Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги т. Исокова, X. Хужак улов


Узбекистон ахолисининг оилавий холати



Download 4,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/72
Sana25.02.2022
Hajmi4,13 Mb.
#462758
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   72
Bog'liq
Demografiya statistikasi (T.Isoqova, X.Xo\'jaqulov) (1)

Узбекистон ахолисининг оилавий холати
( ф о и з \ и с о б и д а )
1939
1959
1970
1979
1989
Ш а\ар ва к^иш лок^олиси,
жами а\оли:
100
100
• ю о
100
100
ж умладан, оила билан бирга яшовчи
оила аъзолари
93,3
95,1
95,8
94,3
95,3
оилалан алохдаа яшовчи оила аъзолари
4 ,4
2,7
1,9
4,1
3 ,4
ёлгиз яшовчилар
2,3
2,2
2,3
1.6
1,3
Шахар ахрлиси, жами ахрли:
НЮ
100
100
100
100
жумладан, оила билан бирга яшовчи
оила аъзолари
85,7
9 1 ,0
91,6
90,0
91.8
оиладан хию \ид а яшовчи оила аъзолари
9,6
4,9
3,8
7,3
5,7
ё л ж з яшовчилар
4,7
4,1
4,6
2,7
2,5
Кишлок, а^олиси,
жами ахрли:
I00
100
100
100
100
жумладан. оила билан бирга яшовчи
оила аъзолари
95,5
97.1
98,2
97,1
97,6
оиладан а л о \и д а яшовчи оила аъзолари
2,9
1,6
0,8
2.0
1,9
ё л т з яшовчилар
1,6
1,3
1.0
0,9
0,5
www.ziyouz.com kutubxonasi


Жадвал маълумотлпридан куриниб турибдики, 1989 йилда 
республика ша\ар а\олисидан 91,8 фоиз киши-оилада оила 
аъзоси булиб яшаган булса, крлган 8,2 фоиз киши оиладан 
ало\ида, ёлгаз ,\олда яшаган. Бунинг сабаби, энг аввало, ша- 
\а р а\олисининг этник таркибига богликднр. Маълумки, Ев­
ропа миллатларига мансуб халкдарда, одатда, оиладан алох,и- 
да ёлгиз хрлда яшаш доллар и купрок, учрайди. 1989 йил ахрли 
руйхати маълумотларига Караганда, республика ша\ар ах;оли- 
сининг 31,4 фоизини рус, украин, беларус каби халкдар таш ­
кил этган. Бу, албатта, ушбу халкдарнинг оила шаклланиши- 
даги ва ривожланишидаги урф-одатларига, оилада ота-она, 
фарзандларга булган муносабатларига \ам богликдир. Маса­
лан, рус оилаларини олайлик. Оилада фарзанд зояга егиб оила 
кургач, асосан ота-онасидан апо\ида мустакил яшаш га ^ара- 
кат цилишади. Купчилик рус оилаларида фак,ат битта-иккита 
фарзанд булгани, улар оила куриб ало\ида яшай бошлаган- 
ликлари туфайли, ота ёки она ёлгиз крлади. Ёки булмаса, фар­
зандлар катта булгач, бошца шах,арларга ук,иш ёки ишлаш мак,- 
садида, ота-она уйидан бутунлай кетиб крлиши натижасида 
,\ам ота-она, ота ёки онанинг ёлгиз к;олиш ,\оллари куп учрайди. 
Ундан ташк;ари, эр-хотин ажралиб кетиши хрллари куплиги 
натижасида \ам ёлгиз яшовчи кишилар салмоги юкрридир.
1989 йил утказилган а \о л и руйхати курсатишича, Лат- 
вияда а \о л и н и н г 84,8 ф оизи оилада оила аъзоси булиб, 
крлган 15,2 фоизи ал о \и д а ёлгиз \о л д а яшаган. Бу курсат­
кич Эстонпяда 83,2 ва 12,9; Украинада 87,3 ва 12,7; Бела- 
русда 87,1 ва 12,9; Молдовада 88,9 ва 11,1; Грузияда 87,4 
ва 12,6; Урта Осиё республикаларида эса 95,5 ва 4,5 ф оиз- 
ни ташкил этган. Бунинг сабаби Урта Осиё халкдаридг,, 
жумладан, узбек халк,ида оила м уста\кам лиги, унинг му- 
кдддаслиги учун омил булаётган о та-он алар билан ф ар- 
зандларни, кариндош -уругларни боглаб турувчи цадрият- 
л ар нин г купрок, сак;ланиб колганлигидир.
А^олининг оилавий таркиби деганда оилада оила аъзо­
си булиб яшовчи а \о л и н и н г оила турлари буйича так.сим- 
л ан и ш и тушунилади. А \о л и н и н г оилавий та р ки б и н и ифо- 
даловчи а на шундай курсаткичлардан бири ахрлининг оила 
катта-кичиклигига, яъни оилада яшовчи киш и лар сонига 
к,араб так^симланишидир.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 4,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish