдцар 
очилмаган катор муаммолари бор. Биринчи муаммо, шу 
ва^тга кдцар барча тилшунослар бугин хацида гапирганда
асосан, моносиллабик сузларнинг бугин структурасига 
асосий эътиборни берган. Туркологияда А.М.Шербак, Фатгох 
Абдуллаев, Н.А.Баскаков, булар сузнинг узак кдсми, яъни 
моносиллабик сузларнинг фонетик струкгураси хусусида суз 
юритганлар. Бизнинг тадк*И!фтимизда эса, асосий эътибор 
полисиллабик сухтарда бугин структурасига ва уни таджик, 
Килишга кдратилган.
Шу билан бирга яна бир муаммо - бугиннинг т ч ва нугк, 
ди хотом иясига муносабати. Н емис эксперем ентал 
фонетикасининг вакили Панкончелли, бугин — бу олимлар 
томонидан, яъни лингвистлар ва психологлар томонидан 
уюш тирилган уйдурма, яъни нореал, йук нарса деб 
таъкиддайди. Айрим, муаллифлар эса, масатан, Владимир 
Михайлович Сатмиков ^амда Лев Шчерба буганни тил 
бирлиги каторига кушади. Масатан, “Русская грамматика”- 
да ти
л
бирликлари сифатида ran, суз, бутан ва фонематар 
тил бирлиги деб олинган. Булар каторида бугинни хам тал 
бирлиги деб санаб утилган. Л.Шчербанинг шогирди Л.Р.Зшщер 
эса, бу факдт нутц бирлиги дейди, ва\оланки, Тимофей 
Петрович Леонтьев жуда турри таъкидлаганидек, “У языка 
нет ничего, чего не было в речи”. Демак, нуткда, яъни бу 
диалектик нук^гаи назардан хам шундай, хар кандай мохият 
Ходисаир оркдли вок£ булади. Агар шундай буладиган булса, 
бугин масатаси фа^ат нутрий деб айтадитан булсак, унинг 
мохияти куринм ай к,°лади. Бир наф ас зарби билан 
айтиладиган, бугиннинг эш' мухим белгиси, экпериментагт 
назария буйича исботланган. Бугин бу бир ёки бир неча 
товушлар йишндиси деб таъриф берсак, бугин бир хаво зарби 
билан талаффуз кдшнади, албатга, унда бугин унлиларнинг
36


туплами булиб крлади, иъни унлилар парадигмаси булади. 
Бир да во зарби билан талаффуз кдлинади ган йигинди 
буладиган булса, уша унлиларнииг парадигмасига айтилади. 
Буш и бу, бир нафас зарби билан айтиладиган товушлар 
йитиндиси эмас, кетма-кетлиги булса, ёки Л.Р.Зиндер 
таъкидлаганидек, энг кичик талаффуз бирлиш булса, бир 
Хаво зарби билан талаффуз кдлинади. Л.Р.Зиндер айтганидек, 
бугин бу энг кичик талаффуз бирлиш ёки товушлар кегма- 
кетлигидир.
Бутан тилшуносликда фонетиканинг мухим тармокдарвдан 
бири булиб нущ бирлищцир. Нуге; бирлигини мухимлитини 
рад этиб булмайди, чунки болалар кичкиналишданок, 
сузларни бугинлаб сузлашдан бошлашади. Мактабда хам уларга 
Укдш ва ёзишни бугшиаб ургатишади. Ёки тасаввур кдлинг 
сиз арикди бу ёщца крлиб кетдингиз, аммо хамрохингиз эса 
аплацачон арийки у томонига угиб олган булади. Шу пайт 
албатта, уни “Аб-дул-ла”деб бугинлиб чакдрасиз. Ёки 
телефонда сухбатлашаяпсиз, эшитувчига исмингизгш аникрок; 
эшитилиши учун, алббатта, “бу мен Аб-дул-ла-ман” деб 
бугинлаб гапирасиз. Одатдаги нуткдмизда с^з ва бугин бир- 
бири билан чамбарчас богликдир. Сузни бушнсиз ташкил 
кдлиб булмайди. Суз бир неча бугандан ташкил топганлиги 
учун хам суздаги маълум бир бугин алохдда аник; кдлиб 
талаффуз зтилади. Демак, бугин бу — нуткдинг тулик, 
потенциал бирлиги булиб фак"ат нутк, жараёнидагина 
ажратилади. Кундалик нуткдмизда бутин алохдда ахамиятга 
эга булмаса-да, аммо шеъриятда мухимдир, чунки шеьрда 
ургуля ва ургусиз бугинлар хамиша бирин-кетин узгариб 
туради. Албатта, бугиннинг энг юк;ори чуодзсини эса унли 
ташкил этади. Баъзида бундай вазифани сонантлар хам 
бажариши мумкин. Бундан гашк^ари, масалан, немис тилида 
икки унли хам бир бушн хос ил кдлади. Масалан, Faust, Auge.
Б угин ту зи л и ш и (ф о н е т и к б и р л и к ) б и лан ra n
тузилишида (грамматик бирлик) кун умумий жихатяар ва 
ухшашликлар мавжуд:
1. Гап куршшши учун мухим булган минимум бу феълдир. 
Бугин учун минимум хисобланган бирлик бу унли товушдир.
2
. Гап курилишида феъл билан бирга гап булаклари эга, 
тулдирувчи, хол биргаликда келиши мумкин, аммо бушн 
тузилишида эса ундошлар хам иштирок этади, баъзида
37


ундошлар мажбурий эмас. Гап курилиилида эса тулдирувчи 
ва х,ол хамда эга булмаса хам гап тузиш мумкин.
3. Баъзида гаплар феълнинг иштирокисиз хам амалга 
оширилиши мумкин, масалан: ха, эх, УХ- Бу тилда ran 
курилиши учун асосий типлар эмас. Худди шундай баъзан 
бутин унлисиз хам ясалиши мумкин, масалан: хм, \м.
4. Ш ундай тиллар борки, уларда гап феъл билан 
гугалланиши керак, масалан, узбек тили. Аммо шундай тиллар 
борки уларда барча бугинлар очиц бутинга тугалланади, 
масалан, бундай тилларга кэдимга рус тили хам киради. Бугин 
билан юкрридаги жихатлар изофорфдир (
1
).
Тил ни бошкд жихатларини олиб к,арасак, масалан, гап 
фа*;ат феыщан бошланадиган тиллар йук;. Ёки барча бугинлар 
ё п щ ёки бугинлар факдт унли билан бошланадиган тиллар 
Хам 
йук,.
Сузни бугинларсиз тасаввур к;илиб булмайди. Суз 
тилнинг аник, бирлиги. У товуш ва маъно жихатдан реал 
характерга эга. Морфологик жихатдан олиб Караганда, суз 
узак ва аффиксга булинади, аммо фонетик жихатдан у 
бугин ва алохида товушлардан ташкил то пади.
Сузни фонетик жихатдан бугинларга булиш хар доим 

Download 10,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish