A
h h f h
,
ушбу тилшуносликнинг фалсафий асоси булиб,
диалектик материализм х,исобланади.
Ягона фалсафий асосга курилган шуро даври тил-
шунослигининг энг мухим, асосий хусусиятларидан
бири биздан тапщари ва бизга боглик, булмаган \олда
мавжуд объектив вок,еликнинг, ундаги предмет - х,оди
саларнинг бирламчилигини, бизнинг онгимизда акс
этишини, тил оркали англашишини, ифодаланишини
таъкидлаш ва таргиб килиш булди.
Шуро даври тилшунослиги тилни узига хос, ало\ида
мураккаб хрдиса сифатида тушунтирди.
Тилнинг мураккаблиги, узига хослиги шундаки, у
«ашёсига» (материалига, товуш ва х,арфларига) к5фа
моддий ходисадир. Хдкикатан, тил моддий товушларсиз
узининг жамиятдаги энг мух,им вазифасини — алок,а
воситаси булиш функциясини амалга ошира олмайди.
Аникроги, тил реал онг сифатида факат белгилар
оркали — товуш материали оркали таъсир килиш кув-
ватига, хакикий, чинакам фактга, «предметга» айланади,
эга булади.
Аммо тил айни вакгда ижтимоий х,одисадир. Хар
бир тилнинг энг мухдм умумий белгиси унинг ижти
моий вазифани бажаришидир — жамият аъзоларига ало-
ка воситаси сифатида хизмат килишидир. Демак, тил
алока воситаси сифатида шу тилда сузлашувчи, фикр
ифодаловчи хал к билан, миллат билан муста^кам,
ажралмас богликдир. Тилнинг тараккиёти халкнинг та-
раккиёти билан боглангандир.
121
Демак, тилнинг ижтимоий мо^ияти, бир томондан,
унинг жамиятда пайдо булиши ва жамиятда ривож-
ланиши билан белгиланса, иккинчи томондан, тилнинг
бош вазифаси коммуникатив функцияси унинг ижти
моий характери билан тилнинг факат жамиятдагина
алока воситаси, алока куроли булиши билан белги-
ланади.
Хуллас, тил жамиятда куйидаги катор вазифаларни
бажаришда намоён булади:
1. Тил — алока воситаси.
2. Тил - узгаларга таъсир килиш воситаси.
3. Тил — фикрни шакллантириш ва ифодалаш воси
таси.
4. Тил — билиш воситаси.
5. Тил — инсоннинг специфик хусусиятларидан би
ри.
6. Тил — халк ва миллатнинг энг му\им белгилари-
дан бири.
7. Тил — маданият, маънавият ва маърифатни на
моён килиш воситаси ва бошкалар.
Собик шуро даври тилшунослигининг, айникса,
тилшунослик назариясига, тил фалсафаси билан боглик
масалаларини \ал килишга кушган \иссаси нихрятда
каттадир, бекиёсдир.
Шуро даври тилшунослигининг улкан вакиллари:
Н.Я.Марр, И.И.М ешчанинов, Л.В.Шчерба, Д.Н. Уша
ков, Е.Д.Поливанов, А.М.Пешковский, И.Ю.Крачков-
скмй, Л.А.Булаховский, Г.О.Винокур, Р.А.Будагов, В.В.
Виноградов, В.М.Жирмунский, А.А.Реформатский, А.И.
Смирницкий, Г.А.Золотова, А.А.Леоньтев, О.С.Ахма-
нова В.М.Солнцев ва бошкалардир.
Ушбу давр назарий тилшунослигининг тараккиётида
академиклар: И.И Мещанинов, Л.В.Шерба, В.В. Ви
ноградов; профессорлар: А.М.Пешковский, Е.Д.Поли
ванов, А.И.Смирницкий, А.А.Леонтьев, В.И.Солнцев ва
бошкаларнинг хизматлари салмокдидир.
122
Do'stlaringiz bilan baham: |