Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/93
Sana25.02.2022
Hajmi4,93 Mb.
#304750
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   93
Bog'liq
Yuksak o'simliklar sistematikasi

таси Узбекистон 
Республика- 
42-расм
. П и ёзлар: 1-бош 
СИ 
“кизил 
К И Т О бн” г а
киритилган. Бу- 
пиёз (Allium сера); 2 -са- 
лар орасида анзур пнёз (A.stipitatum), 
р им со* пи ез (A.sativum ). 
писком пиёзи (Apskemense) 
каби 
турлар бор.
Наргисдошлар (Amaryllidaceae) оиласи
Бу оилага 65 туркум, 900 тур киради. Узбекистонда 3 та 
туркумга мансуб 5 та тури усади. Оила вакиллари тропик 
ва субтропик мамлакатларда кенг таркалган. Уларга асо­
сан пиёзли куп йиллик утлар киради. Барглари напггарси­
мон булиб, илдиз буризида жойлашади. Гуллари актино­
морф, икки жинсли. Меваси кусакча. Омой кора (Ungemia 
Victoria) тури камёб усимлик булиб, таркибида муким ал­
калоид бор. Ундан полемиелитга карши дори олинади. Узбе- 
кистондаги оиланинг 5 туридан 3 таси Узбеки стон Рес- 
публикаси “кизил китоби”га киритилган.
Солабнамолар (Orchidales) цабиласи
Солабдошлар (Orchidaceae) оиласи
Бу оилага 750 туркум, 20000 тур киради. Узбекистонда 5 
та туркумга оид, 9 та тури усади. Оила вакиллари Ер юзида 
кенг таркалган. Уларга асосан куп йиллик утлар, лианалар,
134
www.ziyouz.com kutubxonasi


буталар ва баъзи эпифит усимликлар киради. Барглари хил- 
ма-хид, 
ргдукцистттямган Хушушари бошспдсимаы, ши- 
ниглсимон ёки руваксимон. Гуллари асосан икки жинсли ва 
зимогорф, гулкургони 6 та булакдан иборат. чангчиларининг 
нплари кушилиб ,усган. Меваси куп уругли кусакча. Солаб- 
дошларнинг айрим турлари манзаралилига билан ажралиб 
туради. 
Ш е н и н г
учун улар хоналарда куплаб устирилади.
Хилолнамолар (Cyperdies) цабиласи
Кабила битта оилани уз ичига олади.
Хидодаошшв (С щ сш об) оиласи
Бу оилага 100 та туркумга мансуб 4000 тадан ортик; 
тур киради. Улар ер юзида кенг таркалган юуп йиллик утлар­
дан иборат. Узбекистонда 16 та туркумга оид 90 та тури 
усади. Оилага куп йиллик илдизпояли утлар киради. Барг­
лари ингичка, кдттик- Гуллари майда, куримсиз, икки 
жинсли ёки бир жинсли, бошо^чаларда «жойлашган Гулк- 
Уррони 6 та ёки 3 та тангачадан иборат. чангчиси 3 таг 
шамол ёрдамида чангланади. Меваси 3 киррали ёнгок^а. 
Бу оилага Узбекистонда кенг таркалган ранг (Сатех)* Са- 
лимшшйкум ^CyjieEUs) каби туркумлар киради.
Оила вакиллари ем-хашак усимлик сифатида муэрим 
а\амият касб этади. Папирус деб аталадиган когоз тайёр- 
ланадиган усимлик *ам шу оилага киради.
Бггдойнамалар (Бошо^намолар) 
CPoales
) %абиласи
Бурдойдошлар (Бошовдошлар) (Poaceae) (Gramineae) 
оилася
Бу оилага 660 туркумга мансуб, 10000 тур киради. Узбе­
кистонда эса 82 туркумга кирувчи 252 тури учрайди. оила- 
та жуда куп космополит гурлар киради. уларнинг аксарият 
Кисмини бир ва куп йиллик Углар ташкил этади. Булар 
орасида буйи 30-40 м га етадиган дунёда энг тез Усувчи 
Усувчи бамбук хдм бор. Поялари (сомонпоя) бутыли, бупш 
орали™нинг ичи буш. Барглари кетма-кет жойлашган. Барг
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ьанди новасимон булиб, пояни 
ураб туради, параллел томирлан- 
ган. Гуллари икки жинсли, айрим 
турлари бир жинсли.
Туп гули мураккаб бошок,. Ме­
васи дон. Бугдойдошлар оиласига 
халк; хужалигида му^им а^амиятга 
эга булган бурдой (Triticum), шоли 
(Oryza), маккажухори (Zea), сули 
(A vena), тариц (P ro sa ), арпа 
(Hordeum) каби туркумларнинг ва­
киллари киради (43-расм).
Лалманамолар (Arecales) цабиласи
Бу кабилага битта оила киради.
Палмадошлар (Агесасеае) оиласи 
Буда>й.
шо^часи; 2-битта гули; 3- 
Бип уругпаллалилар ичида фа- 
гулолди к^пик?
1
ари олиб 
к;ат палмалар дарахт шаклига эга. 
таш ланган гул; 4-каттик; 
Палмаларнинг барглари жуда йи- 
рик, патсимон. Тупгуллари анча
катта, мева ва урупгари хам йириклиги билан ажралиб 
туради. Бу оилага 210 туркумга мансуб, 3000 тур киради. 
Улар тропик ва субтропик ^удудларда усади. Палмалар­
нинг буйи 60 метрга етади. Гуллари бир жинсли. Уругадан 
мой олинади. Ёгочи курилиш материали сифатида ишла- 
тилади. Меваси (Финик) таркибида 70% га як^н канд бор. 
Шунинг учун туйимли озик-овкат сифатида ишлатилади.
Жучаланамолар (Arales) цабиласи
Кабила 2 та оилани уз ичига олади.
Кучаладошлар (Агасеае) оиласи
Оилага асосан эпифитлар, лианалар, илдизпояли ёки 
илдиз туганакли утлар киради. Уларнинг барглари йирик, 
илдиз бугазида жойлашади. Гуллари актиноморф, икки
www.ziyouz.com kutubxonasi


жинсли ёки бир жинсли. Бир уйли, тупгули ftyFOH, сута. 
Гулкургони 4-6 булакли, чангчиси 4-6 та. Меваси резавор. 
Оиланинг ер шарида 110 туркумга оид 1800 тури Усади. 
Узбекистонда 3 туркумга мансуб, 5 тури таркалган.
Игир (Acorns) туркумига илдизпояли, узун киличси- 
мон баргли, яшил, хушбуй утлар киради. Уларнинг гулла­
ри икки жинсли, гулкургони 6 баргчали, чангчиси 6 та, 
тугунчаси 3 уяли. Узбекистонда хушбуй игир (Acorus 
calamus) асосан Самарканд, Хоразм вилоятларида сер­
нам жойларда Усади. Доривор усимлик.
Поябаргдошлар (Lemnaceae) оиласи
Бу оила вакиллари гулли усимликлар орасидаги энг ки- 
чиги эдесобланади. Унинг илдизи, пояси, барги яхши та- 
раккий килмаган. Улар секин окадиган сувларда усади. Гули 
айрим жинсли. Гулкургони йук. Чангтаси 1 та ёки 2 та. Асо­
сан вегетатив йул билан купаяди, уруги сув остида етила- 
ди. Бу оилага 6 та туркумга мансуб, 6 та тур киради. Узбе­
кистонда битта туркумга оид 3 та тури усади. Поябарглар 
сувда яшовчи паррандалар ва бопщалар учун озука \исоб- 
ланади. Бундан ташкари уй ^айвонларини бокишда ем-ха- 
шак сифатида 
ишлатилади.
Куганамолар (Typhales) цабиласи
Кабила 2 та оилани уз ичига олади.
Кугадошлар (Typhaceae) оиласи
Бу оилага илдизпояси йугон, сувли му^итда, айникса 
боткокларда усувчи, буйи икки метргача етадиган куп 
йиллик утлар киради. Барглари узун, лентасимон. Гулла­
ри майда, бир жинсли, гулкургонсиз, бошоксимон сута- 
да жойлашган. Урурчи гуллари сутанинг остки, йугон кис­
мида, чангчи гуллари эса устки ингички кисмида жой­
лашган. Чангчили гули 3 та чангчи, уругчили гули 1 та 
мевачибаргдан иборат. Бу оилага битта 

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish