Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги т. Исокова, X. Хужак улов



Download 4,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/72
Sana25.02.2022
Hajmi4,13 Mb.
#462758
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   72
Bog'liq
Demografiya statistikasi (T.Isoqova, X.Xo\'jaqulov) (1)

3.4. А^олининг жойланиши
Ахрли жойланишига кура ша^ар ва кишлок; а^олисига 
булинади. Ахрли сони буйича катта курсаткичга эга, саноат 
ишлаб чицариши, хужалик ва бошкдрув органлари ривож- 
ланганлиги, юкори маданияти билан «ша^ар» деган макрмга 
эга булган \удуддарда яшовчи ахдпи «шах1ар ах;олиси» деб 
аталади. Ш а\арни бир неча гуру\ларга булиш мумкин:
1. 
Тарихий ша\арлар — ривожланиш тарихига кура мам- 
лакатнинг тарихий ривожланиши билан боклик шах^рлар.
2. 
А\оли микдори жих,атидан дунёдаги маълум микдор- 
даги ахрли сонига мос келадиган ша\арлар (500 минг киши- 
си бор ша\арлар).
3. 
Ицтисодий ша\арлар ах щ и си н и н г асосий к,исми к,иш- 
лок, хужалигига тааллукди булмаган ме>;нат билан шугулла- 
нади. Хиндистонда 5 мингдан ортик а\олиси бор ^ д у д л а р
ш а\ар а^олиси деб \исобланади. Шу билан бирга 1 кв. км. га 
а.\оли зичлиги 1000 кишидан тугри келса, ш а\ар а\олиси 
деб юритиш мумкин.
Крнуний — махсус крнунлар асосида бир неча а\оли яшаш 
пунктларини кушган \о.пда ш а\ар статуси берилган булса, 
масалан, Канада, АКШ.
Узбекистонда \ а р учала категорияга тааллукди булган 
ша^арлар мавжуд.
Ш а\ар а\олисининг купайиши урбанизация жараёни би­
лан бевосита богликдир. Дунё амалиётида «агломерациялаш- 
ган» \УДУД деб ном олган шахдрлар мавжуд булиб, улар бир 
неча бир-бирига як,ин шах^рчалар эвазига барпо булади. Бун­
дай ша^арлар ишлаш ва ук,иш мацсадидаги а^олининг тебра- 
нувчи \аракати хослиги билан характерланади. Шу билан бир­
га бундай ша\ар ахдлиси цишлок, хужалиги ишлари билан банд 
булмайди. АКШ да стандарт метрополитен хдракати йулга 
куйилган ша\арлар агломелоран ша\ар деб аталади. Бундай 
ша^арлар ЗООта атрофида булиб, ундаги а\оли мамлакат ахрли- 
сининг 70 фоизини ташкил кдлади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Статистик \исоботларда а\олиси куп ша^арлар таснифи 
мавжуд булиб, улар табиий усиш ва миграция таъсирида 
а.\олининг купайиши билан характерланади.
А.\олининг ки ш л о к жойларидаги жойланиш сабаблари 
турлича булиб, уларни уч турга булиш мумкин:
— 
киш лок хужалиги ишлари билан банд булган;
— 
киш лок хужалигига тааллукпи булмаган ишлар б и ­
лан банд булган;
— аралаш ишлар билан банд булиш учун ёки режасиз 
хутор тизимида жойлашган а\оли булиши мумкин. Бундан 
таип^ари, мавсумий ишлар билан банд булиш учун яшаёгган 
Кишлок, а.\олиси булиши мумкин.
К.ишлок.ларнинг таш ки л топиш асослари тарихий жа- 
раёнларга бориб та кал ад и. Бутун дунё а \о л и с и н и иккига 
булиш мумкин:
• 
Европа, Осиё, Лотин Америкаси, Африка мамлакат- 
ларидаги ах,оли кишлокдар \исобига таркиб топган;
• 
Австралия, Канада. Янги Зеландия, АК^Ш фермер 
хужаликлари асосида жойлашувлари буйича ф арк кил ад и.
Дунёдаги иктисодий фаол а\олининг бешдан уч кисми 
кишлок хужалик ишлари билан маишулдир. Лекин иктисодий 
ривожланган мамлакатларда, масалан, Буюк Британия, AKJLLI- 
да а\олининг факат 2,5-3,5 фоизигина кишлок хужалиги иш ­
лари билан банддир. Испания ва Португалияда 12-15 фоиза\оли 
кишлок хужалик ишлари билан банд булиши хисобланган. Бу 
к у р с а т к и ч к и ш л о к х у ж а л и г и и ш л а р и д а т е х н и к а ва 
технологияларнинг кулланилишига, кишлок хужалигида банд 
булган а х щ и н и н г маълумоти, мутахассислиги \амда ташки- 
лий ва бошкарув тизимларидаги ишларнинг упумига бокпик- 
дир. Узбекистонда иктисодиётда банд жами а\олининг 39,4 
фоизи кишлок хужалик ишлари билан машгул.

Download 4,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish